Настали смо из идеологије, а не из користољубља!

Интервју - новине новосадске
Мој отац није био један од оних који је у политику ушао јер нема сопствено занимање, јер је и пре тога био врхунски правник, ни да би стекао материјално богатство, јер је и то обезбедио својим радом. Доследно је био у животу, доследан је и умро, а ми ту визију настављамо и данас – каже за Новине новосадске Олгица Батић, лидер ДХСС-а и ћерка једног од најжешћих монархиста на српској

политичкој сцени.
Ћерка сте човека који је на себи својствен начин обележио вишестраначки живот у посткомунистичкој Србији. Странка коју је основао и на чијем сте челу данас имала је турбулентан политички пут, али је упркос свему остала доследна принципима на којима је основана. Да ли чињеница да вам је отац покојни др Владан Батић помаже или одмаже у политичком деловању ?
Пре свега, хвала много на тим речима, јер су потврда тога да и даље постоје људи који препознају доследност у нечијем деловању и раду. Свакако да је ДХСС имала тежак политички пут, а ако ћемо искрено, тај пут и даље траје, једнако тежак и трновит. Нажалост, само такав може и бити ако не желите да се приклањате трулим компромисима, придружујете другима зарад личних интереса и будете њихов саучесник у лажима, ако желите да останете неукаљани… А ДХСС је управо неукаљана одувек била. Увек без иједне афере, увек без тајкуна и криминалаца, увек сурово искрена, па чак и онда када вас изношење исте скупо кошта, а спремни сте да истину не прикривате, ма какве последице сносили. Част ми је што сам за оца имала Владана и даћу себи за право да будем субјективна, али био је један од ретких политичара који је у политичком деловању очувао моралност. Увек ћу се водити оним што је често говорио: “Част је једина непромењива категорија.” Његов рад и његова дела ме инспиришу, као и све демохришћане. Свесна сам чињенице да ме многи управо кроз њега посматрају, али и да заувек останем у његовој сенци, бићу задовољна жена, ћерка часног човека.
Како коментаришете то да је ваш покојни отац један од ретких, ако не и једини, који је у постпетооктобарску власт 2000. године ушао богатији, него што је из ње изашао?
Мислим да сам део одговора већ дала.Владан је и пре уласка у политику био богат човек у сваком смислу, па и материјалном.Имао је своју професију у којој је био један од најуспешнијих тада, имао је 20 година успешног адвокатског деловања иза себе, био је доктор правних наука.Његов мотив за улазак у политику није био стварање занимања себи, јер сопствено немате, као што то данас многи чине, а немају ни дана радног стажа, нити је тај мотив био стицање богатства, јер је исто већ својим рукама и поштеним радом стекао. Руководио се чистом идеологијом,која данас, нажалост, звучи као анахронизам. И са истом идеологијом, без измене фундаменталних политичких принципа је и умро.
Из правничке сте породице. Да ли би, према вашем мишљењу, требало да је правда еквивалент истини?
Правда у земљи Србији је само изузетно еквивалент истини, као што ни правда и правичност нису синоними. Овај други појам резервисан је за људе.
Педофи лија и ваша борба против ове пошасти?
ДХСС је једина политичка странка која се залагала и даље ће улагати све напоре да се коначно уведе хемијска кастрација и јако нам је симпатично што сада, како појединци, тако и део јавности, па и поједини медији, хемијску кастрацију својатају за своју акцију. Када је ДХСС још пре деценију говорила о неопходности њеног увођења, сви су се згражавали, а Владан Батић је наилазио на најгоре осуде због такве идеје и њеног пропагирања, пре свега од стране којекаквих бораца за људска права који изгледа и даље брину о правима педофи ла и силоватеља, а не о правима њихових жртава? Данас имате многе земље које је примењују, било као добровољну, било као обавезну. Ваљда је коначно дошло време да се она уведе, и сам поступак хемијског кастрирања је лако изводљив, нешкодљив и временски ограничен. О хемијској кастрацији сам и сама много пута говорила, улазећи и у медицинско објашњавање целокупног функционисања антилибидиналног третмана, што је иначе
стручан назив за хемијску кастрацију. Предложила сам прошле године и измене којима би се пооштрила казнена политика за сва кривична дела против полне слободе и увела као обавезна мера безбедности хемијска кастрација, а када се тај предлог нашао на дневном реду, чак га ни опозиција, којој припадам, није подржала. Нама жртве педофи ла и силоватеља никада неће бити нека НН лица о којима читамо на страницама црне хронике и свакодневно се згражавамо и зато ћемо и даље инсистирати на увођењу хемијске кастрације као обавезне мере безбедности за вишеструке педофи ле и силоватеље. О њиховим жртвама треба мислити данас, јер сутра је увек касно. И на њихове жртве никад не треба гледати као на туђе.
Да ли казне икако могу бити сразмерне злоделу које ови злочинци чине?
Ниједна казна не може да буде сразмерна таквим девијантним умовима, посебно не када је последица њиховог дела смрт неког детета. Извините,али зар такви злочини уопште могу имати свој еквивалент у форми било које, па и најтеже казне?
Пред овај народ су кроз историју увек постављана два избора, два пута. Од Лазаревог царства небеског и Бранковићевског земаљског, преко “боље рат, него пакт”, све до данашњих дана, када смо располућени за евроинтеграције и против њих. Да ли можда постоји и трећи пут којим би Србија могла ићи?
Пут увек сами бирамо, само што изгледа да морамо да бацамо и камење за собом за случај да се изгубимо како бисмо се могли вратити. Али често се заборавимо, па камење бацамо једни на друге. Демохришћани су одговор на таква питања нашли у књизи др Владана Батића под називом “Две Србије”.
Монархија или република и зашто?
Демохришћани су монархистичка странка и то прокламује и наш статут и наш програм који наводи све предности монархистичког уређења. Своја опредељења чувамо, а туђа поштујемо. Надам се да ће питање монархистичке Србије једног дана бити постављено пред наше грађане у форми референдума.