55

Уназад неко време, од како су расписани избори, дневно сам у просеку на два скупа, да представимо програм СНС и коалиције где је и ДХСС. Да чујемо грађане.

У Србији захтеви су исти или слични, доследна борба против корупције и криминала, реформа судства, реформа полиције, реформа пензијског фонда, пољопривреда, запошљавање...

У Обреновцу захтеви су радикални и са примесом огорчења грађана на обећано и ништа урађено.

Топловод, водовод, канализација, лош квалитет струје, бања, хотел. Ништа. Пољопривреди и сељаку, ништа. Запошљавање, ништа. Дом здравља, гужве. Ништа. Катастар,легализација,дозволе, ништа.На путевима рупе, а хоћемо коридор.Ништа.

Наводно се нешто гради,подиже,зида,кречи,обнавља. Све у свему, ништа.

А онда ударна вест.Свуда,на локалној ТВ, на националним фреквенцијама ТВ, у штампи- разваљено,порушено,оскрнављено гробље.Разваљени сандук,лешеви напољу, гробнице поломљене, сломљена срца још увек живих наследника,рођака.

И ником ништа.Нико да се постиди,поцрвени,да прихвати одговорност.

Свуда у свету,одговорни за ово били би смењени одмах,без поговора,без дискусије,без иједне речи.

Овим нашима и даље не фали длака са главе.

Да је најбољи на свету директор одговорне фирме, био би смењен одмах.Не да се чека да поднесе оставку, него смењен одмах.

Овако, све по старом,може им се.Недодирљиви!

И у праву је Ратко из Стублина, када ми на скупу у Стублинама рече.„Још мало,да прође 16.март, а онда је општина на реду.Ви да нигде више не идете, биће 40 одсто,овако са мало приче биће 55 и онда стављамо тачку“.

И ето ми наслова.

Искрено не мислим тако,али се надам да овако више не може.

А онда, мудар савет Ивана из Грабовца: „Обећајте нам две ствари,испуните једну и урадили сте 50 одсто посла“. Овако,обећавано нам је сто ствари, а урађене две и 2 посто.

Мало,премало,ништа.

Да се вратим на оних 55.

Не знам шта ми је важније,да тако буде у републици, или на локалу.

Да будем искрена,сада нереално,али могуће,прижељкујем.

И да не буде ништа.Идемо даље. Али од ових 55 одборника у Обреновцу,да су сада избори, тешко да би неко ван коалиције СНС-ДХСС-Тоза-Комненски, окрунио неки мандат.

А онда.Е, онда многима не би било добро.И не би било исто.

Тако је када се локални забораве,изгубе,када им је “обећање лудо радовање”,када раде за себе, а не за народ,кад умисле да су богом дани и када устврде да избора никада више неће бити.

Биће. Да ли 55 или неки други број,али биће.

И мора.И да не лицитирам 16.марта, заокружимо 1 и чекамо. Шта?Па 55.

Да ли сам претерала?Можда?Ваљда имам право да желим?Да се борим?

Право сам учила,имам право на право.

Ваша О.Б.