Миљко Радисављевић је тужилац сваке власти и он ради искључиво по налогу актуелне власти

Интервју: Олгица Батић, адвокат, народни посланик, лидер ДХСС

Сведок: Ваш отац, Владан Батић, својевремено је поднео низ кривичних пријава за неке од афера чије је разрешење сада у току. Каква је судбина тих пријава, или све пријаве чекају Вучића или неког из власти да каже шта и када треба вадити из фиоке?

Олгица Батић: Мислим да кривичне пријаве очигледно чекају Вучића будући да је он покренуо борбу против криминала и против корупције. Све оно што је ДХСС и Владан Батић као лидер мале странке говорио, тек сада добија на тежини и тек сада постаје актуелно. Владан Батић је први говорио о Мишковићу, Беку, Националној штедионици, о Сартиду, о изнетим шарама, о Кипру... Гомила тема коју је он износио, и што га је много коштало, тек сад долази на видело. Надам се да ће нешто од тога бити до краја процесуирано.

Први смо покренули и иницијативу за укидање ТВ претплате и прикупили 220.000 потписа, али то сад сви својатају као своје.

С: Ваш отац је био министар правде и имао је ауторитет који та функција носи. Ако он није имао снаге да изгура да се те кривичне пријаве барем погледају, која сила је то спречавала?

О.Б. По питању многих ствари он је наводно имао охрабрења од, рећићу – квазиполитиких, пријатеља који су себе сматрале саборцима у политичкој борби, а нису стали уз њега када је говорио истину. Сада их све то јако скупо кошта.

С: Где је тужилац Миљко Радисављевић до сада чувао све те силне кривичне пријаве?

О.Б: То се и ја питам. Неке од кривичних пријава, очигледно, и даље чува. Мислим конкретно на Националну штедионицу. Кривична пријава је поднета 2007. Сви подаци који су марљиво и пажљиво прикупљани достављени су Тужилаштву за организовани криминал које није реаговало. Ако погледамо тужиоца за организовани криминал, видимо да је он, заправо, тужилац сваке власти и да искључиво ради по политичким налозима.

С: Шта се крије у случају Националне штедионице и Кипра?

О.Б: Свако ко дође на власт рећиће вам да је проблем у томе што непостоји међународна правна сарадња са Кипром. И наравно да не постоји, јер то Кипру не одговара. Јер сав онај сумњиви капитал наших тајкуна, а ја ћу бити искрена па ћу рећи – криминалаца, добрим делом налази се тамо и Кипар од тих пара живи. Имали сте разна полемисања Владана Батића и бившег председника Кипра. Владан Батић је одлазио на Кипар и сведочио управо у том предмету.

С: Владан Батић је тврдио да је нашао новац на Кипру али и да је онда све „нестало“?

О.Б: Имате ситуацију да је ангажована криминална организација ФИА, са неким Волфом Минићем, која је плаћана државним новцем из Србије да би, наводно, тражили новац на Кипру, а нису, опет наводно, нашли ништа. Уз то прошло је више од пет година од када су 2007. поднете кривичне пријаве, а неке су, чак, проглашене и као службена тајна. И, као такве, и даље су у фиоци!?

С: Да ли многе кривичне пријаве, заправо, имају судбину  или функцију – „да чекају“ да би се неко уцењивао и држао на узди?

О.Б: Биће да је то.

С: Како оцењујете данашњу политичку ситуацију?

О.Б: Позитивно је што је почела борба против корупције и криминала, и то од врха. Видећемо ко је следећи после Мишковића. Надам се да то није нешто чиме ће се народу замазати очи.

С: Како Ви као адвокат оцењујете истрагу око Луке Београд? Како је могуће да су Беко и Мишковић били тесно повезани, а сада имамо случај да је један у затвору а други на слободи?

О.Б: И ја се питам!

С: Да ли имате утисак да се код нас уместо јачање снаге институција, јача снага појединца. Данас је, чини се, једино мерило свега - оно шта каже Вучић, а не институције?

О.Б: То јесте тачно. Он је на себе преузео велики део колача и он је покретач борбе против корупције, али мислим да није једини.

С: А ко контролише рад Александра Вучића, која институција?

О.Б: Мислим да не постоји. Ако хоћете, контролише га парламент. Ја сам у Скупштини поставила питање цивилне контроле служби безбедности. Та контрола у овом момненту не постоји или је на јако ниском нивоу.

С: Ваша адвокатска канцеларија је дуго инсистирала на разрешењу убиства или самоубиства војника на Топчидеру...

О.Б: Убиства. Она су доказана тако да се ја не бих враћала на тврдње Вука Туфегџића, бившег судије. Добро је што је први пут, и то у овом случају гардиста, Уставни суд констатовао да је некоме повређено право на живот. Са друге стране ово показује нерад институција. Прорло је девет година, а Тужилаштво и даље не ради свој посао. Годинама инсистирамо на саслушању Ратка Младића и то никако да се деси. Некако смо уморни од тога што и Тужилаштво не ради свој посао.

С: Како објашњавате пресуду Перишићу и то да је прво осуђен на 27 година, а потом га суд ослободи?

О.Б. Драго ми је због Момчила Перишића што је ослобођен и што је дошао.  Подсетићу да је Владан Батић и Перишићу, али и Биљани Плавшић пружао правну помоћ. Притом, и Перишић и Плавшићка су сами добровољно отишли у Хаг и нису дозволили да српски народ буде њихов талац.

С: Како објашњавате чињеницу да је Шешељ провео 10 година у Хагу, без пресуде?

О.Б: Као правника мене је срамота због тога. Он је отишао добровољно исто, с тим да је његов одлазак био доста помпезан. Такође, мислим да је самим својим деловањем Шешељ отежао свој положај у Хашком суду.

С: Како као адвокат гледате на учинак Хашког трибунала?

О.Б: Никако. Али, Хашки трибунал је, сећате се, био наша неминовност и услов за напредак ка ЕУ.

С: Али, на крају се испоставило да Хаг нема никакав утицај на наш пут ка Европи.

О.Б: На крају крајева долази се до таквог закључка. Најгоре од свега јесте што ми дозвољавамо себи да псујемо своје, а Хрвати, рецимо, то не раде. То је главна разлика између њих и нас.

С: Да ли очекује изборе ускоро?

О.Б: Не бих искључила ту могућност. Не могу да кажем када би могли бити, али не искључујем да се то ускоро деси.

С: Ако би избори били септембра, како се прича, шта би ДХСС понудио народу?

О.Б: Истину. Наша предност је што смо прва и једина странка која је отварала сва она питања која нико није смео.

С: Да ли је по Вама реална могућност коалиције СНС и ДС?

О.Б: Искључујем могућност такве коалиције. То није природно, али не би одговарало ни СНС, ни ДС. Мада, не би било први пут да нека странка промени страну, али...

С: Како објашњавате стално мењање понашања странка у Србији када дођу на власт. У опизицији су оштрији, а кад су на власти, чини се да раде како им се каже, а не како су обећали?

О.Б: То је увек код нас тако. То говори о нама као народу – и ко смо, и шта смо, и какви смо. Ако говорите истину, нисте популарни, мали сте, не финансирају вас тајкуни и будете као ДХСС.

С: Ви сте посланик. Шта је овај сазив Скупштине урадио за Србију?

О.Б: Светла тачка је борба против криминала и корупције. Донети су и многи нови закони, мада је мало времена прошло од када је заклетву положио нови сазив.

С: Да ли је потребно мењати изборни закон и смањити број посланика?

О.Б: Мислим да није лош предлог Расима Љајића да се смањи број посланика. Тиме доприносите уштеди. То нама као малој странци не одговара, али мислим да је боље.

С: Али ми стално причамо како доносимо законе али их не примењујемо?!

О.Б: То је наша брука. Имате пример Закона о лустрацији који је донео Владан Батић. Ево, ово је 13-та година тог закона и он никада није примењен. Ако се не продужи, он ће у мају месецу ове године застарити. Нама лустрација није потребна само у правосуђу, већ и у многим другим сферама.

С: Како гледате на то што се у медијима чешће суди и пресуђује него у судовима?

О.Б: Код нас не важи презумција невиности, него презумција кривице. Свако је крив док се не докаже супротно...У посланичкој групи СПО-ДХСС тражили смо да се отварају досијеи и нисмо добили већину у Скупштини.

С: Прошло је 10 година од убиства Зорана Ђинђића. Како доживљавате читаву причу о позадини убиства Ђинђића?

О.Б: Знамо ко је одређен као неко ко је извршио кривично дело. Налогодавци тог убиства су људи из политике и то није спорно. Погледајте ко је највише напредовао након Ђинђићеве смрти и све ће Вам бити јасно.

С: Говорите о људима унутар ДС, или?

О.Б: Говорим и о људима који су у ДС, али и онима који су били коалициони партнери и који су направили владу након тога.

С: Да ли ће „случај убиства Зорана Ђинђића“ доживети судбину случаја Кенеди?

О.Б: Волела бих да се сазна истина. А добар део људи заправо и не би. У 2010. години Владан Батић је поднео Скупштини предлог за испитивање политичке позадине и утврђивања чињеница везаних за убиство Ђинђића. Тада они који су били његови саборци – а ја ћу слободно рећи, квазисаборци – нису то подржали.

С: Да ли имате утисак да се ДС први одрекао Ђинђића?

О.Б: Да. То је моје мишљење.

С: Не бирате баш речи о данашјој ДС?

О.Б: Мислим да многи у ДС не познају историју странке, шта се дешавало на окупљањима у хотелу Асторија... Можда би доајен Мићуновић требао да организује неко предавање на ту тему!

С: Да ли је правосуђе реформисано?

О.Б: Није. Оно је у контантној „реформи“ код нас.

С: Како Вам се чини политички преокрет Весне Пешић која сада брани Дачића?

О.Б: Ценим све што је она радила. Ипак, она гостује у једној телевизијском емисији и не зна да наброји имена политићких странака које су биле њени политички саборци 20 година. Она покушава да се опере од политике и не говори о томе да је била једна од људи који су чинили покрет око 5. октобра, па до изјаве о Дачићу и Де Голу. То последње не желим да коментаришем.

Необјављени мемоари Владана Батића пробудили би многе авети прошлости

С: Ваш отац је доста писао. Остало је много необјављеног материјала...

О.Б: У рукопису свога оца имам доста тога и биће објављена постхумно његова трећа књига. Мада, мислим да би објављивање те књиге сада пробудило многе авете прошлости. Објављивање те кјниге допринело би катастрофалном рејтингу, како појединих странака, тако и појединаца. Владан Батић је своје непријатеље ценио исто као и пријатеље.

С: Јел то значи да те материјале чувате као политичко оружје?

О.Б: Чувам их као политичко оружје, наравно.

Мука ми је од бораца за људска права

Данас ко год не зна шта је сврстава се у категорију борца за људска права, експерта, или НВО. Мука ми је од тих бораца за људска права. Како год моја изјава деловала, то ме не занима. 

Мало је посланика који су власници свог мандата, ја јесам

С: Колико је народни посланик у Србији стварно власник свог мандата?

О.Б: Од овог сазива Скупштине власник мандата је посланик, а не посланичка група, или странка. Ја јесам сто одсто власник свог мандата. Веома мали број мојих колега су у тој позицији. Народни посланик данас је изгубио своје изворно значење – народни трибун, заступних интереса грађана. Већина данас заступа странку и ништа више.

Моја породица је са Ђинђићем летовала када није ни био у политици

С: После смрти Зорана Ђинђића чини се да он има више пријатеља мртав него за живота?

О.Б: Мислим да их сад има највише. Што се тиче односа мог оца и Зорана Ђинђића, они су били сарадници, а засигурно могу рећи да му је мој отац био пријатељ. Моја породица је са Ђинђићем летовала када није ни био у политици. Упознала сам га као дете 1988. када смо први пут летовали, па 1989. Онда је уследила 1990. и оснивање ДС где је био и мој отац. Али, сад видим да је ДС позвао ЛДП 12. марта на обележавање убиства Ђинђића, а није се сетила ДХСС и Владана Батића, али ни неких других људи који су оснивали ДС. Можда се сете када прочитају у новинама овај интервју.

Мики Ракић, Дачић, Банана и Шарић

С: Пет година Миодраг Мики Ракић је, наводно, имао „ексклузивне“ податке о наводним контактима Ивице Дачића са људима из поџемља? Сада сви причају о дисковима, а нико не зна шта је на њима. Притом, број дискова је са сто и нешто пао на 99. Сада се од Мише Банане прави велики нарко бос. Да ли Вам се чини да се иза целе приче прави могућност да Шарић – ако се представи као број два, иза Мише Банане – да буде проглашен за сведока-сарадника?

О.Б: Могуће је да се иде у том правцу.

С: Зар Вам се не чини нелогичним да су Мики Ракић и ДС знали ово што наводно знају о Дачићу и контактима са Мишом Бананом, а да су хтели у власт са СПС?

О.Б: Можда су и знали али им је то одговарало.