Олгица Батић ДХСС - СПО

15.07.2015.
Тринаесто ванредно заседање (2015), Закон о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду (претрес у појединостима) (2015)

Само ћу се надовезати на оно што је изречено, како по амандману доктора Веселиновића, тако и амандману који је сличан овом о коме управо расправљамо, а то је господина Неђе Јовановића.
Морам да нагласим да у свакој европској држави, када говоримо о висини накнаде која се утврђује за нешто, онда се то врши на основу процене судских вештака. То је став наше судске праксе и то је непобитно тако утврђено, а судска пракса наша и уколико није формалан извор права, а није формалан, јесте нешто што ће се у наредном периоду свакако променити.
Са друге стране, овде је слична ситуација као оне ситуације које смо имали када смо расправљали о „Београду на води“, па је тамо исто у једној одредби наведено да процену тржишне вредности земљишта врши пореска управа. Ја сам поднела амандман на такав један члан па Град Београд није хтео да прихвати амандман, али је зато министар Вујовић хтео да прихвати амандман и дао ми за право да процену тржишне вредности апсолутно свуда у свету, а тако би требало да буде и у нашој земљи, уколико ми себе сматрамо делом света, треба да врше једноставно одговарајући вештаци, јер управо то је предмет вештачења и то је задатак њихове струке. То је разлог зашто они постоје и управо разлог јесте да се у оваквом једном амандману висину накнаде за конверзију утврђује, може утврђивати, орган јединице локалне самоуправе, али само на основу онога што каже вештак одговарајуће струке. Захваљујем.

15.07.2015.
Тринаесто ванредно заседање (2015), Закон о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду (претрес у појединостима) (2015)

Хвала. Само бих нешто додала, будући да је колега Јовановић већ изнео заправо добар део онога из ког разлога би требало усвојити један од ових амандмана, али не само усвојити, личног сам става да је требало заузети једно компромисно решење између амандмана који је поднео господин Јовановић и са којим текстом се апсолутно слажем будући да долазимо из исте професије, али са друге стране и део амандмана који је поднео колега Веселиновић.
Наиме, морам да кажем, да будући да се овде споменуло питање процене тржишне вредности грађевинског земљишта од стране пореске управе и са друге стране оно што сматрам прихватљивијим, а то је да промену врши искључиво вештак одговарајуће струке, изражавам своју бојазан у том смислу. Уколико ово решење остане у облику у коме јесте, а остаће несумњиво пошто амандмани нису прихваћени који су на овај члан Предлога закона поднели, изражавам бојазан у том смислу да уколико се по оваквом решењу неко нађе за сходно да постави питање уставности оваквог предложеног решења, те поднесе једну уставну жалбу, а та уставна жалба, рецимо, буде усвојена од стране суда, ризикује се да ће бити велики број подносилаца уставних жалби. У крајњој консеквенци онда ће последице тога нашта су грађани били изнуђени сносити само држава и то тако што ће морати да плаћа силне трошкове.
Опет спомињем да је овако нешто већ био предмет расправе када смо расправљали о „Београду на води“ и мислим да је министар Вујовић са тим био сагласан, такође и министар Селаковић са тим био сагласан, уважавајући чињеницу да се процена тржишне вредности може вршити само од стране одређеног вештака, јер то је неупитно и само такво решење једноставно неће наметнути потребе испитивања оцене уставности.
Дакле, ово не сме само да се посматра као неки текст одредбе закона, као нешто што ћемо читати, ово морамо да посматрамо и са практичне стране, то јест последице које ће оваква одредба закона произвести у свакодневном животу. Захваљујем.

15.07.2015.
Тринаесто ванредно заседање (2015), Закон о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду (претрес у појединостима) (2015)

Захваљујем председавајући.
Наиме, чланом 6. Предлога закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту за накнаду, предвиђени су посебни случајеви у којима се не може остварити право на конверзију, односно када се не примењују одредбе овог закона.
На овом месту морам прочитати део образложења одлуке Уставног суда којом је члан 103. став 1. Закона о планирању и изградњи проглашен неуставнима, који и те како има везе са одредбом заправо са чланом закона на који сам поднела амандман и где сам предвидела брисање ставова 2. и 3. управо овог спорног члана, по мени заправо и најспорнијег члана овог предлога закона.
Наиме, део образложења одлуке Уставног суда гласи, овлашћење законодавног органа да пропише услове за конверзију права коришћења на грађевинском земљишту у право својине, обухвата према схватању суда и овлашћење да пропише и одређене погодности за наведену конверзију.
С обзиром на изнето, Уставни суд констатује да је законодавац прописујући Закон о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, оспорену погодност код обрачуна висине накнаде за конверзију грађевинског земљишта истакао један интерес за давање ове погодности носиоцима права коришћења на земљишту, који је заснован на генералној процени да доношењем овог закона треба да се створи основ, између осталог, за проширење круга лица која могу остварити право на конверзију права коришћења у право својине без накнаде и то је суштина онога што желим истаћи, чиме се омогућава привођење грађевинског земљишта намени изградње објеката у складу са планским документом и истовремено доприноси рационалном коришћењу грађевинског земљишта.
Међутим, слобода законодавца да утврди постојање јавног интереса, задавање погодности код обрачуна висине накнаде за конверзију права коришћења на грађевинском земљишту не значи да држава на основу своје слободне процене може доносити закон по сопственом нахођењу, којим би произвољно прописала наведене погодности, већ је законодавац ограничен Уставом, итд, наводи се у одлуци Уставног суда од 2013. године којим је неуставним оглашен члан 103. став 1. Закона о планирању и изградњи.
Предвидела сам овим амандманом брисање чланова 2. и 3. из следећих разлога, става заправо 2. и 3, зато што предложени овако како јесу нису ништа друго до противуставни.
Потпуно основано може се поставити питање њихове уставности и када би се поставило питање њихове уставности, били би оглашени неуставни? Аамандман се није прихватио, већ је одбијен. Постиже се у суштини следеће. У прикривеном облику, као што сам рекла, дакле, у потпуно прикривеном облику, на овај начин, на начин како је то формулисано, заправо, управо се уводи могућност купцима предузећа из приватизације да стекну право на грађевинском земљишту без накнаде, а што је управо предмет оцене Уставног суда, чији сам део образложења и прочитала.
Овде је заправо суштина у томе да је иста могућност предвиђена за сва предузећа која су купљена пре ступања на снагу Закона о планирању и изградњи, да купци предузећа из приватизација, када плаћају као накнаду за конверзију, имају право да им се од вредности земљишта одбије плаћена вредност имовине приликом приватизације и такво решење није ништа друго до неуставно, и то неуставно решење заправо остаје у овако садржаној предложеној одредби закона. Захваљујем.

15.07.2015.
Тринаесто ванредно заседање (2015), Закон о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду (претрес у појединостима) (2015)

Даме и господо, морам се сложити, наравно, и са излагањем колегинице Чомић на овом месту, али, наравно, и са излагањем уваженог господина Јовановића. Овде се спомиње да неко не зна да тумачи одлуке Уставног суда, што је апсолутно неприхватљиво и непримерено, јер онај који поседује у својим рукама ту одлуку Уставног суда не треба само да је чита, већ управо треба да је тумачи. Такође, не треба само да се позива на делове образложења који у тој уставној одлуци стоје, донете од стране Уставног суда, него онда, ако ћемо бити потпуно искрени па овде говорити потпуну истину, онда треба да се прочита лепо и диспозитив те такве једне одлуке.
Да се не би понављала, с обзиром на све оно што сам навела, а рекла сам да ће ово бити неуставно, у то сам сасвим сигурна, у Одлуци Уставног суда, објављеној у „Службеном гласнику“, каже се следеће (не читам образложење, него читам диспозитив одлуке) – Утврђује се да одредба члана 103. став 1. Закона о планирању и изградњи, „Службени гласник Републике Србије“, да не набрајам све бројеве, значи интегрални текст са свим осталим накнадним изменама и допунама одлука Уставног суда, у делу који гласи – трошкови прибављања права коришћења грађевинског земљишта обухватају у смислу овог закона укупну ревалоризовану цену капитала, односно имовине исплаћене у поступку приватизације, односно укупну ревалоризовану цену исплаћену за имовину или део имовине привредног друштва или другог правног лица у стечајном или извршном поступку, као и друге стварне трошкове, није у сагласности са Уставом. Став 2. – Одбија се захтев за утврђивање неуставности одредаба члана 105. и 106. Закона из тачке 1. Три – Укида се мера обуставе извршења појединачног акта или радње која је преузета на основу одредаба члана 103. став 1. и члана 105. и 106. Закона и тачке 1. Ово је диспозитив наведене одлуке. Образложење је опширно, може се увек извршити, а може се исто тако прочитати.
Шта је суштина? Опет ћу се поновити. На овај начин одредбом у овом предлогу закона суштина овакве одредбе није ништа друго до суштина одлуке која је проглашена неуставном. Значи, прочитајте прво диспозитив, па прочитајте образложења. Не окривљујте овде некога да не зна или да на погрешан начин тумачи, посебно не људе који долазе из области правосуђа и знају да тумаче, јер врло добро и подносе предлоге за оцену уставности, али исто тако и врло често се њихове уставне жалбе усвајају итд. Овде се на прикривени начин оваквом законском одредбом крије суштина која је проглашена неуставном. То је суштина свега. Питајте кога год хоћете, питајте судије Уставног суда и исто ће вам рећи. Ако се постави питање оцене уставности овакве одредбе закона, нисам сигурна да ће се одбити, већ сам сигурна да ће се усвојити као неуставна. И, шта ћемо онда? Онда ћемо опет доћи у ситуацију да се опет овде састајемо, да законодавац опет није урадио свој део посла како треба, што се наводи у образложењу овакве једне одлуке, па хајдемо опет да мењамо и да приступамо некаквим изменама и допунама.
Мислим да ствари не треба радити површно. Ако већ имамо могућност да усвојимо Предлог закона у што прихватљивијем облику, са што ефикаснијим решењима, мислим да то треба да урадимо одмах и треба да урадимо сада, не у неком каснијем периоду, када се сетимо да, ето, можда смо могли, али тада нисмо, зато што неки нису знали да тумаче уставне одредбе. Заправо, испоставиће се да су знали да тумаче и те како добро, да опет долазимо у ситуацију да се овде налазимо и да кажемо – па, ето, та је одредба проглашена неуставном од стране одлуке Уставног суда, хајдемо сада да приступимо изменама и допунама овог закона, за који сам опет сигурна, наравно, да ће се усвојити.
Али, апелујем још једном, погледајте, прочитајте како диспозитив, тако и образложење одлуке Уставног суда. Погледајте опет, и то у свом интегралном тексту, и Закон о планирању и изградњи и све касније измене и допуне Закона о планирању и изградњи. Прочитајте. Није довољно само прочитати члан, овај спорни члан Предлога закона, већ схватити његову суштину, а суштина није ништа друго до противуставна и његова суштина већ и образложење оваквог малтене идентичног члана који овде имамо пред нама проглашен је неуставним. Захваљујем.

15.07.2015.
Тринаесто ванредно заседање (2015), Закон о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду (претрес у појединостима) (2015)

Што се тиче конкретног амандмана мислим да је решење из Предлога закона у овом случају потпуније тим пре што када уопште говоримо о умањењу тржишне вредности и неизграђеног грађевинског земљишта, управо та умањена вредност мора се заправо дати одређеној категорији лица, у овом случају уколико се грађевинско земљиште налази на територији јединица локалне самоуправе за коју је утврђено да се ради о недовољно развијеној јединици локалне самоуправе, итд, да не читам све ставове овог наведеног члана.
Мислим да се тиме посредно и заправо обезбеђује одређена правичност која је наравно, чије је на челу заправо у оваквом једном закону мора да нађе своје место и своју примену.
Осим тога, овако предложеним решењем заштићени су и сви они који сматрају да заправо питање конверзије може да дира у права која се тичу враћања одузете имовине, те се тако у свом ставу 3. овог члана наводи да проценат, заправо у ставу 2. наводи да се умањење не односи на тржишну вредност грађевинског земљишта за који је поднет захтев за враћање имовине, а у складу са прописима којима се уређује повраћај одузете имовине. Мислим да у овом случају амандман не треба прихватити, али зато треба задржати ово решење.
На овом месту, такође, морам да кажем да, будући да се осећам и ја прозваном, јер сам се овде позивала на одлуку Уставног суда и то сам учинила и прва приликом свог излагања у расправи у начелу, овде се нико не позива на одлуку која је непостојећа и која тек треба да буде донета. Одлука Уставног суда постоји. Она је врло јасна, може се апсолутно прочитати, а одлука Уставног суда треба да буде овде обавезујућа за све и она мора да се поштује и она треба да буде апел народним посланицима, не заправо апел, него обавеза да уколико помисле да се огреше на оно што је таксативно набројано, а набројано је много тога, како у диспозитиву, тако и у образложењу наведене одлуке Уставног суда, да ће бити у ситуацији да се опет оцењује и процењује његова уставност.
Дакле, овде се нико не крије иза нечег што није донето. Овде се неко позива на нешто што је већ донето и што треба да буде апсолутно правно обавезујуће за нас као народне посланике.
С друге стране, то што људи који долазе из правосуђа, рецимо, конкретно из адвокатуре, можда имају бољу процену да ли ће нешто потенцијално бити проглашено неуставним, то је апсолутно природно и то нигде није чудно, ни код нас, ни било у којој другој земљи. Хвала.

15.07.2015.
Тринаесто ванредно заседање (2015), Закон о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду (претрес у појединостима) (2015)

Драго ми је што је предлагач разумео потребу да текст амандмана постане саставни део овог Предлога закона и поред тога, будући да текст амандмана сви имају пред собом, нећу читати, али оно што је суштинска потреба и што су многи грађани изразили своју забринутост, а при томе, ради се о имовини која им је национализована и која је предмет поступка пред Агенцијом за реституцију, суштина овог амандмана јесте да уколико је једна иста парцела и предмет захтева у поступку по конверзији, предмет захтева у поступку реституције, мора се донети закључак о прекиду поступка у конверзији све док правоснажно не буде окончан поступак враћања одузете имовине. На крају крајева, сматрам да је овакво решење употпунило предложен текст овог Предлога закона. Још једном, хвала предлагачу на његовом усвајању.

15.07.2015.
Тринаесто ванредно заседање (2015), Закон о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду (претрес у појединостима) (2015)

Наиме, разлог због ког се овај амандман не прихвата, како се то наводи у образложењу, јесте да се он не прихвати из разлога наведених за неприхватање амандмана народног посланика Зорана Живковића на исти члан Предлога закона.
Наиме, овде се ради што сам предложила да се у овом члану 13. и његовом ставу 4. тачке 2) и 3) бришу. Дакле, ради се о алтернативно постављеним средствима обезбеђења. Тачка 2) која гласи – хипотека на објекту који вреди најмање 30% више од укупног износа недоспелих рата у корист Републике Србије, АП или јединице локалне самоуправе и тачка 3) – бездржавинска залога на покретним стварима у складу са прописом којим се уређује заложно правно на покретним стварима уписаним у регистар.
Мислим да се овде требало заузети неко друго решење. Прихватам да можда амандмани су и требало да буду наравно не прихваћени као што јесу, али овде које се образложење даје наводи се да мој амандман није прихваћен из разлога који су дати у образложењу за неприхватање амандмана колеге Зорана Живковића, да би било онемогућено достављање обезбеђења плаћања, када се плаћање врши на рате што би изазвало штетне последице за власнике грађевинског земљишта у јавној својини.
Ја овај члан 13. као ни било који члан не могу да посматрам изоловано, већ волим да га посматрам у садејству са осталим наредним члановима, првенствено у овом случају са чланом 17. који регулише упис права својине у јавну књигу о евиденцији непокретности и правима на њима.
Шта је оно што је мени лично најспорније и што мислим да се на бољи начин могло уредити? Као што сам већ истакла у расправи у начелу стицање права својине код нас је везано за укњижбу. У члану 17. ви запрао прописујете да се за упис, дакле, за стицање права својине довољна је потврда надлежног органа о уплати прве рате.
Сматрам да то није довољно, бар не на овај начин како су по овим тачкама дефинисана средства обезбеђења алтернативно постављена која сам прочитала и из тог разлога. Дакле, лице које није платило пуну цену оно се фактички кредитира, и није ништа друго до кредитирање. Замислите ситуацију, ако је на овај начин положио неко средства обезбеђења овако како су она постављена у предложеном решењу, шта ће бити уколико он ту парцелу одмах прода и касније престане да плаћа утврђену накнаду, а средства обезбеђења у виду хипотеке овако постављене и бездржавинске залоге, који ни на који начин и сигурност њене наплате не можете обезбедити, јер апсолутно нема шта ће онда у таквој ситуацији бити?
Тим пре што ово може опет да се доведе у везу са оним што је предвиђено и у осталим члановима овог Предлога закона, првенствено мислим на инсистирању да ће 50% прибављених средстава конверзије ићи у Фонд за реституцију. Дозвољавам да можда да овакву одредбу није требало брисати како сам ја предложила, али мислим да је постојао неки другачији модалитет где се на бољи начин могло обезбедити алтернативно постављена средства обезбеђења.
Не говорим безнеопозивој банкарској гаранцији, она ми је потпуно јасна овако како је дефинисана и опредељена, али спорна ми је хипотека и бездржавинска залуга, а из разлога који сам напоменула јер уколико погледате сада дејство чл. 13. и 14. јасно је да то једноставно неће функционисати, бар произвешће засигурно проблеме у пракси. Захваљујем.