Олгица Батић ДХСС - СПО

23.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у начелу) (2015)
Поштована председнице, уважене даме и господо, колегинице и колеге, на самом почетку ове начелне расправе, дозволићете ми да укратко представим решење које садржи Предлог закона о изменама и допунама Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа.
Пре свега, истакла бих на првом месту, да је доношење оваквог једног закона, и то по хитном поступку, садржано у неопходности стварања претпоставки, а све у циљу како би се обезбедио један сврсисходан поступак у коме ће сва лица, дакле, сва физичка, исто тако и сва правна лица, под истим условима и на ефикасан и на делотворан начин остваривати законом утврђена права и на закону засноване интересе.
Наиме, чланом 1. овог предлога закона, врши се измена важећег члана 29. и његовог другог става, тако што се речи: „1. март 2015. године“, замењују речима: „1. јануар 2017. године“, чиме се показује нужност промена закона утврђених рокова у којима основни судови, али и општинске управе, задржавају надлежност за послове оверавања потписа, рукописа и преписа, а та поменута нужност промене, чини се само ради интереса грађана, како би се свима њима, и то по потпуно једнаким условима, обезбедило остваривање права и на закону заснованих интереса, а у првом реду, без штетних последица које би по њих настале, уз напомену да би такве последице засигурно настале уколико би важеће решење остало на снази, а све услед динамике конституисања јавнобележничке службе у пуном обиму и преузимања надлежности у области оверавања потписа, рукописа и преписа.
Поменути пуни обим јавнобележничке службе, наиме, у овом моменту не постоји и то је истина коју треба изговорити, или другим речима, због недовољног броја у овом моменту именованих јавних бележника, грађани не смеју да трпе и то је управо суштина наведене измене закона и његовог члана 29. другог става закона о изменама и допунама Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа.
Ово решење није како се спорадично и пре расправе могло чути, апсолутно никакав атак на јавно бележништво у Србији и чини ми се да би такво перципирање ствари апсолутно било погрешно и да би представљало једно намерно чињење замена теза.
Моји предлагачи, моје колеге предлагачи и ја полазимо искључиво са становишта заштите интереса грађана Републике Србије и то је једино истинито и то такође треба јавно изговорити. Осим тога, овако предложеним решењем, а управо због недовољног обима јавнобележничке службе, избегава се потенцијална могућност стављања у неравноправан положај грађана на територији за које су јавни бележници именовани, односно за територије за које јавни бележници именовани нису.
Наиме, другим речима, уколико би се задржало важеће решење којим се предвиђа 1. март 2015. године, управо као рок до када потписе, рукописе и преписе могу, као поверени посао, оверавати основни судови, односно обављати основни судови, односно општинске управе као поверени посао у градовима и општинама у којима су именовани јавни бележници, онда би једноставно грађани управо тих градова и управо тих општина након 1. марта за оверу потписа, рукописа и преписа могли се обратити једино и искључиво јавним бележницима из разлога што би управо 1. марта и престала надлежност основних судова, односно општинских управа а тиче се наиме послова оверавања потписа, рукописа и преписа.
Са друге стране, без измена о којима данас расправљамо, у потпуно другачијем положају били би грађани оних градова, односно општина, на којима јавни бележници именовани нису. Опет се враћамо на ону тврдњу да не смеју грађани бити ти који ће у овом моменту сносити последице недовољног броја именованих јавних бележника где се чланом овог предлога закона, онако како је он наведен, у члану 1. управо оставља довољно времена да јавно-бележничка служба заживи и да буде конституисана у пуном обиму.
Чланом 2. истог Предлога закона о изменама и допунама Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа, уређује се ступање на снагу овог закона и предвиђа његово ступање на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“ јер би у супротном засигурно наступиле потпуно штетне последице по рад наведених органа и организација.
Добра страна овако предложеног решења могло је да се и у чињеници да ће она потпуно позитивно утицати и на обим послова и на приходе државних органа, приходе органа јединица локалне самоуправе и то без штетних последица, односно без повећања трошкова за правна и за физичка лица која своја права и на закону засноване интересе остварују управо у поступцима пред тим органима.
Наиме, имајући у виду статистику оверавања потписа, рукописа и преписа, а уважавајући првенствено и на првом месту интересе грађана, овај иницијално постављен прелазни период треба продужити до 1. јануара 2017. године, а управо из разлога давања могућности за праћење ефеката прописа и статистике овере.
Уколико би се одржало важеће решење до почетка примене предметне одредбе из члана 29. став 2. Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа, то би на уштрб грађана наметнуло и решавање неких других спорних питања, а чини ми се да одговор на та спорна питања до 1. марта 2015. године никако не би могли добити, а то су спорна питања попут могућности вишег износа јавно-бележничке тарифе, што би било недопустиво.
Затим, питање непостојања случајева ослобађања од такси, што би такође било недопустиво, јер подсетићу да при пружању услуга оверавања јединице локалне самоуправе примењују Закон о републичким административним таксама којима се предвиђају бројна ослобађања од плаћања такси, те тако решење и у наредном периоду сматрамо да треба задржати јер је оно у интересу грађана. Затим, остало би спорно питање и повећање обима посла услед, рецимо, локалних и републичких избора. Затим, питање непостојања довољног капацитета, итд.
Чињеница је да се ово чини из разлога да се не би доносила никаква исхитрена решења по питању одговора на сва наведена спорна питања која ће се засигурно јавити уколико би важеће решење остало на правној снази, а чији би исход у крајњој линији увек сносили грађани и зато сматрамо да је овакав предлог закона потпуно примерен, потпуно сврсисходан и што је најбитније у складу је са интересима грађана.
Заправо, овај предлог закона носи једну суштинску поруку, а та порука упућена је управо грађанима Републике Србије и гласи да грађани Републике Србије не морају да страхују да тамо где су именовани јавни бележници, да од 1. марта послове овере могу вршити једино код њих, већ се заправо овим решењем тај рок мења и то тако да су до рока који се предвиђа овом изменом они потпуно слободни да послове оверавања потписа, рукописа, преписа и даље наставе да оверавају како у основним судовима, тако и у општинским управама.
Најзад, када се о сада важећем Закону о оверавању потписа, рукописа и преписа расправљало у августу 2014. године, а у оквиру тада сета закона, наведено је у начелној расправи да након 1. септембра 2014. године као дана отпочињања рада јавних бележника у Републици Србији, поред њих послове оверавања и даље обављају основни судови и даље обављају општинске управе.
Како би се избегли могући проблеми који би настали као последица преласка на нову надлежност за обављање тих послова, како су ти проблеми чије је евентуално наступање већ и тада било наговештено, а до дана данашњег такви проблеми се не могу отклонити нити они могу бити отклоњени до 1. марта 2015. године, а који дан пада последњег дана ове године, овакво решење јесте нужно, овакво решење јесте неопходно, првенствено са становишта грађана.
Подсетићу све нас да будући да смо управо ми представници тих грађана, отуда смо у првом реду и најпозванији да штитимо њихове интересе. Те, вас с тога позивам све заједно да у дану за гласање подржимо решење које је садржано у оваквом Предлогу закона о измени Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа. Захваљујем.

23.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у начелу) (2015)

Захваљујем уваженој колегиници Бесаровић.
Што се тиче рокова, јутрос смо примили одређене амандмане где се предвиђа да се уместо 1. јануара 2017. године прихвати решење да то буде 1. март 2017. године.
Када смо као овлашћени предлагачи кренули са израдом овакве измене предлога закона, сматрали смо да је можда боље почети и узети 1. јануар 2017. године као почетак године, па тај датум, у том смислу заокружити. Међутим, спремни смо да и на Одбору за правосуђе размотримо све амандмане, посебно који се тичу промене тог рока, дакле, посебно амандмане који су поднети, а у којима се тражи мењање речи: „1. јануар 2017. године“ речима: „1. март 2017. године“. Засигурно, са дужном пажњом ћемо такве амандмане прочитати и о њима расправљати. Хвала.

23.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у начелу) (2015)

Захваљујем се уваженом колеги Петровићу. Мислим да је такође споменуо једно питање које је јако битно, а тиче се управо одржавања избора.
Наиме, овде када говоримо о Предлогу закона о измени Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа морају да се имају у виду одређене специфичне ситуације. Прво, јесте оверавање од стране јединица локалне самоуправе, а друга специфична ситуација јавља се управо када су у питању локални и републички избори.
Посебан проблем представља та појачана активност оверавања докумената за потребе локалних и републичких избора. Довољно је поменути на овом месту да члан 43. Закона о избору народних посланика прописује да је изборна листа утврђена када је својим потписом подржи најмање 10.000 бирача. Даље, члан 18. Закона о локалним изборима прописује да кандидате за одборнике могу предлагати регистроване политичке странке, коалиција регистрованих политичких странака, као и групе грађана чије изборне листе својим потписима подржи најмање 30 бирача по предлогу за сваког кандидата на изборној листи.
Да не бих даље цитирала чланове закона који регулишу избор народних посланика и Закон о локалним изборима, на овом месту, а поводом проблема који је наговестио господин Петровић, јасно је да одржавање избора увек изискује једно повећано, једно периодично ангажовање на пословима оверавања, иако послове оверавања докумената може преузети, не јавни бележник, него јавнобележнички приправник. Ограничења при ангажовању истих за потребе периодичног увећавања посла обесмишљава уопште аргумент могућности подизања капацитета јавних бележника ангажовањем истих. Наравно, пустимо да овај рок, да ли ће то бити 1. јануар 2017. или 1. март 2017. године, покаже којом ће се динамиком вршити именовање јавних бележника, а онда можемо отварати сва друга питања, попут питања да ли је примерено, ефикасно да након тога оверу врше искључиво јавни бележници или да се омогући, као што се и сада ради, да оверавање, у овом случају, буде и даље у надлежности основних судова и општинских управа. Хвала.

23.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у начелу) (2015)
ахваљујем се. Захваљујем се и уваженом колеги Марко Ђуришићу.
Овде се поставило много питања која почињу са речима – где су били грађани и највећа замерка је што је пуно пута употребљена реч „грађани“. Онда се на овакво питање може поставити контра питање – а где су били грађани када је донет у усвојен Закон о јавном бележништву? Да ли сте тада изговарали исто тако реч „грађани“ као што је данас слушате у овом дому?
Друго, очигледно се није пажљиво читало, као што видите за овај Предлог закона предлагач није Влада, није ни Министарство правде, већ шест народних посланика. Дакле, овлашћени предлагачи таксативно су наведени. Ако вас даље занима, сви овлашћени предлагачи овог Предлога закона по професији су адвокати.
Мислим да сте и раније истицали да сте на страни адвокатуре у тзв. сукобу између адвоката и нотаријата, али видим да данас очигледно оваквом реториком заправо заступате јавно бележништво. Даље сте рекли да ова седница најмање милион динара. Коштала је и седница када је усвојен Закон о јавном бележништву 2011. године, можда и више него данашња седница.
Запитајте се само, колико ће коштати обичне овере, уколико би 1. марта 2015. године у потпуности престала надлежност основних судова и јединица локалне самоуправе, као органа који су ово вршили, а као оверени послови.
Говорите – стално се нешто одлаже. Опет ћу вас подсетити да предлагач није Влада већ шест ваших колега. Овај рок, ви сте напоменули, хајде да видимо да ли ће се нешто заиста и учинити у могућности, да ли ће заиста правим темпом тећи динамика именовања јавних бележника, овај рок се и предвиђа управо због једне такве ствари.
Даље, споменули сте тарифу јавних бележника. У свом уводном излагању, очигледно је да ме нисте довољно слушали, споменула сам нешто и што се тиче тарифе јавних бележника и онога до чега би дошло уколико одлагање овог рока тј. 1. марта 2015. године, предложеном изменом, не би било учињено. Била би далеко виша јавнобележничка тарифа. Створили бисте такву конфузију да би то било катастрофално и рећи ћу вам оно што, верујем, да волите да чујете, а у интересу грађана. Све ово се чини у интересу грађана, управо онако као што сте и ви то својевремено радили и на то се тако позивали.
Што се тиче већ поменуте тарифе и што се тиче већ поменутог правилника могућности да грађани плаћају таксе за овере, како сте навели, у истом износу, као што су то чинили пре увођења јавног бележништва као института у Србији, наиме, и о томе сте требали мало да се упознате, па да погледате у овом случају одређене специфичне ситуације, а то је рецимо да при пружању услуга оверавања јединице локалне самоуправе примењују Закон о републичким административним таксама, у одређеним случајевима и општинске одлуке о административним таксама.
Сам Закон о републичким таксама предвиђа низ за ослобађање од плаћања такси. Ми јесмо да се такво решење задржи и по том питању апсолутно смо сагласни као колеге у овој Скупштини. Тако члан 19. управо поменутог Закона о републичким таксама предвиђа да су ослобађани плаћања таксе органи, организације и институције Републике Србије, органи и организације АП, јединица локалних самоуправа, организације обавезног социјалног осигурања, црквене и верске заједнице, Црвени крст Србије итд.
Даље, истим овим законом предвиђено је да се прописује да се такса не плаћа рецимо за пријаву за упис у матичне књиге, да се ова такса не плаћа за пријаве, прилоге за утврђивање јавних прихода, списе и радње у поступку за утврђивање смањења катастарског прихода због елементарних непогода, болести, за списе и радње за остваривање права из обавезног социјалног осигурања, социјалне заштите, борачко инвалидске заштите цивилних инвалида рата, списе и радње у вези са предшколским и школским васпитањем и образовањем, образовањем студената, стручним усавршавањем итд.
Потпуно сам сагласна да оверавање наведених докумената треба и даље да остане у надлежности јединица локалне самоуправе, али пазите, све што сте изговорили рекли сте у прилог измени која се данас предлаже.
Видите сада, уколико би посао из надлежности управа јединица локалне самоуправе сада у потпуности прешао у надлежног јавних бележника, онда се поставља једно јако битно питање и ту сам сагласна са колегом Ђуришићем, а то је питање накнаде за поступак поверавања и онда долазимо до круцијалног питања – да ли је неопходно да се пропишу исти, односно слични случајеви ослобађања од такси или бар умањења износа од предвиђених тарифних бројева? Одговорићу вам одмах – да, јесте потребно је прописивање и шта би последица тога била? Последица тога би била да је неопходно и неосновано оптерећење грађана новим наметима, а што би већ угрозило постојеће социјалне случајеве. Ко би онда дошао под удар тих намета? Физичка лица која остварују права по основу социјалне заштите, која остварују у поступку остваривања права из социјалне заштите, која остварују право у поступцима из обавезног социјалног осигурања, физичка лица у поступку остваривања права рецимо на дечији додатак, на права по основу борачко-инвалидске заштите итд.
Сагласна сам са вама и када сте рекли да треба да остане у потпуности надлежност јединица локалних самоуправа како би оне и даље несметано обављале послове оверавања потписа, рукописа и преписа. Управо се оваквом изменом Предлога закона то и чини. Нисам до сада била овлашћени предлагач, а то би требало да знате, ни Закона о бележништву, ни Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа, као што данас овлашћени предлагач није Министарство правде, већ ваше колеге, то сте могли да видите, када се пише неки закон, онда се подносиоци тог закона и потпишу.
Све оно што сте ви рекли такође се може довести у контекст следећег, а то је да је уколико би наведени послови оверавања прешли сада, говорим сада, а потпуно је оправдано решење да то буде 2017. године, јер када говорите о могућности остављања рока да нешто заживи, онда тај рок негде морате и да предвидите, а не после како сте рекли, мењаћемо онда закон, па нећемо онда мењати закон. Можда је то ваш манир да тако поступате и мењате законе како хоћете, али ово се чини из вама већ ображене речи – управо ради заштите интереса грађана.
Дакле, поставила би се два кључна питања, то је питање неблаговремености пружања услуга због оптерећености послом или бављењем другим исплативијим послом и наравно лукративни моменат који се не сме ни у ком случају заборавити, а друго јесте питање одрживости саме јавнобележничке професије на начин како сте ви то образложили својим речима у овом обраћању.
Морам господину Ђуришићу да укажем и на следећу ситуацију у контексту наведеног да би уколико би се на снази одржало важеће решење, 1. март 2015. године, грађани би на оверу били упућени искључиво на јавне бележнике. Сада се оставља оно што је опозиција говорила и раније када се расправљало о овим законима, па хајде да оставимо могућност да грађани бирају где ће рецимо оверити потпис.
Видите, оваквом изменом Предлога закона о овери потписа, рукописа и преписа управо се таква могућност и оставља и даје примерени рок да јавнобележничка служба, са којом сам сагласна и са којом, како сте рекли, нико овде није луд и сви довољно знају колики је број именованих јавних бележника, сви знају да је недовољан број јавних бележника, то је више пута истицано, али хајде да дамо шансу да грађани Србије сами бирају где ће вршити овере до 2017. године и да ли ће у тако остављеном року јавнобележничка служба заиста и показати да ли може она да функционише у свом пуном обиму или пак не може. Захваљујем.

23.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у начелу) (2015)

Хвала.
Наиме, нећу се много бавити питањем одговорности које је господин Ђуричић поставио…
(Посланици опозиције добацују у глас: Ђуришић!)
Пардон, извињавам се. Не морате сви да добацујете истовремено, све је у реду, моја грешка.

23.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у начелу) (2015)

Опозиција је мало нервозна, али покушајте на неки начин да их умирите и без добацивања док неко прича, бар је то елементарни ред.
Дакле, што се тиче питања одговорности, постоје одређени институти предвиђени Пословником Народне скупштине. Прочитајте их, па видите да ли ишта можете да урадите по том питању.
С друге стране, данас није ни уторак, данас није ни четвртак, не постављају се ни усмена питања Влади, а није ни последњи четвртак у месецу. Данас је 23. фебруар, понедељак дан и на дневном реду није Предлог закона о изменама и допунама Закона о јавном бележништву, него Предлог закона о изменама и допунама Закона о овери потписа, преписа и рукописа. Сво ваше излагање апсолутно није имало везе са предложеном изменом, већ сте се само надовезали и причали оно што вама одговара. Захваљујем.

23.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у начелу) (2015)

Најпре бих да се захвалим уваженој колегиници Даздаревић која је рекла да ће у Дану за гласање подржати овај Предлог закона о измени Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа. Засигурно је, као што сам већ навела на самом почетку, да ће сваки амандман бити пажљиво размотрен, па исто тако и амандман који је уважена колегиница са својим колегама поднела. Мислим да управо овакво једно опхођење и управо овако један конструктиван начин заправо указује како то треба да се понашају одговорни и исто тако конструктивни народни посланици.
Оно што је такође истина, истина је да свака седница Народне скупштине кошта грађане Републике Србије, али грађане Републике Србије највише коштају они посланици који долазе овде да би узурпирали време, да би изазивали реплике и да би само критиковали зарад критике јер одавно више немају шта да кажу. Хвала.

23.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у начелу) (2015)

Наиме, поновићу оно на шта се осврнуо уважен колега Стефановић, када се обраћао пре неколико минута, будући да није био присутан на самом почетку ове седнице.
Сложићу се у једној ствари са изреченим од стране колеге Стефановића, а то је да Србија нема довољан број јавних бележника. То је врло јасно речено још на почетку ове седнице.
Такође, врло јасно је речено да пуни обим јавнобележничке службе у овом моменту не постоји. Извесно је да неће постојати вероватно ни до краја ове године, можда ни следеће године и заправо, нико не може да даје такве прогнозе када ће се именовати сви јавни бележници, чији број је предвиђен Законом о јавном бележништву.
Такође, мислим да је господин Стефановић говорио у своје име, а не испред странке коју представља, јер има неких амандмана који су смислени, а предвиђају чак и краћи рок од рока који је садржан предложеним изменама.
Наиме, на овом месту такође морам да укажем да се овде врши једна перманентна замена теза, па се поставља питање, а онда се истовремено даје и одговор на њега, дакле, на постављено питање не чека се некакав одговор, него се истовремено и пита, па се онда истовремено и одговара, како нама заправо не треба никаква оваква измена. Ако не треба оваква измена, а шта треба, да остане можда овакво важеће решење, па шта онда да радите, да принудите грађане да од 1. марта све овере потписа, преписа и рукописа, упутите их лепо на именоване јавне бележнике, којих има, замислите, више од 90.
Значи, већ је речено, довољан број јавних бележника у овом моменту не постоји. Јавно бележништво не функционише у пуном капацитету и то апсолутно није ништа спорно, али се управо оваквим решењем, јер да није овог решења, од 1. марта наступиле би катастрофалне последице, а огледају се у томе што би грађани оних градова и оних општина били принуђени да иду управо код јавних бележника за све послове оверавања, оваквим решењем дозвољава им се да бар у року до 2017. године остане тај паралелизам, на чему се, што је колега Стефановић приметио, овде инсистирало и раније и остаје.
Дакле, овакво решење је засигурно боље него да оваквог решења нема. Уколико се каже – треба да се продужи овај, како је то речено, паралелни систем за још више година, видите, отуда ја проналазим да колега Стефановић интимно подржава овакву једну измену. Он је само за то да тај рок заправо треба да буде још виши. Он није против да тај рок буде до 2017. године, него да се и он продужи. Драго ми је што подржава и биће ми још драже уколико за дан гласања остане доследан ономе што је рекао, па и подржи овакав Предлог закона.
Осим тога, наведено је да пет пута мењамо регулативу везану за јавне бележнике. Извините, данас не расправљамо о Закону о јавном бележништву, него о Закону о оверавању потписа, преписа и рукописа, који, да се зна, није никада мењан, ово је прва измена.
Подсетићу да када већ неко износи, па некоме сметају и те измене Закона о јавном бележништву, измене и допуне закона које су након тога уследиле, а што сте онда гласали за последњу измену и допуну Закона о јавном бележништву када вам број измена и допуна не одговара? Подсетићу да су последње измене и допуне Закона о јавном бележништву заправо производ резултата стручних тимова Адвокатске коморе Србије и Министарства правде. Чини ми се да сте такве измене подржали, али онда нисте рекли – а што оволики број измена?
На крају крајева, мислим да се ово чини искључиво и све зарад грађана. Чињеница је да овде овлашћени предлагач није Влада, није министар, већ су то народни посланици. Ето, дозволите и ту могућност да и народни посланици некада нешто предложе, па и да се њихов предлог нађе на дневном реду и да њихов предлог расправљамо.
Мени би било јако драго, и овим ћу завршити, да рецимо господин Стефановић уместо што замишља министра правде Николу Селаковића, рецимо у свом обраћању се обратио мени, јер мене не мора да замишља. Довољно је било само да ме погледа и све бисмо се разумели. Хвала.

23.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у начелу) (2015)
Као што сам већ рекла на самом почетку, трудићу се да се убудуће не понављам, све амандмане ћемо са дужном пажњом размотрити, а нарочито амандман, уколико је исти поднео уважени колега Борислав Стефановић, уз напомену да је овде више овлашћених предлагача овог закона, а ја сам одређена за представника предлагача. Будући да долазим и да представљам ДХСС, из тог разлога сам убеђена да ће лично господин Стефановић у дану за гласање подржати овај закон који данас представљам као представник предлагача. Хвала.

23.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у начелу) (2015)

Надала сам се да ће и у неком ранијем року доћи до враћања у оквир онога о чему данас треба да расправљамо, али ето када се помиње колико кошта Народну скупштину један дан заседања, онда је у ту цену урачунат и смех и шала појединих посланика. И то кошта наше грађане.
Овде морам да изразим своје задовољство, а услед чињенице што су заправо сви сагласни са предложеним решењем. Тако то произилази из онога што су говорили апсолутно сви овлашћени предлагачи, чак и они који долазе из редова опозиције и они који су критиковали, али њихова критика тиче се само дужине рока. Значи, нико не оспорава да је оваква измена нужна и мени је као представнику предлагача јако драго због тога и сигурна сам да је то драго и мојим колегама који су такође овлашћени предлагачи овог Предлога закона.
Најзад имамо неке амандмане посланика из опозиције који предвиђају знатно краће рокове од 1. јануара 2017. године, што би значило да заправо они грађанима Србије желе да од 1. марта једноставно за све послове оверавања потписа, рукописа и преписа одлазе код јавног бележника и те овере плаћају драстично више у односу на оно како су вршили, како су оверавали потписе, рукописа и преписа у основним судовима и јединицама локалне самоуправе, а већ сам говорила и о Закону о републичким и административним таксама, о субјектима који су ослобођени плаћања такси, о случајевима где се предвиђа ослобађање од плаћања такси итд.
Неки амандмани предвиђају и дужи рок. Наравно, опет амандмани који долазе из реда опозиционих посланика, али, на крају крајева, када погледате те амандмане, рецимо, једне исте посланичке групе, они који предвиђају краћи рок од предложеног, па амандмане посланика те исте посланичке групе који предвиђају дужи рок од предложеног, мислим само да је то резултат несинхронизованости, а то је, на крају крајева, одраз стања и њихове политичке странке и уопште свих оних који данас у Србији чине опозицију.
Када поједини посланици из опозиције, а било је и таквих критика, критикују и полазе од тога зашто уопште јавно бележништво у Србији постоји, видите, да би увели било који институт, морате да предвидите некакав законски оквир, а овде је јавно бележништво предвиђено Законом о јавном бележништву из 2011. године. То је овде, наравно, данас изговарано, да заправо јавни бележници не треба да постоје. Али, пазите, све то што је речено долази од стране опозиционих посланика. Видите, у погледу уопште постојања јавног бележништва, није критика која је упућена ни овлашћеним предлагачима овог закона, није критика која је упућена ни мени, није критика ни која је упућена владајућој већини, није ни критика која је упућена министру Селаковићу, већ је управо критика на рачун својих дојучерашњих сабораца са којима су скупа били у једној странци, што, на жалост или на срећу грађана, данас није случај.
Дакле, моје је задовољство што ћемо у дану у појединостима расправљати о свим поднетим амандманима, као што сам то већ навела, а задовољство је у толико веће, као што сам већ споменула, што су овде заправо сви сагласни са потребом предложене измене, само је питање дужине предвиђеног рока. Захваљујем.

23.02.2015.
Осмо ванредно заседање (2015), Закон о измени Закона о оверавању потписа; рукописа и преписа (претрес у начелу) (2015)
Хвала пуно, уважени председавајући. Трудићу се да на самом крају ове данашње расправе будем, колико год је могуће, што краћа.
Прво, желим да напоменем да ми је жао што смо данашњу седницу почели са расправом о изменама члана 29. став 2, било да исту подржавамо, било да исту оспоравамо, а завршавамо је са коментарисањем Фискалног савета, паљењем Скупштине, барикадама, итд. Најмање времена у данашњем дану је посвећено управо измени Закона о овери потписа, рукописа и преписа. Казаћу и додаћу – нажалост. На жалост нас који смо представници тих истих грађана и на жалост тих истих грађана.
Наиме, у првом реду, оно што се мора истаћи јесте да непознавање права шкоди и то непознавање права неправницима се уопште не може узети за зло зато што је грешка учињена из незнања, али када поједине, потпуно неистините изјаве долазе од стране правника, оних који су по свом образовању дипломирани правници, онда је то засигурно на штету грађана.
Наиме, доказ за тако нешто, поред амандмана, које је помињао мој колега Мартиновић, мислим да се врхунац цинизма огледа у амандману, где је као првопотписани дипломирани правник, а који гласи: „члан 2. мења се и гласи – овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику“.
Знате, онај ко се залаже да овакво решење буде трајно, значи да постоји дуализам, без икаквог ограничења рока од 1. јануара 2017. године, заправо предлаже оваквим једним амандманом да овај закон ступи на снагу осмог дана од дана објављивања, значи следеће недеље, а то даље значи након 1. марта, који пада у недељу ове недеље, и након заправо потпуног преношења у искључиву надлежност јавних бележника за вршење послова оверавања потписа, преписа и рукописа.
Морам се осврнути и на неистине које су овде изречене. Тако је речено, прописи о јавним бележницима се мењају брзо, што видимо, и тачно. Више пута су моје колеге ургирале и рекле, па ћу опет поновити, данас се уопште није расправљало о Закону о јавном бележништву, данас је на дневном реду измена Закона о оверавању потписа, преписа и рукописа, тако да мислим да неки од нас данас нису уопште били ни упознати са дневним редом, а далеко од тога да су прочитали основни текст закона као и предложену измену.
У погледу поменутог Закона о јавном бележништву, морам да напоменем једну чињеницу да су последње измене и допуне Закона о јавном бележништву резултат договора стручних тимова Адвокатске коморе Србије и Министарства правде и ако се неко данас заборави, очигледно било је и таквих народних посланика, то су наравно потврдили својим излагањима у оквиру договора између адвоката и министарства, речено је да се овај закон неће мењати, а ова измена за коју многи кажу – само се мења рок. Да, тачно је, само се мења рок, али поставља се питање зашто се измена тог рока чини? Па, не чини се зато што смо ми докони и немамо паметнијег посла да радимо, него се чини из једног простог разлога, а то је да 1. марта не би у искључиву надлежност прешли сви послови обављања, односно оверавања преписа, рукописа и потписа у надлежност јавних бележника. Чини се заправо оно што је неопходно, оно што је нужно, неке колеге из опозиције рекле би – изнуђено. Могу се сложити са тим делом да јесте изнуђено, али та изнуда чини се апсолутно зарад грађана.
Оно што је суштина овог предлога закона за који напомињем, мислила сам да ће данас бити далеко стручнија расправа о њему и да ће се много више времена посветити овом предлогу закона, јесте оно што грађани Србије треба да знају и грађани Србије, наиме, треба да знају да не морају да страхују да ће од понедељка морати да одлазе код јавних бележника да би, рецимо, оверили потпис, него да се управо предложеним решењем, које смо моје колеге и ја предале, који смо потписници оваквог једног предлога закона, управо грађанима Србије и даље пружа прилика и даље пружа могућност да сами бирају где ће то учинити. Значи овде је упитању право избора. Онај ко жели да овери потпис, рукопис, препис може бирати сам да ли ће то чинити код јавног бележника, да ли ће то учинити у основном суду, да ли ће то учинити у општинској управи.
То је суштина предложеног закона о изменама и допунама Закона о јавном бележништву. Мислим да нема потребе ништа додатно наводити, бар не у овом делу када говоримо о расправи.
Суштина јесте да је примљен одређен број амандмана, чини ми се 15 од којих је један повучен. Повучен је, мислим из разлога што је направљена техничка грешка, тако да није 20117, него 2017. година, бар ја тако желим да верујем у добру намеру подносиоца амандмана. Тако да, наставићемо са расправом, има одређених амандмана који засигурно завређују пажњу тако да ту исту пажњу ће добити у среду када у расправи у појединостима будемо и говорили. Тиме демантујемо, такође појединце који су овде истицали да се у овој Скупштини заправо не жели чути туђе мишљење и не жели чути уопште различитост. Демантовали смо такве данас, демантоваћемо такве, наравно и у среду.
Оно што је суштина и на шта ја још једном у име моји колега који су данас све време, морам скренути пажњу и на то, били стрпљиви, седели, попут господина Неђа Јовановића, до скоро колеге Драгана Николића и других, такође овлашћених предлагача овог закона. Желимо само заправо да скренемо пажњу на то да је народ тај који је нас бирао као народне посланике, и као њихове представнике у овој Народној скупштини, и отуда смо ми првопозвани да те њихове интересе у првом реду штитимо, без обзира да ли се ради о наизглед једној обичној измени закона, без обзира да ли се ради о једном заседању, са једном седницом где има само једна тачка дневног реда, забога то су све примедбе које су изношене.
Али, напомињем, и све то је мање битно уколико погледамо резултат онога што ће уследити, а то је управо заштита грађана и једноставно право избора да бирају и даље до јануара 2017. године, да ли ће наведене послове као што сам већ навела, обављати или код јавног бележника, али уз напомену да се задржава и наравно надлежност основних судова и општинских управа за вршење свих послова овере потписа, рукописа и преписа. Захваљујем.