Олгица Батић ДХСС - СПО

07.04.2015.
Трећа седница Првог редовног заседања (2015), Закон о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима експропријације и издавања грађевинске дозволе ради реализације пројекта изградње "Београд на води" (претрес у начелу) (2015)
Уважени председавајући, уважени премијеру Вучићу, поштовани министре, колеге и колегинице, циљ експропријације свуда у

свету јесте исти, а то је управо изградња објеката који су у јавном интересу. Тај јавни интерес има одређене синониме који су се у одређеним временима одређено примењивали у нашој, али и у другим земљама, па тако имамо општи интерес, јавну корист или законом утврђену јавну потребу.
Тај јавни интерес, будући да се он данас у приличној мери помињао, представља камен темељац сваке експропријације и он је у нашем позитивном законодавству дефинисан још у време социјалистичког самоуправљања, и то на један прилично узан начин, где се од станоградње фаворизовала само изградња станова солидарности. Отуда долазимо до сада важећег Закона о експропријацији, па тако у том Закону о експропријацији нема могућности да се прогласи јавни интерес због изградње обичних станова, угоститељских и туристичких објеката, и то је управо последица тог ускогрудог комунистичког тумачења јавног интереса из оног периода када је друштвена својина била доминантна, која је у суштини ништа друго до једна обична Али-бегова слама.
Нема ни једног јединог разлога за било какве тврдње да градња „Београда на води“ не представља јавни интерес, јер управо супротно, он представља јавни интерес јер то ће бити обележје целог региона. Градиће се на месту које данас представља ругло престонице и тамо је на месту где данас царују пси луталице и место је које представља једно ругло и отпад.
Са друге стране, морамо поћи, рецимо, од наших суседа. Имамо тако примере из Црне Горе. Погледајте, на пример, управо из наведене земље, рецимо, Порто Монтенегро или не морате тај, погледајте Луштицу или погледајте пример из Црне Горе везано за Буљарице, где се тамо припрема експропријација због градње туристичких објеката, који су вишеструко поучни и мислим да из тих примера морамо нешто да научимо, јер су првенствено корисни.
Остала, не само друштва у окружењу, него и светска искуства јесу та која показују да је увек оправдано посебним законом проширити и утврдити јавни интерес из Закона о експропријацији, јер не може се клети у демократију и тврдити и веровати да је приватни капитал штетан по народ и по државу, а управо примери из упоредног права јесу ту, као и савремено међународно законодавство, и показују да није опасан ни за народ, а ни за државу, уколико неко улаже у развојне пројекте.
Наравно, интерес јесте да се у складу са Уставом Србије утврди тај интерес управо на основу закона. И Европска конвенција о основним људским слободама и правима, правне је викције ЕУ о експропријацији и интенцији европске комисије, управо дозвољавају да се јавни интерес утврди посебним законом и у томе не видим апсолутно ништа не уставно и на тако нешто апсолутно се не може позивати, а да при том то буде оправдано.
На овом месту морам да изложим и још пар детаља. Видите рецимо у САД за оне који критикују управо пројекат „Београд на води“, тамо постоји израз који се назива – врховно право државе на својину, и то је у широкој употреби у САД. Затим у Великој Британији постоји један израз који се исто тако примењује у тој земљи а то је принудна куповина. На пример, куповина ради изградње станова, ради изградње инфраструктурних објеката, комуналних објеката, спортских објеката итд. У Француској рецимо постоји институт одузимања имовине у јавном интересу. У Немачкој су наравно норме о експропријацији садржане у самом закону о експропријацији, али оне могу бити допуњене и неким другим законским актима. И најзад имамо и један пример, а то је пример, наравно, Италије, где против декларације о јавној користи, а подсетићу да деклерација о јавној користи Италије претходи самом поступку експропријације у Италији, заправо не постоји и ни могућност вођења управног спора.
Тако да све оне критике данас, бројне критике које су се односиле посебно пи питању јавног интереса показују се као неоправдане, јер уколико пођемо од тога да смо одговорни па смо се припремили за ову расправу, прочитали у целости овај закон, онда ћемо видети да управо упоредна искуства бар земаља које сам навела показују супротно. Дакле, лекс специјалис јесте потпуно оправдан и јесте потпуно оправдан и јесте једна потпуно дозвољена форма на начин који је преко потребан да би се овакав један пројекат у стварности и заживео.
Зато кажем да су тврдње потпуно када се износи, када се упућују критике прилично недемократске и то заправо оспоравање уређења ове материје посебним законом нема своје оправдање ни уставно нити било које друго.
Овај лекс специјалис као наравно и уопште, не само овај посебан закон него и сваки други закон мора да прати реалне токове и у првом реду да буде подвргнут интересу народа. Не могу законске норме бити заробљеник неких прошлих времена, неких прошлих идеологија, комунистичке свести и подсвести, а већ сам навела како је нешто раније било и дефинисано. Некада је било тешко замислити да је уопште могуће градити било какве импозантне објекте, градове што ће у истину представљати уколико „Београд на води“ заиста и буде у потпуности завршен. То ниједан законодавац, ма колико маштовит био, овако нешто није могао да замисли пре извесног времена, али то не значи да не треба да се ствара један потпуно адекватан и један свеобухватан правни оквир како би се таква идеја и реализовала. Овде може, будући да ми време истиче, даћу само један пример.
Рецимо, замислите да Србија којим случајем добије организацију Олимпијаде. Према постојећем, још увек актуелном, важећем Закону о експропријацији тешко да би се могла реализовати изградња таквог једног олимпијског села, а „Београд на води“ засигурно ово је пример, је нешто што превазилази све ово што сам као у примеру навела. Мисли да апсолутно критике које су данас упућене не стоје.
Ја на овом месту морам изнети једну стручну критику, она је правне природе, више заправо сугестија како би се овај законски текст требао побољшати, то је нешто што је и мој колега Чикириз у свом излагању споменуо, амандман који сам поднела на члан 11. заправо његов став 5. где процену тржишне вредности грађевинског земљишта по мом личном мишљењу, не може вршити Пореска управа. Морају је вршити вештаци, то је њихова струка. Значи стални судски вештаци са листе вештака, јер тако нешто је у складу са Уставним судом, у складу са евикцијама ЕУ и оно што је првенствено битно, у складу је са нашом судском праксом. Хвала.

 


Медија центар Категорије ДХСС у Скупштини Олгица Батић ДХСС - СПО

Контакт

Адреса: Теразије 14, Београд 11000
Ел.пошта: info@dhss.rs
Телефон: +381 (11) 3620 407, 3620 411
Факс: +381 (11) 3620 297