Олгица Батић ДХСС - СПО

18.03.2015.
Друга седница Првог редовног заседања (2015), Заједнички начелни и јединствени претрес о предлозима закона из тачака 1;2;3. и 4. дневног реда Друге седнице Првог редовног заседања (2015)
Уважена председнице, поштовани министре са сарадницима, колеге и колегинице народни посланици, ја ћу данашње време које ми стоји на располагању у овој начелној расправи искористити првенствено да нешто кажем о прва два Предлога закона, дакле, о Предлогу закона о ограничавању располагања имовином у циљу спречавања тероризма и Предлогу закона о изменама и допунама Царинског закона.
Што се тиче Предлога закона о ограничавању располагања имовином у циљу спречавања тероризма, мислим да је јако добро што се он налази на дневном реду, што данас имамо прилику да се о њему изјаснимо. Чињеница је да прилично каснимо са доношењем једног таквог закона, но добро.
Наравно, борба против тероризма, као што је већ општепознато, готово свакодневно перманентно треба да се унапређује и то посебно када говоримо у сегменту финансирања тероризма, који као такав увек претходни његовом вршењу. Зато, имајући у виду тежину коју предметна материја носи са собом, неопходно је да се управо и та област ограничавања располагања имовином, а у циљу спречавања тероризма, регулише законом, јер оваква предметна материја апсолутно до сада није била регулисана нашим законодавством.
Чињеница је да су неки делови ове материје регулисани, када кажем неки делови, првенствено мислим на кривична дела која су инкриминисана нашим Кривичним закоником, као што је предвиђање кривичног дела и међународног тероризма и кривичног дела финансирања тероризма, али се чини да је то недовољно да би се цела ова област на један системски начин уредила. Нужно је успостављање тог законодавног оквира за предузимање превентивних мера у погледу спречавања финансирања тероризма, као што је и неопходно апсолутна сарадња свих држава управо на овом нивоу.
Нужност доношења оваквог једног закона произилази из чињенице да смо ми и део Егмонт групе, тј. Међународне организације финансијско-обавештајних служби, чија је чланица Управа за спречавање прања новца и то од 2003. године. Таква једна чињеница једноставно нас приморава да уколико до сада нисмо, онда пак у неком будућем периоду што брже и што потпуније усаглашавамо прописе управо у области међународне сарадње.
Када се има у виду када говоримо како о прању новца, тако исто и о финансирању тероризма, увек се говори у првом реду о кривичним делима са елементом иностраности, то је познато и онда се поред међународне сарадње нужно претпоставља и постојање квалитетног законодавног оквира, чему доприноси овај закон, кажем не потпуно, али у сваком случају доприноси бар у делу оне материје коју она уређује.
До сада чини се да су најбољи резултати у борби против тероризма, а то показује не само пука теорија, него и пракса, заправо, постижу се превентивним деловањем и то није ништа ново, дакле, уклањањем свих оних узрока до којих настанак тероризма и доводи, и не само настанак тероризма, него чини ми се и његовог једног сталног постојања у ма ком облику. Чини се да је он готово стално присутан, дакле, егзистирању у његовим различитим појавним видовима.
Када говоримо о превенцији, чињеница је да на првом месту треба предузети све оне радње са циљем спречавања финансирања тероризма, али и бројне друге радње, као што су спречавање илегалне обуке, стварање, заправо изградња илегалних погона за обуку терориста, спречавање легалне, а нарочито илегалне набавке оружја, праћење, откривање, спречавање терористичких аката, стална размена информација, стална размена искустава у борби против тероризма међу државама итд.
Чланом 2. овог предлога Закона о ограничавању располагања имовином у циљу спречавања тероризма одређују се појмови, па се тако дају дефиниције ограничавања, располагање имовином, дефиниције имовине, појам означеног лица, финансирања тероризма, појам терористичког акта, дефиниција терористе, дефиниција терористичке организације и дефиниција оправданог уверења да је лице терориста, да финансира тероризам, да је укључено у активности терористичке групе или вршење терористичког акта.
Када говорим о овом члану, члану 2, предметног Предлога закона о ком данас говоримо, морам данас да изнесем једну критику, заправо, више је сугестија, могуће је да она буде отклоњена и амандманским путем, једну недоумицу и волела бих, уколико постоји могућност, да ми се након излагања подробније нешто каже о ономе што ћу изнети.
Када кажем критика, мислим на, као што сам рекла, сугестију, а она се односи у погледу одређења, дефинисања појма терористе, где се овим Предлогом закона одређује као лице које само или са другим лицем, наглашавам, са умишљајем подстрекава или помаже у извршењу терористичког акта, има сазнања о намери група терориста да изврши терористички акт, допринесе извршењу или помогне групи настављања терористичког акта са заједничком сврхом.
Наиме, будући да сам на самом почетку излагања споменула поједина кривична дела које наше кривично законодавство познаје, будући да сам споменула нека од дела које предвиђа наш Кривични закон, којим је инкриминисан међународни тероризам као кривично дело, мислим да је овде потпуно сувишно наводити, постављати у оваквој једној одредби облик виности, а чињеница је да се тероризам не може никако другачије извршити, осим уколико је облик виности умишљај. Овде је директан умишљај и могло би се поставити питање спорности и евентуалног умишљаја, али оно што је засигурно јесте да се било који терористички акт, барем не знам да пракса тако нешто познаје, мислим да не познаје, мислим да је врло тешко замислити да се терористички акт може извршити из нехата. Тако да мислим да је ова одредница која каже „умишљајно“ потпуни вишак. Тако нешто подразумева наш Кривични законик и тако и одређује. То је моја сугестија. Наравно, то се може отклонити амандманским путем.
Наравно, то је моја једна недоумица. Није ми најјаснија дефиниција из истог члана. Дакле, говорим још увек о члану 2. тачки 8. где се каже – оправдано уверење да је лице терориста, да финансира тероризам, да је укључено у активности терористичке групе или вршења терористичког акта, сада ћу наравно нагласити – онај степен уверења које разуман човек, просечних интелектуалних способности, може стећи на основу доказа, чињеница које су опште познате или доказиве или веродостојних информација којима располажу надлежни државни органи. Мислим да ово представља једну поприлично конфузну одредбу, јер одредбе закона, када их овде обликујемо, било што прихватамо одређена решења из амандмана, не треба да буде јасно само нама и Народној скупштини као законодавцу, него треба да буде апсолутно јасно свим грађанима Србије. Зато сматрам да је ова одредба поприлично конфузна.
Разумем правни стандард, оправдано уверење. То је потпуно прихватљиво и то је нешто потпуно другачије од кривичних стандарда, и то ми је јасно, али ми није јасна конструкција која гласи – онај степен уверења које разуман човек просечних интелектуалних способности може стећи на основу доказа. Лично мислим да такво убацивање представља потпуни вишак, потпуно беспотребно нормирање, оптерећење законске одредбе која је без њега прилично јаснија и недвосмисленија. Мој лични став јесте да то представља вишак и увек сам за то да се законске одредбе не морају оптерећивати ничим што би могло уносити додатну конфузију, додатна тумачења или недоумице.
У погледу самог поступка за означавање лица, мислим да је прилично добро прописан оваквим Предлогом закона, и то почев од листе означених лица по три различита основа. Дакле, листа Уједињених нација и других међународних организација у којима је Република Србија члан, затим означење лица на предлог надлежних државних органа и оно што представља тзв. трећи основ јесте образложен захтев друге државе која своје утемељење налази у Резолуцији 1373, а која налаже државама да на захтев друге државе морају размотрити, ако постоји поменуто оправдано уверење, донети решење о стављање на листу означених лица.
Што се тиче поступка пред судом, а који се регулише чланом 7. овог Предлога закона, решење као форма прописивања листе означених лица јесте једино могуће, тако да је ово прилично уобичајено решење уз могућност вођења управног поступка од стране лица које је тим решењем стављено на листу означених лица. Критеријум јавности задовољен је оном формом којом се предвиђа да се такве листе објављују у „Службеном гласнику Републике Србије“, али је исто предвиђено објављивање измена и допуна таквих листа. Овде би се тај критеријум јавности и доступности могао проширити још нечим, рецимо објављивањем на званичном сајту министарства или управе. Но, добро.
Са друге стране, добро је што се води рачуна, то није изузето, нико није сметнуо са ума, о заштити људских права, свих оних лица која су означена и у том смислу је предвиђена обавеза Републике, односно Владе Републике Србије, управо из разлога поштовања људских права, да најмање једном годишње размотри оправданост доношења решења о стављању на листу.
Посебна заштита од злоупотребе привредних субјеката у сврху финансирања тероризма, као и спречавање могућих злоупотреба удружења за финансирање тероризма, остварују се чланом 8. овог Предлога закона, а та потреба да се у првом реду акценат стави на удружења јесте нешто о чему међународни стандарди сведоче, дакле посвећују посебну пажњу, а због уочене потребе да су управо удружења, као облик правне форме, највише на удару и више подложна утицају оваквих злоупотреба.
Искористићу присуство министра финансија, који је данас овлашћен у име Владе испред ових предлога закона. Морам да питам, рецимо, то је исто недоумица коју имам, зашто поред ових наведених привредних субјеката, истим чланом 8. и ставом 6, нису обухваћени финансијски субјекти? То ми није јасно. Мислим да не би био вишак и мислим да би одредба могла бити потпунија и могла би бити сврсисходнија.
Што се тиче прописаног поступка у управи, а на основу поднетог обавештења, мислим да су одредбе које исте регулишу више него јасне. Није потребно додатно образлагати, као и експлицитне одредбе које регулишу трајање ограничења, располагање имовином, управљање имовином чије је располагање ограничено, дозвољено коришћење дела имовине, итд.
Наравно, посланичка група СПО и ДХСС у дану за гласање подржаће овај Предлог закона. Сматрамо да је неопходан, да је нужан, иако је јасно да он само у једном делу, па нећу претерати ако кажем у једном незнатном делу, употпуњује и доприноси материји борбе против корупције и финансирање тероризма. Мислим да га треба подржати, уколико имамо у виду да врло често неславно завршимо када се чини оцена наше државе по питању напретка у овој области. Осим тога, мислим да усвајањем оваквог једног закона, са друге стране, излазимо у сусрет међународним обавезама, али и ратификовани међународним правним актима.
Што се тиче другог предлога закона данас на дневном реду, то је Предлог закона о изменама и допунама Царинског закона и мислим да предложене измене и допуне управо овог Царинског закона, треба посматрати у светлу једног што убрзанијег царинског поступка, смањења трошкова у спољнотрговинском промету, али и усаглашавања са европским стандардима, односно са законодавном регулативом ЕУ и уопште са правилима Светске трговинске организације.
Уколико пођемо од економских интереса наше земље, који да будемо потпуно јасни, су увек у првом плану, што је и циљ овог закона, онда је потпуно логично што данас пред собом управо расправљамо о изменама и допунама у делу којим се регулише материја царинских прекршаја.
О самим методама рада царинских органа, о повећању ефективности рада царинских органа, о њиховој продуктивности, постизању баланса у погледу захтева који се управо пред њих стављају, вршење контролних радњи, вршења активности о чему је мој уважени колега Мирко Чикириз више пута и говорио, када су се овакве теме помињале, мислим да се сва ова наведена питања сада једноставно предлажу на један потпунији, рекла бих, целовитији начин који заправо, као нов начин само осликава стварно стање. Не бих то назвала модернизацијом, како се то наводи у разлозима за доношење овог предлога закона, већ једном коначном потребом која мислим да свима нама треба да буде јасна, а то је да и коначно прописи прате практичан живот, а сведоци смо да су те две стране исте медаље, врло често у раскораку.
Наравно, нећу се у овом излагању бавити, што не значи да то нећу учинити када будемо расправљали у појединостима овог предлога закона, оним изменама и допунама које се односе на уподобљавање ових измена и допуна Царинског закона, важећем закону о прекршајима, мислим да је то прилично нормално прихватљиво, класично усаглашавање са другим прописима, нити оним изменама и допунама које представљају, да тако кажем пуко терминолошко усклађивање, што је опет оправдано, али као светлу тачку навешћу наравно, члан 4. којим се мења цео, још увек важећи члан 59. овог закона, а којим се регулише уношење робе у царинско подручје, а како би се обезбедила примена новог компјутеризованог транзитног система, што је присутно и у решењима Царинског закона ЕУ, као компатибилна апликација за национални транзит.
Наравно, када се ради о изменама и допунама Царинског закона, посланичка група СПО и ДХСС, подржаће и овај предлог закона, наравно, у дану за гласање, а о свим конкретнијим предложеним решењима, говорићемо нешто више када будемо расправљали у појединостима. Захваљујем.


Медија центар Категорије ДХСС у Скупштини Олгица Батић ДХСС - СПО

Контакт

Адреса: Теразије 14, Београд 11000
Ел.пошта: info@dhss.rs
Телефон: +381 (11) 3620 407, 3620 411
Факс: +381 (11) 3620 297