Олгица Батић ДХСС - СПО

25.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у појединостима) (2015)
Поштована председнице, уважене колеге и колегинице, на првом месту морам да нагласим да је ово један од четири амандмана која су у оквиру свих до сада поднетих најсмисленији и да се прилична пажња посветила овом амандману. Наиме, ако ништа друго, онда је потпуно јасан и текст амандмана, потпуно је јасно и образложење овог амандмана. Није се ишло на некакво извргавање руглу предвиђеним решењем, односно изменом која је овде предложена.
Наиме, у погледу амандмана који је колега Ђуришић образложио могу да се сложим са делом онога што је и сам изнео. Наиме, колега Ђуришић је споменуо да су се људи тресли од страха. У овом моменту, наравно, не морају да се тресу од страха, јер верују да ће предложено решење бити усвојено, с тим што можда, уколико се рок од две године покаже као недовољан, такође задржава могућност да то и надаље остаје да чине.
Суштина је у следећем, да ми овде заправо одлучујемо између два решења. Прво јесте оно што и сам предлог измена говори, а то је управо да се спречи да 1. март, који пада последњег дана ове недеље, дакле, од понедељка, грађани буду искључиво упућени на јавне бележнике као неко ко ће бити искључиво надлежан за све послове оверавања потписа, рукописа и преписа. Друга је могућност да не прихватимо такво решење. Е сад, неприхватањем таквог решења ми заправо заступамо једино и искључиво интересе јавних бележника. Онда шаљемо поруку – ево, грађани, изволите, од 1. марта идите код јавних бележника.
Слажем се са колегом Ђуришићем и када је споменуо тарифу јавних бележника. Лично исто из професионалних разлога сматрам да та тарифа треба да буде драстично мања, али то питање ћу заједно са колегом Ђуришићем поставити министру правде када он буде био овде присутан.
Када се приликом образлагања овог амандмана каже – ми смо за то да ово буде трајно решење, то значи да се задржи један дуализам где ће послове оверавања обављати сви, и јавни бележници, и основни судови, и општинске управе. Уколико би се тако, рецимо, у ставу 2. иза речи: „поверени посао“ ставила тачка, а све остало избрисало, то значи да се не предвиђа никакав рок. Онда се поставља питање – а шта ће уопште земљи Србији институт јавног бележништва? Онда нама јавно бележништво не треба. Хајдемо онда да кажемо – нисмо ни требали да доносимо закон, ми смо се мало прерачунали, не знамо шта смо радили 2011. године.
С друге стране, када се каже – ми смо за то да се не стављају никакви рокови, извините, у овом амандману у ставу 2. стављен је рок до 1. јануара 2016. године. Значи, краћи рок од оног рока који је заправо предвиђен изменом и оног рока који је у оквиру амандмана и поднео Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу.
Разлог за неприхватање овог амандмана, без обзира што сам рекла да је један од четири поднета амандмана који изузетно има смисла, и те како има смисла, суштински се огледа у недостатку у његовом ставу 3. Знате, у ставу 3. сте морали да ставите онда неки рок, јер став 3. овог амандмана гласи…

25.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у појединостима) (2015)
Наиме, став 3. овако предложене амандманске измене гласи: „У градовима, односно у општинама у којима нису именовани јавни бележници, до именовања јавних бележника потписе, рукописе и преписе ће оверавати основни судови, судске јединице, као и пријемне канцеларије основних судова, у складу са чланом 13. став 4. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава“. Дакле, овде нема никакав рок. Шта ћете у ситуацији уколико то, рецимо, именовање јавних бележника у свом пуном броју, рецимо на територији неке општине за коју су предвиђени јавни бележници, буду именовани нпр. у овом року који сте предложили ставом 2, 1. јануара 2016. године? Да ли ће то онда значити да оваквим ставом 3. заправо престаје надлежност и судова и општинских управа, уколико јавни бележници буду именовани и раније?
Дакле, суштина зашто овај амандман није прихваћен огледа се у његовом ставу 3. Да сте унели неки рок, да сте предвидели ситуацију која на бољи начин регулише, а до именовања јавног бележника, онда би имало смисла да расправљамо и евентуално да усвојимо овакав амандман. Кажем, намера је добра и један је од смисленијих амандмана, али због пропуста који је направљен у ставу 3. овакав амандман се не може прихватити. Хвала.

25.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у појединостима) (2015)
Мислим да је колега Ђуришић требао пажљиво да ме слуша. Ја чак уопште нисам критиковала овај амандман, него сам га похвалила, као један од четири амандмана која имају смисла, за разлику од осталих који су у најмању руку бесмислени.
Тачно је, да, није Предлогом закона предвиђен став 3. Ево, ја ћу признати своју сопствену грешку, ја сам крива за све што није урађено како треба и нема никаквих проблема, а онда када сам уочила, кажете – нисам ја, него је Одбор за правосуђе. Јесте, ја сам иницирала, члан сам тог истог Одбора за правосуђе, знате, људски је када видите грешку, онда је и исправите. Али, уколико сте ви хтели својим амандманом да исправите своју грешку, а кажете сада да ви желите да трајно решење буду и општинске управе и јавни бележници, онда извините, овде сви правници знају, а мислим да можда то знају и неправници, али ајмо да кажемо онда наглас, извините, али прелазним и завршним одредбама не могу да се мењају материјалне одредбе и то је суштина. Зашто ви онда нисте читали овај закон, зашто нисте гледали анализу његове примене, зашто ви онда нисте предложили, па ево грађани Србије, ми водимо рачуна о вама, ми смо видели да тај рок убрзо истиче и да ћете морати све да оверавате код јавног бележника? Ако вам је тако лакше, можете сву кривицу да свалите на мене, издржаћу, признала сам је, али немојте да ми спочитавате нешто што нема везе.
Овде морам да напоменем да се овде све време ми бавимо последицама, ми се не бавимо узроцима. Онда смо требали да кажемо – знате, 2011. године ми смо се мало занели, нама уопште јавно бележништво не треба. Закон о јавном бележништву уређује неки институт, а када доносите неки закон, уколико је предлагач закона довољно озбиљан, онда он уради неку анализу ефеката, па види да ли има смисла уопште донети тај закон. Јер, закон се не доноси тек да би се донео, него да би се применио, а онако како је донет, узроковао је све оно што је након тога уследило.

25.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у појединостима) (2015)

Хвала поштована председнице на обавештењу. Наиме, ја сам већ поновила, а ризиковаћу и опет да се поновим, већ сам рекла што се тиче овог амандмана који је поднела група посланика, а које је образлагао колега Ђуришић. Мени сада више није јасно који је ваш став након подношења овог амандмана.
Прво, ставом 2. одређујете краћи рок до 1. јануара 2016. године и могу да се сложим, кажете да основни судови треба да буду растерећени послова оверавања, и ја и са тим могу да се сложим.
Кажете да Србија нема довољан број јавних бележника и са тим могу да се сложим и то сам и сама рекла.
Кажете да се овим амандманом одбора исправљају грешке предлагача и са тим могу да се сложим, ја не бежим од признања грешака, али проблем је зашто неко други признаје, бежи од признања својих грешака.
Ви даље кажете да треба да се задржи дуализам, тако да послове оверавања потписа, рукописа и преписа чине и општинске управе и јавни бележници и са тим могу да се сагласим, само је спорно једно, господине Ђуришићу. Правници то знају.
Не може се прелазним и завршним одредбама вршити измене материјалних одредаба, то је суштина и то се учи на правном факултету. Ви хоћете неко трајно решење. Да, али то трајно решење повукло би и неке друге измене, па би данас расправљали о већем броју измена, а ако је вама лакше да мене окривите, ви то слободно наставите да чините, видим да се упућују критике на мој рачун, са лакоћом нападам опозицију.
Што ви не читате закон, што не читате основни закон? Закон који сте ви донели 2011. године. У једном моменту ви кажете – ово је атак на јавне бележнике, а сада кажете, нема довољан број јавних бележника. Не знам који је став ваше посланичке групе. Да ли јавни бележници треба да постоје или не, 2011. године су требали да постоје и онда нико није постављао питања колико је коштала та седница на којој је усвојен такав закон?
Подржали сте тај закон. Данас кажете – ово је атак на јавне бележнике. На које? Онај институт који сте ви увели 2011. године. Питање је уопште оправданости увођења тог института и да ли је Србија била спремна за примену института јавног бележништва. Суштина је оно што сам напоменула, ово су последице, а не узроци. Узроци Закона о јавном бележништву из 2011. године. Није тако тешко признати грешку. Ако ја признајем своју, признајте и ви, бар оних ваших сабораца који су доносили и ви који сте такав закон подржали, када није било никаквих прилика, ни политичких, ни економских, ни правних да се такав закон донесе, па је ипак донет.
Постојале су две могућности, или да се такав закон пошто пото примењује, као што је учињено, да ли је то добро или не, могла бих много тога на ту тему да кажем или да имате један закон који се не примењује и ништа чудно у земљи Србији, имали смо и друге законе који су донети, а никада се нису применили и онда да кажете – ето, извините, ми нисмо знали шта радимо, имали смо слободно време, па смо се мало играли увођења јавног бележништва у Србији. Захваљујем.
25.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у појединостима) (2015)
Хтела сам бар на кратко да реагујем на нешто што је изречено а представља једну апсолутну неистину, при том не мислим на излагање колеге Брадића ни колегинице Чомић, па је овде на самом почетку све свођено на некакав лични ниво, као да сам у најмању руку једина која је потписник овог закона. Ја сам рекла, ја ћу сву кривицу прихватити на себе и све критике, али апсолутно нека иду на мене. Спремна сам, наравно да их поднесем, али речена је једна гнусна неистина и каже се, један од колега је на самом почетку рекао – ми смо овиме, употребићу израз који је он користио – избили паре из џепа јавним нотарима. То је један колега на почетку расправе рекао – ми смо избили нотарима паре из џепа.
Извините, ако ћемо тако да перципирамо ствари, онда ћемо да кажемо да је избијање нотарима, тих истих пара из џепа, у највећој мери учињено оним изменама и допунама Закона о јавном бележништву, а које заправо представљају резултат договора адвоката односно стручних тимова Адвокатске коморе Србије и ресорног министарства. Сетите се онда колико су смањене врсте послова које уопште врше јавни бележници, тако да немојмо сада да овде спочитавамо и да говоримо о неким стварима, да ми овде неком избијамо паре из џепа.
Изменама и допунама о којима смо раније расправљали и са којима смо се сагласили тако нешто је већ учињено. Ко је тада био против решења, првенствено решења које је предлагала струка, дакле адвокатура, онда је то тада у начелној расправи требао и да истакне, па да штити само апсолутно интересе нотара? Ја поштујем ту тенденцију да неко мора да се залаже за нотаре, посебно они који су тај институт и увели у правни систем ове земље. Али немојте овде паушално да износите тврдње да неко овде избија паре из џепа јавних бележника. То је апсолутно неприхватљиво, апсолутно непримерено, па и сам речник је апсолутно непримерен и ја га намерно користим, јер онај ко га је износио, само цитирам шта је рекао. Хвала.

25.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у појединостима) (2015)
Наиме, на члан 1. амандман је поднела народна посланица Катарина Ракић и она је истим предложила да се заправо у тексту Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа у ставу 2. након речи: „као поверени посао“ стави тачка и онда наставак: „најдуже до 1. марта 2015. године“, једноставно да се предвиди као трајно решење и да се не ставља апсолутно никакав рок.
Искрена да будем, овакав амандман очекивала сам од представника опозиције. Они су се позивали да не треба никакав рок и да треба нешто бити прихваћено као трајно решење. Уколико би се овакав амандман и прихватио, онда би дошли у једну ситуацију да би потпуно без икаквог смисла остао став 3. истог овог члана закона. Могао би се довести у питање и члан 29, јер, напоменућу, уколико у оригиналном тексту још увек важећег члана 29. у његовом ставу 2. иза речи: „поверени посао“ ставимо тачку, то значи да би апсолутно сви у недоглед били надлежни за вршење свих послова оверавања потписа, рукописа и преписа, и јавни бележници, и судови, и општинске управе. Онда би се заправо поставило питање – шта ће онда уопште нама институт јавног бележништва? Онда лепо нисмо требали ни да уводимо.
Ако ћемо већ овде да износимо било какве критике, хајде онда да се консултујемо око нечега и да констатујемо нешто што је неспорно. Институт јавног бележништва уведен је 2011. године. Као што се мени спочитавају и преноси се на некакав лични ниво ова расправа која је данас у истом таквом духу и почела као и расправа у начелу, онда бих ја могла рећи – ево, драге даме и господо колеге и колегинице, ја се извињавам, али нисам ја доносила Закон о јавном бележништву. Мој став је сасвим супротно, да ни сада 2015. године не постоје услови за потпуну примену, а камоли 2011. године.

25.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у појединостима) (2015)
Само да завршим. Ако ћемо истини на вољу, за све оно што се ја окривљујем, морам онда драгим колегама да кажем да се убудуће припреме, па ће видети да ја ни у августу месецу нисам подржала читав сет предложених измена и допуна. Хвала.
25.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у појединостима) (2015)
Као што сам већ рекла, ја немам проблем да признам грешку када је грешка учињена, али евидентно је да овде појединци апсолутно имају проблем да признају грешку коју су учинили, а та грешка је произвела низ последица које се готово не могу ни санирати. Знате, када донесете један лош закон, евидентно лош, за који нису уопште испуњени услови како би се он применио, онда све што радите јесте отклањање недостатака и бављење последицама. Ако ћемо се упорно бавити последицама, мој је онда предлог – хајдемо да кренемо од узрока, па ћемо лако онда стићи до последица.
Наиме, Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу предложио је следећи амандман. Члан 1. Предлога закона мења се и гласи – У Закону о оверавању потписа, рукописа и преписа у члану 29. ст. 2. и 3. мењају се и гласе: „Основни судови, односно општинске управе као поверени посао задржавају надлежност за оверавање потписа, рукописа и преписа до 1. марта 2017. године.
Изузетно од става 2. овог члана, у градовима и општинама за које нису именовани јавни бележници, потписе, рукописе и преписе ће оверавати основни судови, судске јединице, као и пријемне канцеларије основних судова, у складу са чланом 13. ст. 4. и 5. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштва, односно општинске управе као поверени посао и после 1. марта 2017. године, а до именовања јавних бележника.“
Овде ћу се сагласити са делом који је рекла моја уважена колегиница Чомић, али извршен је један, наравно, превид. Морало се када се вршила измена става 2. мењати и став 3. Закона. Неки народни посланици су амандманом то и учинили, као што је уважена госпођа Бесаревић, која је то својим амандманом, о коме се такође пуно расправљало, тако нешто и предвидела. У самом образложењу овог амандмана, који је поднео Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу, може се видети да амандман Одбора заправо конзумира амандман народних посланика, и то опозиционих народних посланика Зорана Живковића и Владимира Павићевића, који су правовремено реаговали када је у питању рок, јер су предлагачи закона покушали да се вежу, рекла бих, управо за амандман поменутих колега Живковића и Павићевића, исправљено, покушали заправо да се вежу за календарски почетак године, а на Одбору смо установили да је далеко прихватљивији предлог уважених колега Живковића и Павићевића, да то буде 1. март 2017. године.
Дакле, уз одређене измене овде је прихваћено оно што се наводи у образложењима више амандмана, а пре свега мислим на амандман господина Павићевића и господина Живковића, а онда и на амандман уважене колегинице Весне Бесаревић. Наравно, амандман сте сви били у прилици да видите, имате испред себе да прочитате, тако да мислим да је излишно да било шта говорим.
Суштински морам само да кажем једну реченицу. Ми овде одлучујемо данас између две опције, или ћемо прихватити да се за неко догледно време одложи оно што би не дај боже наступило да нико није интервенисао, а ја позив све народне посланике да читају законе, да прате законе, јер могу и они да предлажу исто тако предлоге закона, исто тако да одреагују када виде да се неки рок приближава, а наступањем тог рока само могу наступити штетне последице по све грађане Републике Србије. Нека убудуће критикују.
Знате, сада и када из крајње добрих намера уочите решење, ја ћу бити потпуно искрена па рећи – решење које није ваљало постојећим Предлогом закона, знате, уочите тај проблем, таргетирате, онда покушате нешто да исправите, онда се и то извргава руглу. То је, нажалост, оно на чему највише ми трошимо времена, у начелу и данас у расправи на појединостима.
Нећу овде више да улазим ни у какве детаље, ни у какве расправе. Мислим да смо довољно расправљали у понедељак. Више него јасно је зашто смо ово чинили. Онај ко је против оваквих измена, јесте заправо зато да 1. марта, и то треба јавно да се каже, јавним бележници врше све овере и да 1. марта би по искључивој надлежности јавних бележника. Али, уколико су се залагали за такво решење, онда су требали да кажу – извините, даме и господо, ми смо против постигнутог споразума адвоката и Министарства правде, ми желимо јавно бележништво у Србији, као што су неке колеге рекле – избијамо паре из џепа јавним бележницима, тако је почела данашња расправа, апсолутно то није тачно.
Већ смо у расправи такође рекли, овим се не ради ништа на штету јавног бележништва, а оно што сам сагласна са свим критикама опозиције јесте да јавних бележника нема довољно, да јавнобележничка служба не функционише како треба и колеги Ђуришићу сам рекла, подржавам га, сагласно да поставимо исто питање што се тиче тарифе јавних бележника министру правде. Можемо и заједно, немам ништа спорно. Не знам само да ли он хоће са мном, после свега онога што је изрекао, али нема везе.
С тим у вези, када се критикује неко ко овде представља неки закон, морам још једном да поновим, ја Закон о јавном бележништву доносила нисам, ја Закон о јавном бележништву гласала нисам. И када је донет тај закон и када је расправљано о том закону, овде се помиње новац. И тада су седнице коштале, када је усвојен Закон о јавном бележништву, исто као што седница кошта и данас, дакле, ништа мање и ништа више. Али, немојмо онда да вршимо некакве двоструке аршине па да данас нешто коментаришемо, што апсолутно није примерено за коментарисање.
На крају крајева, желим само да истакнем треће могуће решење које опозиција није предложила, ја сам очекивала да ће бар неко из опозиције предложити, будући да су све време истицали да су они за трајност, да се упоредо оставља тај паралелизам у погледу оверавања. Морам још једном напоменути, са становишта правника, има пуно овде мојих уважених колега правника, када вршите измене прелазних и завршних одредаба, а вршите их из разлога што сте омеђени и лимитирани временом и немате када да урадите, прелазним и завршним одредбама никада се не могу мењати материјалне одредбе, а оне би се морале мењати у ситуацији када би се прихватило решење, па хајмо трајно да оставимо да сви буду надлежни за оверавање, а уколико би карикирала ствари, онда хајде да уведемо још неки четврти орган који ће и он, па да се сви у земљи Србији баве само оверавањем потписа, рукописа и преписа.

25.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у појединостима) (2015)
Наиме, ово је расправа у појединостима. Ништа нисмо чули о амандману, а подсетићу, на реду није уопште амандман Одбора за правосуђе, постао је саставни део Предлога закона, него расправљамо о амандману колегинице Катарине Ракић. Врло уважавам мишљење госпође Чомић и врло добро сам чула и зато вероватно постоји потреба да се још једном понови све оно што је уважена колегиница Чомић рекла, међутим, мислим да апсолутно нема везе са тим, пошто смо овде колегиницу Чомић чули, тако да нема потребе да се понавља нешто што је већ изговорено. Каже – овде је реч о два супротстављена закона. Можда би могло и оправданије било да се каже – о два решења којима се покушава изменити један члан једног закона, а никако не можемо да говоримо о формулацији која гласи – расправљамо о два супротстављена закона. То у правној терминологији апсолутно не постоји. Хвала.
25.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у појединостима) (2015)
Хвала пуно, мислим да нећу стићи у два минута све да кажем што сам желела, али добро нема везе. Надам се да смо бар регулисали и питање колико времена имам као представник предлагача.
Наиме, добар део разлога који је колегиница Чомић изнела ја потпуно разумем јер колегиница Чомић уме да објасни суштину за разлику од неких њених колега без љутње, који тако нешто не умеју. Када говоримо о људским правима, да, уколико сте ме пажљиво слушали у расправи у начелу, ништа другачије, можда нешто другачијим речима сам рекла управо оно што сте ви сада рекли. Постоје стенографске белешке.
Говорила сам о неједнаком положају грађана у оним градовима и у оним општинама на којима, на чијим територијама су именовани јавни бележници и говорила сам у контексту тога да су онда они у неравноправном положају са оним грађанима оних градова, оних општина на којима јавни бележници нису именовани. Та неравноправност је видљива. Видна, то не може да се избегне.
Врло јасно сам то рекла у расправи у начелу. Добар део онога управо што сте ви изложили па и у контексту људских права. Ево, погледајте стенографске белешке, то је било уводно обраћање, то сам такође изнела и није то ништа спорно. Рекла сам, ако ћу ја овде бити дежурни кривац, ја то прихватам на себе, само постављам онда питање – извините, а шта је радило преосталих двеста и колико ако изузмемо овлашћене предлагаче, што они нису прочитали закон? Што нису видели да је 1. јануар пада ове недеље? Да ли су свесни да од понедељка ове недеље сви били упућени на искључиву надлежност? Да, кажете мења се и члан 3. који није предвиђен. То сам образложила на почетку ове расправе. Ако мислите да је мени све једно тек тако да се бавим изменама и немам паметнија посла у животу, верујте ми није тако.
Дакле, сагласна сам са свим оним примедбама које сте изнели, ја сам то већ истакла и у расправи у начелу. Немам времена да образложим све оно што бих хтела. А зашто је неопходно било интервенисати управо и у ставу 3. то сам већ образложила и на одбору, али наравно то сам и прво истакла овде у пленуму пре него што је кренула, да кажем ова жустрија расправа по амандманима. Хвала.

25.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у појединостима) (2015)
Схватила сам суштину амандмана колегинице Чомић за коју морам да приметим да врло аргументовано увек расправља. Наравно, када спомињете да се јавни бележници требају припремити у том неком остављеном року, ја се са тим слажем и немам шта ту више да додам. Наравно, зато се и предвиђа рок.
Али, не можете ви никога да принудите ако неко неће уопште да буде јавни бележник, да то и постане. То је суштина овог проблем. Већ је небројено пута речено, да јавно бележништво не функционише како треба. Нема довољан број јавних бележника. Како ће тећи динамика именовања јавних бележника? Мислим да сте сагласни и то не можемо ни ви ни ја да предвидимо, јер нисмо видовити, не знамо.
Можда ја рецимо испуњавам услове да будем јавни бележник, али нећу да се бавим јавним бележништво и нико не може да ме принуди, нити ја могу некога да натерам ко исто тако испуњава услове да може да се бави јавним бележништвом, а да будем искрена, то је моје виђење, након сукоба, односно штрајка адвоката, мислим да је све мања заинтересованост да се неко уопште и бави именовањем јавних бележника.
Са друге стране, када спомињете регистрацију политичких странака и то сам, морам признати, споменула у расправи, у начелу. Споменула сам и републичке и локалне изборе и све оно што може узроковати проблеме, тако да сам све то рекла и не могу сада ништа да вам спочитавам, јер имамо у потпуности усаглашена мишљења по том питању.
Када сте рекли да треба на време да одреагујемо по питању рока за који још има времена, а тиче се обнављања регистрације политичке странке, ево ја вас позивам, ја можда хоћу са вама да одреагујем.
Са друге стране, зашто није постојало, зашто није неко из опозиције дошао и казао, ево видите, ми имамо боље решење, 1. марта све прелази искључиво у надлежност јавних бележника, па можда би и мени и осталим овлашћеним предлагачима, далеко било лакше да нам је било ко рекао и пришао, ево, не ваља то и то, од понедељка, месеца, наступиће расуло у земљи Србији, али то је оно што сте сами рекли, заједнички рад, али из неког разлога, тај заједнички рад изостаје.
Мислим да све ово што сте рекли, а изнела сам у начелној расправи и све проблеме који постоје сам изнела у начелној расправи, а овај рок, у потпуности сте у праву када кажете да се јавни бележници припреме.
Знате, то да ли ће неко постати јавни бележник, не можемо утицати ни ви ни ја и да ли ће тај број бити уопште конституисан у броју од 371, то нико не може да предвиди.
Толико и захваљујем.

25.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у појединостима) (2015)
Када подносилац амандман сам каже да не очекује апсолутно никакав одговор зашто се амандман одбија, тим пре, нама је олакшан посао, не морамо да дајемо никакав одговор, вероватно, већ је одговор сам предлагач амандмана и добио, у колико је погледао да су управо амандманом Одбора прихваћен онај датум који су опозиционе колеге, и мислим да тим пре, њено задовољство треба да буде веће, прихваћено, а то је 1. март 2017. године, који су предложили Зоран Живковић и Владимир Павићевић.
Ако се не варам, њихов амандман, чини ми се да је био и прво поднет, управо на овај Предлог закона, бар сам ја тај амандман у свом посланичком клубу први добила. Људи су интервенисали, образложили зашто треба.
Знате амандман подносите са циљем, не да би га тек поднели, па кажете онда не постоји оно решење које је постојало, замислите, из начела у расправи. Зато постоји расправа у појединостима, поднесе се амандман, па у појединостима расправљате да ли је нешто добро или није нешто добро. Постоји и Одбор за правосуђе и државну управу и локалну самоуправу, па и он тамо може да донесе, гле чуда, Пословник му дозвољава да и Одбор за правосуђе и државну управу и локалну самоуправу поднесе амандман.
Каже се, уопште сада више нема решење из Предлога закона од понедељка. Јесте, нема решења. Усвојен је амандман колеге Живковића и Павићевића, то вам стоји у образложењу амандмана и не видим шта је спорно?
Сада се спочитава када се нешто потпуно оправдано усвоји од стране колега који долазе из реда опозиције, а вама треба, ваљда, вама да буде драже што је прихваћен датум који су дали господин Павићевић и Живковић, а не онај који сам дала ја. Некако је природније, ако ништа друго. Хвала.

25.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у појединостима) (2015)
Што се тиче амандмана уважене колегинице, она је амандман поднела на Предлог закона о изменама и допунама, онда каже у закону оверавању потписа, не у Предлогу закона о оверавању потписа, у члану 2. став 2. речи „1. март 2015. године“, мења се речима „20. маја 2016. године“.
У тренутно важећем закону, а не у предлогу закона стоји „1. март 2015. године“. Предлог који су овлашћени предлагачи заједно са мном поднели је 1. јануар 2018. године.
Не знам да ли сте били присутни на самом почетку ове расправе, није ни битно, ја сам рекла, јесте, ми смо направили омашку. Није требао да буде 1. јануар, слепо смо се држали да тај датум треба везати за календарски почетак године и онда смо рекли – не, неће бити 1. јануар 2017. године и то је требало да стоје речи „1. јануар 2017. године“, а не „1. март 2015. године“.
Подсећања ради, за овај Закон о оверавању рукописа, преписа и потписа ја за њега нисам чак ни гласала у августу месецу, на пример, чисто да се зна, пошто се на неком личном нивоу критике упућују.
Дакле уважено је оно што су лепо написали колеге Павићевић и Живковић. Без обзира да ли овај предлог закона има измену само једног члана или има измену два члана, поднети су неки амандмани.
Не знам сада да ли треба да о амандманима не расправљамо или о амандманима да расправљамо. Ако је неки амандман сврсисходан као рецимо решење које је предложио колега Павићевић, ја онда мислим да такво решење које је добро и за које смо се сагласили да је потпуно примерено, треба једноставно имплементирати, амандмански реаговати. То су на најбољи начин по нашем мишљењу учинили управо колеге Живковић и Павићевић.
Значи, грешка је призната, не бежимо од тога. Ту корекцију грешке извршили су управо споменуте колеге Живковић и Павићевић. Они су рекли – не, не можете да мењате, да померате рок за годину и девет месеци. Мењајте онда, ако мењате мењајте на две године, па да грађани Србије имају могућност две године и то је прихваћено.
Ето, још једном се показује само намера да се о сваком лепо амандману подробно прво прочита, исчита па да се прихвати најцелисходније и најсврсисходније решење. Понављам, сем тога на Одбору за правосуђе сви су били присталице тога да се управо решење које је господин Павићевић поднео као опозициони посланик прихвати и тиме се заправо и показује широкогрудост владајућих посланика, јер прихватамо управо решење опозиционог посланика.
Не знам зашто из неког разлога имам утисак да вама ни то не одговара што је прихваћено решење које је предложио колега Павићевић. Хвала.

25.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у појединостима) (2015)
Ја ћу се захвалити уваженом колеги Павићевићу који, као и до сада, увек даје и смислене и конструктивне предлоге.
Као представник предлагача навешћу нешто што и јавност треба да зна, а што стоји у амандману самог Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу, а гласи у реченици – продужавање рока за задржавање надлежности предлаже се амандманом као целисходније, чиме је прихваћен предлог садржан у амандману који су на члан 1. поднели народни посланици Зоран Живковић и Владимир Павићевић.
Пошто без икакве сујете уважени колега Павићевић уме да похвали Народну скупштину и народне посланике, морам да онда приметим да, уколико су прво реаговали посланици који су и потписници заправо овлашћени предлагачи, онда је на другом месту реаговао управо увек конструктивни колега Павићевић, па је скренуо пажњу управо на рок који треба да гласи 1. март 2017. године, што је, без икакве сујете, прихваћено од стране Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправе.
Још једном са моје стране, а видим да то значи, ја се увек радујем када се усвајају амандмани опозиције. Тежите да се упишете у оне народне посланике са највећим бројем уписаних амандмана, а када говорите о томе да је данас ово победа Народне скупштине, лепо је то чути. Тиме се брани на неки начин и, да се тако изразим, подиже интегритет управо овог представничког дома.
Као што сам у расправи у начелу већ рекла зашто треба прихватити, управо зато што смо ми представници народа и као такви јесмо прво позвани да штитимо интересе грађана. Захваљујем.

25.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у појединостима) (2015)
Захваљујем се уваженој колегиници Јовановић. Нисам сигурна да је најбоље разумела питања која су јој вероватно написали, али покушаћу да пођем неким редом.
Кажете – где су гаранције? Ако сте присуствовали расправи у понедељак, онда сте могли видети да вам нико није дао гаранције, посебно не они који су потписали овај Предлог закона.
С друге стране, све што имате да питате министра Селаковића, ви питајте њега. Немојте да питате ни мене, немојте да питате Неђу Јовановића, немојте да питате Драгана Николића и остале овлашћене предлагаче.
Добацује се: „чега“. Не знам, можда ви на вашем твитер налогу можете да напишете и чега.
Кажете даље, постављате питања. Институт посланичких питања није данас. Он је обично уторком и четвртком. За сва та питања која имате, одговоре не треба да слушате ни од мене, јер су сва питања упућена министру Селаковићу, а ја нисам сигурна да ја баш изгледам као Никола Селаковић.
Све ово што сте навели апсолутно у најмању руку нема никаквог смисла. У најмању руку представља непоштовање овлашћених предлагача, а подсетићу вас да сви овлашћени предлагачи овог закона долазе из реда адвокатуре. Мислим да би толико и требали да знате ако сте бар погледали ко су потписници.
С друге стране, морам да приметим да би се овај 1. април 2018. године апсолутно уклопио као датум у нешто што сам већ у расправи у начелу и говорила, а то су, пазите, одржавање локалних и републичких избора.

25.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у појединостима) (2015)
Мени је увек задовољство када расправљам са мојом уваженом колегиницом Весном Мартиновић, чије мишљење изузетно поштујем. На крају крајева, адвокати смо и обе знамо шта значи заступање интереса, тако да потпуно оправдавам што заступате интересе своје млађе колегинице. Нема на чему, али је непристојно и некултурно када се каже – нисам вама ни постављала питање, ви сте ирелевантни, онда не треба уопште ни да поставља. Видећемо стенобелешке, па ћете прочитати и тако нешто. Молим вас да не добацујете, ако може да ја завршим своју реч до краја.
Сем тога, амандман који сте поднели, ја се слажем? Нико не гарантује да ће бити. Ја то не знам. Не можете ни ви да знате. Не може нико да зна којом ће динамиком тећи именовање јавних бележника. Када је донет закон? Године 2011. Не знам зашто је донет, да ли су испитани, да ли су вршене нека анализе ефеката, шта он треба уопште да донесе? Да ли Србији уопште треба јавно бележништво? Може да се покаже да нама уопште јавно бележништво не треба. Можда постане смислен амандман који је повучен, да ће постојати услови 2117, али ја вама не могу овде да дајем, нити да тражите од мене гаранције. Осим тога, као што сте и сами приметили, ја нисам адреса на коју треба тако да упућујете. Ја за све законе из августа нисам гласала. Нисам ја донела 2011. године Закон о бележништву.
Ово су, опет понављам, последице онога чиме се бавимо, а узрок је Закон о бележништву из 2011. године. То је узрок. Тада је уведен институт јавног бележништва. Ја знам да истина боли, али морате да је саслушате до краја, тако је како је и то је то.
Сагласна сам са вама. Изнуђено решење, каже – гасимо пожар, па ајде бар привремено да га угасимо, ако не можемо никако да га угасимо или, по вама, би требало да букти док не изгори цела Србија. Захваљујем.

25.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у појединостима) (2015)
Ја на првом месту морам да кажем, уз уважавање мог колеге Николића, с којим увек имам прилично добру комуникацију, мислим да је интимно и сам сагласан да је изговорио нешто што није примерено за Народну скупштину. Не могу да цитирам, али покушаћу да парафразирам да је речено нешто, да грађани гледају срамоту у Народној скупштини. Видите, у Народној скупштини смо сви народни посланици. Видећете после, прочитајте у стенографским белешкама, прочитајте сам почетак свог излагања и све ћете видети. Сви смо овде народни посланици. Срамота је онда заједничка, јер у овој расправи учествују и посланици позиције и опозиције као и у свакој до сада.
Што се тиче конкретно предлога и вратићу се на сам амандман који сте поднели, кажете 1. јануар 2019. године. већ је небројено пута до сада поновљена чињеница, не зна се како ће тећи динамика именовања јавних бележника. Али онда сам интимно ближе, рецимо, року који је дала госпођа Чомић, него конкретно року који сте дали ви у свом амандману. Јер, знате, ви остављате овде један предуги рок. Какву поруку ви шаљете потенцијалним јавним бележницима? Па имам времена до 2019, полако, ако сам положио правосудни, а при том и испуњавам све услове који су прописани за јавног бележника, видећу. Онда је прихватљивији, по мени, рок 2016. године, рецимо, колегинице Чомић. На тај начин принудићете одређени број оних који имају истинску жељу, а сада више не знам који то број има истинску жељу, уопште да постану јавни бележници у земљи Србији, да хитније реагују, да што пре спреме јавнобележнички испит, да тај јавнобележнички испит положе и да заиста и буду именовани.
Са друге стране, када сам у расправи у начелу, а трудила сам се да покријем сва питања за која сам знала да ће бити постављена, па исто тако рецимо питање локалних, републичких избора…

25.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у појединостима) (2015)
Само да завршим реченицу. Онда би само искључиво у тој специфичној ситуацији овакав термин био оправдан, заправо рок. Хвала.
25.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у појединостима) (2015)
Наиме, прво се морам захвалити уваженој проф. др Бесаровић јер чини ми се да се свима нама, управо подношењем оваквог амандмана, и предочила потреба да се став 3. члана 29. мења. Управо смо од амандмана чији је она потписник и пошли када смо управо на Одбору за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу констатовали да је неопходно управо интервенисати, дакле, и у ставу 3, који регулише ситуацију – а шта је са оним градовима, односно оним општинама на чијим територијама нису именовани јавни бележници.
У погледу првог дела мислим да је уважена професорка врло добро и сама приметила, а ја сам, наиме, и на самом почетку ове данашње расправе рекла да овакав амандман Одбора заправо представља донекле својеврсну компилацију, како би се изашло у сусрет и посланицима опозиције, мислим на господина Павићевића и Живковића, али и позиције, мислим пре свега, наравно, на уважену госпођу Бесаровић, која је потпуно смислено сматрала да треба извршити једну измену и у ставу 3. јер би, у супротности, наравно, наступила потпуна правна празнина.
Наиме, у чему се огледа разлика? Огледа се разлика, као што је то проф. Бесаровић рекла, суштина је, наиме, у речи, у њеном амандману је предвиђено: „а најкасније до 1. марта“, ми смо ставили и после 1. марта, управо из разлога које је и сам подносилац амандмана навео. Морам овде да се сложим са уваженом професорком да, наравно, постоји претпоставка, а пре свега огледа се у могућности да ни до тада не буду именовани.

25.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у појединостима) (2015)
Али, нико од нас не може да зна динамику именовања јавних бележника. Овим завршавам, постоје мале општине за које је предвиђено именовање само једног бележника. До сада именовани нису, а да ли ће у наредном периоду, то не знамо. Хвала.
25.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у појединостима) (2015)
Захваљујем господину Имамовићу и Халимију на самом подношењу амандмана и на заиста конструктивном предлогу, а што се може видети из образложења и када сам на самом почетку рекла да постоји неколико амандмана који завређују пажњу, а заправо таквих амандмана тачније има четири, онда овај свакако спада међу поменуте.
Што се тиче проблематике, конкретно везане који се наводим оваквим амандманом, а то је надлежност за оверу потписа, односно изјава чланова политичких странака, избећи ћу наравно да не бих наравно одузимала време и вама и себи безпотребно, да читам целокупан амандман како он гласи, будући да сви смо се могли упознати са њим. Заправо, суштински он исто предвиђа заправо могућности и предлаже се да се задржи апсолутно надлежност за оверавање потписа и јавних бележника и основних судова и општина и градских управа. Све то наравно чини се у члану 29. који је предвиђен од стране предлагача амандмана да се у истом изврши и његова допуна тако што би се додао нов став 5.
На овом месту морам да споменем већ што сам небројено пута чини ми се у данашњем дану изговорила, а то је да уколико би као трајно решење узели да су апсолутно сви надлежни за вршење послова оверавања потписа, рукописа и преписа, па у контексту овог амандмана и за оверу потписа изјава чланова политичке странке, онда имамо и јавно бележништво, онда имамо и судове, онда имамо и градске општине, онда имамо и општине.
Тиме, се уопште обесмишљава институт јавног бележништва и заправо враћамо се на почетак. Ако ћемо оставити надлежност свих ових наведених органа, онда Србији дефинитивно увођење јавног бележника није ни било потребно.

25.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у појединостима) (2015)
То је једина суштина, јер када би било трајно решење то би проузроковали измену и неких других чланова. Већ смо рекли, завршавам, да у прелазним и завршним одредбама не можемо мењати материјалне одредбе. Хвала.