Олгица Батић ДХСС - СПО

10.02.2015.
Шесто ванредно заседање (2015), Заједнички начелни претрес о тачкама дневног реда Шестог ванредног заседања (2015)

Хвала, поштована председнице.
Уважена госпођо Михајловић, представници Министарства, данас расправљамо о три предлога закона – Предлогу закона и изменама и допунама Закона о поморској пловидби, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама и Предлогу закона о изменама и допунама Закона о државној припадности и упису пловила.
Када говоримо о овом прво предложеном законском решењу, дакле, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, пвенствено се уочава потреба и то, чини ми се, је врло добро и примећено да се заправо материја коју исти уређује се уподобљава оваквим предложеним решењем, а првенствено са одређеним међународним конвенцијама, али исто тако и са домаћим позитивно правним прописима, ту првенствено мислим на Закон о прекршајима, који је ступио на снагу 1. марта 2014. године, а посредством којих ће бити олакшана и омогућена једна ефиксана контрола над спровођењем одредаба закона о коме данас, као прво предложеном, расправљамо. Такође се врши и усклађивање са предлогом, односно са важећим Законом о путним исправама.
Морам се сагласити да у погледу проблематике, првенствено мислим на рок издавања идентификационих картица помораца, ту сам сагласна са својим претходником, уваженим колегом Јовановићем, и исто лично сматрам да је овај рок могао бити краћи. Такође, одређене примедбе које је колега Јовановић изнео сматрам да стоје, тако да, на овом месту нећу понављати оно што је изречено.
Наиме, иако сам назив законског текста увек указује на материју и на предмет који се заправо тим законским решењем уређује, онда би лаичка јавност, наравно, могла закључити да нама заправо Закон о поморској пловидби и не треба, из једноставног разлога што Србија нема море. Али, у ширем смислу, наравно, тако нешто није тачно, јер поморско право није само грана права која се просто и пуко бави и обухвата само норме којима се регулише правни статус мора, већ регулише и бројне односе који се јављају и на мору, али и у вези са морем, као и све друге пратеће активности. То поморско право, као такво, у ужем смислу заправо представља грану права, нешто што регулише односе међу самим државама, и то првенствено по питању правног статуса морских простора или, рецимо, вођења рата на мору, наравно, додаћу – не дај Боже, а који представља део међународног јавног права.
Поморска пловидба, по својој суштини, могло би се рећи у својој бити, јесте првенствено трговинска делатност и мислим да је то апсолутно неспорно. Међутим, бројни прописи, првенствено бројне одредбе из области управног права, а које се исто тако тичу поморске пловидбе, завређују, чини ми се, изузетну пажњу и неопходно им је посветити простора, јер без њих се не може схватити ни целина функционисања поморско правне материје.
Наравно, сам предмет регулисања овог питања јесу правне норме које регулишу пловидбу морем. У првом реду, наравно, у сврху превоза људи и роба, али и далеко шире. Наиме, ради се о многим бројним правним односима и правним институтима, који су превасходно имовинског карактера, и нормама управног права, којима се регулише индивидуализација морског брода, његова безбедност, како са становништва градње, тако исто и са становништва експлоатације, и укупна безбедност пловидбе, да тако кажем, у најширем могућем смислу те речи.
Посебну пажњу, овде, наравно, правим овакав увод, завређује и стварно правни, али исто тако и облигациони део, који одавде произилази. То је као предмет имовинског дела ове правне материје у погледу стварно правног дела, где мислим пре свега на својинска и сусвојинска права, али исто тако и на заложна права на броду, док се облигациони део бави регулисањем уговора и вануговорних односа који уопште настају у поморској пловидби.
Само унификација поморског права, која засигурно карактерише универзалност и партикуларност, али исто тако и аутономност, развијала се крајње неуједначено. Оно што је готово приметно и може се рећи да представља својеврсни парадокс, јесте да су потпуно супротно очекивањима првобитно решавана нека питања из поморско-правне и имовинске материје, а тек се онда прешло на регулисање статуса морског простора. Уколико и по овом питању посматрамо напоре међународне заједнице, а до данашњег дана их је било изузетно много по питању уређења ове материје, он је засигурно резултирао првенствено на једним свеобухватним кодификаторским радом, а пре свега уобличеним као Конвенција УН о праву мора из 1982. године.
У току 19. века, а нарочито након стварања националних држава, у Европи је донето једно целовито поморско законодавство управо у европским државама. У том смислу, наравно, водећа је била Француска, која је већ 1807. године, чини ми се, донела свој трговачки законик, а чија друга књига управо регулише поморско право, а тиме, наравно, и поморску пловидбу, оно о чему ми данас расправљамо. То након ње чини и Немачка, која такође у свом трговачком законику из 1861. године уређује ову материју, а који је, наравно, иновиран 1897. године. Та два закона извршила су заправо пресудан, односно кључан утицај по питању регулисања поморске пловидбе и на све друге европске земље.
У контексту измена и допуна Закона о поморској пловидби, о којима данас расправљамо, чини ми се да је био видан утицај, исправите ме, наравно, уколико грешим, а можда и више од утицаја, Поморског законика Републике Хрватске, па је видно да су нека његова решења потпуно ископирана. Наравно, кажем, исправите ме ако грешим, али то је по мени и добро, јер сматрам и увек истичем да је јако добро копирати оно што представља добра законска решења. У неким деловима промењена је само једна реч или је замењена одређена терминологија.
Тако, рецимо, поменути хрватски Поморски законик нпр. у члану 1, а којим се мења члан 4. и тачка 42, гласи – призната организација је организација која испуњава услове прописане посебним прописом и која је овлашћена од стране министарства надлежног за послове саобраћаја, за обављање статутарне сертификације поморских бродова, који обухвата обављање прегледа и издавање прописаних исправа. Заправо, целокупна дефиниција признате организације идентична је већ споменутом решењу у хрватском Поморском законику, с тим што се у овим изменама и допунама јавља термин: „поморских бродова“, док је у хрватском Поморском законику употребљен термин: „поморски објекат“, што лично сматрам исправнијим решењем и свеобухватним, уколико се, рецимо, пође од неке баналне ствари. На пример, ако узмемо у обзир дефиницију пловила који је технички пловни објекат.
Свакако се у разлозима за доношење оваквог једног законског текста наводи Конвенција о раду помораца и засигурно је да се овим изменама усаглашавају одредбе којима се уређује и рад лица млађих од 18 година и обавезе бродара да закључе полису осигурања, односно да положе неко друго јемство, а све ради покрића потраживања по различитим основама, да их сада не бих посебно наводила.
Иако се у већ споменутим разлозима за доношење наводе међународне конвенције, па се тако, поред Конвенције о раду помораца, наводи и Конвенција о идентификационој картици помораца, а коју сам поменула и споран је тај рок издавања идентификационе картице помораца, а будући при томе да се сви међународни избори поморског права доносе у форми међународних конвенција, те их можемо поделити на изборе у области безбедности пловидбе и на изборе у области поморског приватног права. У том смислу, неопходно је истаћи и рећи да је свакако најважнија међународна конвенција из области безбедности пловидбе, Конвенција о заштити људских живота на мору, или позната као СОЛАС конвенција.
Наравно, повод њеног доношења није нимало леп, као што претпостављам да неки од нас знају. То је била катастрофа брода Титаник из 1912. године, да би већ следеће 1913. године била донета прва Конвенција о заштити људских живота на мору, позната као Титаник конвенција. Али, услед избијања Првог светског рата, таква конвенција никада није ступила на снагу и онда имамо СОЛАС конвенцију, која се по први пут као један опсежан и потпуно сажет међународни документ доноси у Лондону 1929. године, а данас је снази СОЛОС конвенција из 1974. године, наравно, са протоколима из 1978. и 1988. године, по правилу, наравно, са бројним амандманима и са бројним анексима.
Године 1977. у тадашњој нашој земљи, пошто смо их много променили до ове садашње, донет је Закон о поморској и унутрашњој пловидби и тим законом је заправо у потпуности кодификована ова материја о којој данас расправљамо, јер се пошло од једног једноставног, рекла бих потпуно логичног закључка, да је потребно извршити јединствено регулисање поморског права и права унутрашње пловидбе, што сматрам увек далеко бољим приступом него да се поморска и унутрашња пловидба регулишу одвојено, али ми смо, ето, показали да смо махери да спајамо неспојиво, као што је, рецимо, планирање и изградња, о чему сам и говорила када сте прошли пут били овде, а тамо где је потребна кодификација, ми из неког разлога то уређујемо потпуно одвојеним законским решењима.
Оно што је интересантно јесте да овај поменут закон из наше тадашње државе из 1977. године, примењивао се на нашој територији све до распада Југославије а при том није имао никакве измене и допуне, пардон, није извршена ни једна измена. Извршена је само једна допуна и то 1985. године.
Овим изменама и допунама даје се могућност домаћим држављанима који раде као поморци на бродовима страних застава да наставе потпуно несметано и неометано свој рад на њима. То се остварује и посредством уношења одредаба Конвенције о идентификационој картици помораца у предложени законски текст.
Оно што је чињеница и засигурно је да су наши држављани суочени са бројним проблемима, а које ви наводите у разлозима за доношење овог закона и објашњењима и то првенствено са проблемима забране привременог изласка на копно у оним лукама држава које траже да поморци имају већ споменуту идентификациону картицу помораца, која је издата у складу са наведеном Конвенцијом. Тиме се, али по спорном питању, наравно регулише и питање забране трансфера и засигурно потпуно оправдано мења члан 84. оваквим предложеним решењем.
У сваком случају, лично сам става да ово представља добро законско решење када говоримо о поморској пловидби, с тим што стоји све оне недоумице и проблематика коју је мој колега Јовановић и изнео. Надам се да ће амандманом бар нешто бити отклоњено, а у прилог томе говори и чињеница да ово представља добро законско решење, што сам испред Демохришћанске странке Србије поднела само један амандман, што није својствено мени.
Дакле, у дану за гласање посланички клуб СПО и ДХСС, гласаће за Предлог закона о поморској пловидби.
Када је у питању, ту ћу се кратко осврнути на преостала два предлога закона. Дакле, када је у питању Предлог закона о изменама и допунама Закона о државној припадности и упису пловила, који се тичу измена и допуна формално три члана, али заправо суштински се ради о изменама свега два члана. Чињеница је да се њима врши усклађивање, такође са домаћим позитивно правним законодавством, тако што се његове одредбе сада једноставно уподобљавају одредбама Закона о прекршајима, као што се то исто чини и о већ прво поменутом Закону о поморској пловидби.
Овде се потпуније одређује ситуација када поморци који раде на поморским бродовима, који су уписани у Међународни уписник поморских бродова, а који при том не улазе на територију наше земље да им није потребно одобрење за боравак, што представља добро решење као и дозвола за рад, а наравно опет све у складу са поменутим позитивно правним прописима.
Наравно, и овај Предлог закона посланичка група СПО и ДСС подржаће у дану за гласање.
Најзад у овој обједињеној расправи имамо и Предлог закона о изменама и допунама Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама, којима се такође врши уподобљавање одредаба са важећим Законом о прекршајима и најуочљивије се огледа по питању брисања члана којима се уређује поступање Комисије за прекршаје у пловидби у првом степену. Појединим предложеним одредбама врше се измене и допуне и тиме чини уподобљавање са одредбама Закона о транспорту опасног терета.
Потпуно пригодно се, такође, допуњује и текст предложеним изменама, све у складу са Европским споразумом о међународном превозу опасног терета на унутрашњим пловидбеним путевима које је наша земља ратификовала. Тако да се и поред ових захтева који су прописани техничким правилима за статутарну сертификацију бродова унутрашње пловидбе, бродова за превоз опасног терета који морају сада да испуњавају захтеве и то утврђене правилима за класификацију признатих класификационих друштава.
Добро је и оно што се такође предлаже, заправо предложено решење које предвиђа смањење броја лучких накнада. Сада има само две накнаде, то је ради обављања свакодневне делатности и свакодневних активности, док и оваква одредба једног дана не буде излишна и превазиђена. Надам се да ће то бити ускоро када се буде усвајао закон којим се буде уређивала материја плаћања накнаде за коришћење јавних добара, давање лучких концесија.
Сматрам добро предложеним решењем односно, заправо извршено је једно потпуно нормирање материја њиховог давања у складу са важећим Законом о јавно правном партнерству и концесијама. Иако се овде заправо ради о великом броју измена и допуна и када говоримо о овом Предлогу закона и о Предлогу закона о поморској пловидби, мислим да је овакво предлагање и да су овакве измене и допуне предложене биле целисходне и неопходне, првенствено да би одржавале стварне потребе које сада постоје, јер нека законска решења и бројне законске одредбе једноставно су биле превазиђене, време их је већ демантовало, али да би биле заправо усклађене са другим важећим законима који су на правној снази у нашој земљи.
Наравно, у расправи у појединостима бићемо у могућности да размотримо све поднете амандмане, а заиста има доста квалитетних амандмана који завређују не само пажњу, већ и могућност детаљног њиховог разматрања ради усвајања и то како би били имплементирани у предложена законска решења, у циљу што квалитетнијег нормирања материје коју уређује Предлог закона о изменама и допунама Закона о пловидби, лукама на унутрашњим морима, као и управо предложеном Закону о поморској пловидби.
У погледу и овог закона испред ДХСС предала сам један амандман, што кажем, то ми није својствено. Тако да засигурно из мог угла ово представља добра решења, с обзиром на мањак амандман у овој расправи. Тај амандман сам предала првенствено што је он одраз једног техничког карактера. Првенствено се морамо руководити номотехником која мора бити на завидном нивоу по питању сваког предложеног законског решења. На крају крајева, као што сам већ споменула, мислим да ћемо бројна питања о којима се може расправљати размотрити када будемо имали расправу у појединостима, по амандманима. У сваком случају у дану за гласање посланичка група СПО и ДХСС подржаће и гласаће за сва предложена законска решења о којима данас расправљамо. Хвала вам.


Медија центар Категорије ДХСС у Скупштини Олгица Батић ДХСС - СПО

Контакт

Адреса: Теразије 14, Београд 11000
Ел.пошта: info@dhss.rs
Телефон: +381 (11) 3620 407, 3620 411
Факс: +381 (11) 3620 297