Олгица Батић ДХСС - СПО

02.10.2015.

Прва седница Другог редовног заседања (2015), Заједнички начелни и јединствени претрес о предлозима закона из тачака 6; 7; 8; и 9. дневног реда Прве седнице Другог редовног заседања (2015)

Поштована председнице, уважена министарко са сарадницима, што се тиче предмета закона о ком данас расправљамо, ви сте у разлозима за доношење цитирали и навели сте следеће – Један од основних разлога за доношење овог закона је стављање ван снаге Закона о националним парковима, осим одредаба члана 6. и 7. и описа подручја националних паркова, ступањем на снагу Закона о заштити природе, а до доношења посебног закона.

Мене интересује, будући да ово није никако лекс специјалис, предлог закона о коме данас расправљамо, на који сте то посебан закон мислили, будући да смо чули управо ваше објашњење, заправо покушај објашњења зашто се није приступило изради посебних закона, што је било обећано да ће бити урађено за сваки национални парк понаособ, а све с обзиром на њихове особености?

Оно што је најлакше, јесте да се напише да је потреба да се границе и режими заштите, развој, управљање, правила понашања, политика одрживог развоја финансирања, улога и учешће становништва у јавности у функционисању националних паркова. Није ми јасно на који то начин ће се овако једним предлогом закона постићи, између осталог, рецимо, одрживо коришћење природних ресурса? Ако се полази само од неких пуких, декларативних предвиђања и претпоставки, мислим да то ни у ком случају неће бити довољно.

Процес придруживања ЕУ јесте тај који нас је приморао и који нас је принудио да заправо усагласимо наше домаће прописе са прописима ЕУ и овај пропис не представља никакво епохално неко предложено решење, већ пуко усклађивање управо са поменутим прописима ЕУ. Значи, уместо да сами имамо свест о томе и да сами приступимо изради одређеног предлога закона, ми смо на тако нешто увек принуђени и приморани, обично у минут до 12.

Донети закон јесте једно, а обезбедити његов живот у пракси представља нешто сасвим друго, и по питању овог предлога закона и по питању апсолутно сваког другог закона. У том контексту, мене занима како ћете ви уопште у пракси доћи до позитивних ефеката које наводите, а морам приметити да овако како су постављени, они су прилично оптимистични, да не кажем из мог угла посматрано – претерано амбициозни?

Наводите да се овим предлогом закона решавају следећи проблеми – да се прецизније дефинишу режими заштите у националном парку, таксативно се набрајају активности и радови које није могуће обављати у појединим степенима заштите, да се дефинишу обавезе управљача кроз спровођење режима заштите у националном парку, управљање природним ресурсима, грађевинским земљиштем које му је пренето на коришћење, да се дефинише развој и управљање правилима понашања итд, итд. У контексту ових поменутих циљева, наводите да се исти постижу доношењем закона и ради стварања, оно што је мени посебно занимљиво, „ради стварања једног сигурнијег правног амбијента“.

Ја бих се на овом месту сложила са вама да ми имамо већ успостављен колико-толико функционалан правни амбијент. Наравно, исто важи и за правну сигурност, пошто нешто у овом моменту у нашој земљи та правна сигурност изостаје. Заправо, имамо на снази њен антоним.

Закон о заштити природе у Србији први пут је донет 2009. године. То смо већ могли да чујемо неколико пута од почетка ове расправе.

Моје такође питање, било је већ постављено вама, јесте зашто се оволико дуго чекало уопште на предлагање овог закона? Тим пре што у овом моменту, чини ми се да смо ми све проблеме у нашој земљи решили, у пољопривреди је ето остало још да решимо проблем националних паркова и ми смо савршена држава, у најмању руку.

Ово напомињем јер управо оно што су већ моје колеге пре мене и рекли, јесте да сте ви и покушали да објасните али прилично неспретно, разлог зашто се управо одустало од посебних закона на којима је било потенцирано да ће се донети за сваки национални парк понаособ.

Заштита природе о којој се тако често говори, засигурно представља општи интерес свих нас и мислим да је то апсолутно неспорно, али мора се дозволити одређен степен економског развоја, јер без тога нема нама напретка никаквог, и не мислим при том само на развоју туризма, већ управо и у домену заштите животне средине.

Уколико хоћемо да се озбиљно бавимо заштитом животне средине, онда засигурно није довољно да се јавна расправа организује у форми некаквих презентација и расправа на читавих пет места, у трајању од по два сата, са изузетком у Београду које је потрајало ето целих три сата.

Када сте споменули у овом предлогу закона и у разлозима за његово доношење, еколошку мрежу Натура 2000, о националном и међународном значају управо националних паркова, исти ће моћи да буде у потпуности сагледан управо тек по завршетку. Тако да сада било шта да говоримо у том контексту, било би у потпуности прејудицирано.

Управо тај пројекат обухвата подручја која су важна за очување угрожених врста, а мрежа је и креирана са циљем очувања више од 1.000 ретких, угрожених и ендемичних врста дивљих животиња и биљака, као и заштите око 230 природних и полуприродних станишта. И у еколошку мрежу Натура 2000 до сада је укључено око 30.000 подручја која обухватају скоро 20% површине ЕУ.

Законом о заштити природе то нико не спори и јесте постигнут помак управо у заштити ових подручја. Уведене су и обавезне катастарске подлоге, тако да се сада зна која територија обухвата први и други, а која и трећи режим заштите.

Међутим, оно што јесте неспорно, јесте чињеница да је врло често реч и о катастарским парцелама које су у приватном власништву, а гаранцију приватне својине на крају крајева, пружа и Устав РС.

Мене занима, будући да се у опису граница националних паркова и то сваког понаособ, набраја сијасет катастарских парцела, који број истих, и да ли знате који број истих тих катастарских парцела се налази у приватном власништву?

Шта ћете радити уколико, рецимо, у опису граница нпр. Националног парка Фрушка гора, ето то су сви споменули тај парк, па ћу и ја да се надовежем на своје колеге, рецимо налазе се катастарске парцеле које су предмет реституције, а врло је могуће да таквих има, посебно на спорност питања реституције, управо у Војводини, с обзиром да је највећи захтев за повраћај имовине, међу којима је и земљиште, и шумско земљиште ако хоћете, поднето управо на територији Војводине, па ме занима, како ћете реаговати на такве проблеме у пракси, уколико до њих дође?

Да ли знате који број парцела се налази, рецимо, у поступку реституције, а тиче се земљишта под овим катастарским парцелама, дакле, које улазе у опис територије сваког националног парка понаособ, будући да тврдите да је наша земља, будући заправо оно што сви тврдимо, и мислим да сте и ви ту сагласни, да једноставно наша држава показује немоћ да изврши једну свеобухватну реформу државног премера и катастра како би уопште ми знали ко шта овде треба да ради и како би неки подаци у било ком закону били право ваљани?

Наиме, мислим да то може представљати јако велике проблеме и не знам на који начин ћете одговорити таквим захтевима уколико се ради о пракси.

Тако рецимо, примера ради, у овој скупштини недавно смо расправљали и усвојен је наравно Закон о конверзији земљишта и рецимо, у том Предлогу закона било је могуће да земљиште које је предмет конверзије истовремено буде и предмет поступка реституције.

Срећом, усвојен је амандман Демохришћанске странке Србије, па је предвиђено решење да се поступак по конверзији закључком обуставља док се поступак по реституцији не оконча.

Искрено, надам се ето да сте предвидели начин једног хитног поступања и начин како ћете решити овај проблем уколико се у пракси исти буде јавио.

Наравно, у будућности можемо очекивати да ће се по овом питању јавити неки од проблема са којима су се суочавали наши суседи, а који су у многоме даље одмакли по питању заштите животне средине него ми. Ми немамо довољан број запослених у националним парковима, изостаје сарадња међу институцијама, имамо недовољан стручан кадар, итд.

Рецимо у Хрватској која има осам националних паркова и који остварују далеко веће приходе од властитих активности за разлику од наших, државна ревизија није повољно оценила стање на том пољу.

Заправо, уочени су бројни проблеми од оних које сам већ споменула, а могу се и код нас очекивати, а то је да су стварне површине националних паркова битно одударале од просторног плана и ја се надам да у нашем случају то није случај, али време ће показати.

Затим, ту су проблеми који се такође код нас могу очекивати, а тичу се чувеног питања које се зове нерешени имовинско-правни односи у земљи Србији, бесправно изграђени објекти и слаба заштита од пожара, итд, јер проблеми се могу у недоглед набрајати.

Овде се нећу упуштати у појединости, нити ово моје излагање треба да буде хвалоспев. Лепо је што се ми сада бавимо националним парковима, али постоје далеко приоритетније ствари у пољопривреди које сам очекивала да ћемо у пленуму расправљати од националних паркова.

Наиме, да не познајем прилике у нашој земљи као што сам већ рекла, помислила бих за моменат да ресорно Министарство пољоприведе решило је апсолутно све своје проблеме и једино нам је ето преостало да се позабавимо националним парковима и да то некако буде као неки шлаг на торту.

Очекивала сам, наиме, да ћемо много пре него што дођемо уопште до тематике националних паркова, већ сам напоменула да овај закон није ништа друго до усаглашавање са прописима ЕУ и ништа епохално у њему не видим, ето што се на системски начин регулише, а на шта смо тако нешто и били обавезани управо у ова питања.

Мислила сам да ће Министарство пољоприведе да реши горуће проблеме у пољопривреди, јер уколико то у што скоријем року не уради, мислим да ће нам и пољопривреда постати управо таква, горућа, претећи да постане сам прах и пепео, будући да ми у овом моменту бавимо се националним парковима, а са друге стране не знамо рецимо шта је са законом о задругама, када ће доћи на дневни реди Предлог закона о задругама. Од министарства немамо апсолутно никакве информације.

Закон о ветеринарству постоји, он је донет, написан је лепо, али он се у пракси не спроводи, он се у пракси не поштује .

У њему стоји рецимо да средства за заштиту животиња обезбеђена су у буџету, а рецимо имамо правилник о програму мера здравствене заштите, где пише да рецимо средства за туберкулозу и плави језик, део заправо тих средстава плаћа заправо сељак. Е сада ми овде уводимо један правни нон сенс да изједначујемо правну снагу једног закона и једног правилника, а они једнаке правне снаге нису никако.

Пре националних паркова требали смо такође овде да поставимо питање уколико су већ на снази мере штедње, онда треба да штедите на неком, рецимо, другом месту, а не да се штеди на заштити сточног фонда, јер опасно ће бити уколико избију заразе. Прича се нашироко да је рупа у буџету за пољопривреду неких 17 милијарди. Ако је то тачно, онда потпуно логично поставља се питање како ћете ви измирити своје обавезе јер ветеринарским станицама ни август месец није плаћен а сада је октобар?

Такође, пре теме националних паркова требали смо овде да расправљамо и нека од следећих питања. Једно од тих јесте да је процена да у Србији тренутно има 400 хиљада крава. Тај број јесте са тенденцијом опадања, а рецимо пре 20 година имали смо милион и 200 крава и опет овде по овом питању имамо само пропадање и пропадање и апсолутно ништа.

Такође, пре него што смо се бавили темом националних паркова, требали смо овде да расправимо рецимо и о томе и да неко јавно то каже, бар из Министарства пољопривреде да се држава спори са, рецимо, фирмом „Енерго зелена“ из Белгије која је радила у Инђији, која се бавила не шкодљивим уклањањем лешева. Они су наравно отишли, неко је гарантовао да ће имати посла па их изиграо, а штета по нашу државу тиме може да буде и до 100 милиона евра.

Такође, пре националних паркова требали смо да се бавимо питањима која су везана за управе за ветерину, где је стање апсолутно катастрофално, а прилог у томе говори само једна једина чињеница, а то је да смо уназад осам година имали осам директора управе, а нисмо имали ни 10 извозних објеката, да не говорим о броју инспектора, итд.

Пре националних паркова требали смо да се бавимо питањем наводњавања у нашој земљи, које је у једноцифреном постотку и износи неких 4 или 5%, па ваљда ми треба да изигравамо додоле и да гледамо у небо, молећи да киша што пре падне, јер се ни на тему наводњава у Народној скупштини није говорило.

Не спорим значај националних паркова, немојте погрешно да ме схватите, али мислим да пре него што смо приступили решавању ових проблема, постојало је, да кажем, икс ипсилон број тема које су морале бити приоритетније, за вас посебно, јер сте ви на челу ресорног Министарства пољопривреде, па тек онда када расправимо теме од којих зависи поправка стања у пољопривреди, ако се у њој још ишта може поправити, и онда за крај да оставимо националне паркове.

У овом моменту треба да будете свесни са чим се све пољопривреда у Србији суочава. Још једном напомињем, не спорим важност националних паркова, али мислим да смо као Народна скупштина и као посланици имали далеко пречих питања којима би требало да се бавимо него националним парковима.

Што се тиче следећег предлога закона, морам ту навести још нешто. Тиче се поднетог Предлога закона о потврђивању Протокола о спречавању загађења воде проузрокованог пловидбом, уз Оквирни споразум у сливу реке Саве. Ако ништа друго, очекивала се да ћете након мајских поплава од прошле године, овде смо расправљали конкретно и о вашем извештају који сте након трагичних поплава поднели, да ћете у најмању руку бити иницијатор као ресорно министарство неког предлога закона који би, рецимо, могао уместо овога да носи предлог закона о спречавању загађења вода узрокованих поплавама у Србији у мају 2014. године и о отклањању свих штетних последица истих.

Наравно, ви сте одлучили да останете доследни себи у свему ономе што радите, уз ево, изузетак националних паркова о којима данас расправљате и да на бројне нагомилане проблеме, који вам се овде постављају, останете доследни у том свом ставу, а ваш став није ништа друго него ћутња на све проблеме који се, нажалост, у пољопривреди гомилају, а она је, понављам, у таквом стању да прети да се уруши сама од себе и да се ми овде апсолутно више и не бавимо питањем пољопривреде.

Подржавам националне паркове, подржавам овај предлог, али сматрам заиста излишним да у овом моменту, када пољопривреда готово не постоји, да се бавимо националним парковима. Имали смо много озбиљнијих тема да се бавимо. Захваљујем.

02.10.2015.

Прва седница Другог редовног заседања (2015), Заједнички начелни и јединствени претрес о предлозима закона из тачака 6; 7; 8; и 9. дневног реда Прве седнице Другог редовног заседања (2015)

Хвала. Само ћу кратко изнети нешто што је заправо овде министарка споменула и имам потребу да реагујем.

Прво, рекли сте да се темом националних паркова бавите од почетка свог мандата.

(Снежана Богосављевић Бошковић, с места: Бавим се свим темама у оквиру…)

Свим темама, ок, између осталог значи и тема национални парк, онда сте рекли да ви нисте компетентни, не поседујете довољно знања, експерти за познавање заштите животне средине седе око вас, ви то нисте. Ви сте за пољопривреду, зато вама постављам питање из области пољопривреде.

Онда сте рекли, пребацујете мени заправо, да ја нешто причам паушално. Али, онај ко прича паушално управо сте ви. Онда кажете, да заправо ви сте преузели питање ове теме оно што је рађено претходних година. Да ли сте преузели, или сте радили, или ви нисте учествовали уопште у томе, или не знате ништа о националним парковима?

Дакле, немојте мени да ампутирате ваша мишљења која се у пет реченица дијаметрално разликују.

Друго, кажете да су овде изнете неке паушалне оцене са моје стране, непроверени подаци. Е, па видите, ја када се спремам за тему или заштита животне средине, или на било које питање пољопривреде, мене експерти снабдевају подацима. Неки од тих експерата су они са којима ви сарађујете. Не знам да ли онда они лажу, или износе паушалне податке, или ви живите у заблуди, зато што нисте запамтили правоваљане и благовремене податке.

Осим тога говорите о 14 закона. Ево, једва чекам, ја вас држим за реч да ће у јесењем заседању бити свих 14 закона из ове области, и надам се да су сви могли да чују, а то је, коначно кренуће нешто у пољопривреди и погледу законског регулисања. Говорите овде, вероватно спочитавајући мени, много се прича, мало се зна. Онда ћу ја додати да се мало зна и још мање ради.

Такође, ви сте рекли претходни министри нису радили. То не може да вам буде изговор. Ви сте сада министар. Оно што нису они радили, они су зато и бивши. Онај ко не ради добро, увек постаје бивши, без обзира на време које му је на располагању.