П(О)РАЗНО!

Прошло је нешто више од године ове власти у Обреновцу и било би лепо, корисно, принципијелно, да кажемо шта је урађено конкретно, делотворно, у интересу града.
Да се направи пресек.
Да се положе рачуни.
Да видимо где смо.
За сада ништа од тога. Биће да грађани мисле једно, да је стварност друго, а да власт ради треће и тера по свом.
„Ничија није горела до зоре“, рече ми неки дан чика Бранко из Орашца. Свима сам ја њима, кћери,  видео леђа. Овима ћу, изгледа, пре рока.
Одеш по нафту, нема.
Одеш по регрес за теле, нема.
Одеш да молиш да купе ракету више против града, нема.
Одеш да молиш за ризлу за пут нема.
Шта има, питам ја, сунце вам ј... – пита чика Бранко.
А чиновник (до кога је једва дошао) у општини као из топа – нема пара у буџету.
Нема пара у буџету најбогатије општине у Србији?
Па ко ће онда да има?
Трговиште, Владичин хан, Бојник, Српска Црња, Ражањ, Ћићевац...
Па они немају ни електране, ни Саву, ни Колубару, ни Тамнаву, ни близу овог буџета.
Општина Обреновац нема у буџету пара? Да се крстиш и левом и десном руком.
Џаба, тамо има некрштених. Њима ништа није свето. Пола неписмених. Пола „примачи плате“.
А грађани?
Шта грађани? Па они су нас бирали. Ако има бољих нека нас мењају, кажу властодршци.
Може и тако.
А рачуни? Питам ја.
Шта рачуни? Питају они.
Па јел ви, кукавци, знате да морате кад тад положити рачуне за урађено, за неурађено, за потрошене паре, за празан буџет...
Па, узећемо опет кредит од банке, кажу ми.
Шта? Узећете опет кредит, то значи да најбогатија општина у Србији живи на кредиту?
Да ли сте већ узимали кредит? Па ко ће то да врати? Од чега? Коме? Колико? Када?
Како ствари стоје, прикупљаћемо ми прилог да платимо чиновнике у општини.
Биће то први пут да и то неко ради, али биће.
Није лепо да „падну“ са безобразно великих плата на прилог грађана. Али ће бити корисно. Без њих се не може. Без грађана, како ствари стоје, може.
Шта ћемо, када је буџет празан. Изгледа баш П(О)РАЗНО.