Олгица Батић ДХСС - СПО

21.01.2015.
Друго ванредно заседање (2015), Закон о изменама и допунама Закона о јавном бележништву (претрес у појединостима) (2015)

Хвала уважена председавајућа.
Министре, представници министарства, уважене колеге адвокати, народни посланици и посланице иако сам ја начелно и против оваквог амандмана као и против првог амандмана који је образложила уважена колегиница Гордана Чомић, морам овде направити једну дигресију, па рећи да су по једном питању у праву, а то је оно што су већ исцрпно образложили, а тиче се да ли неки рок треба да буде прописан у року од осам радних дана или само у року од осам дана. С тим, што морам признати да у процесном праву Закона о парничном поступку, у Закону о кривичном поступку, у Закону о извршењу и обезбеђењу нигде се рокови не прописују у року од осам радних дана него у року од осам дана. Хвала.

21.01.2015.
Друго ванредно заседање (2015), Закон о изменама и допунама Закона о јавном бележништву (претрес у појединостима) (2015)

Мислим да је господин Неђо Јовановић, делом добро образложио и наравно, на Одбору смо се сагласили заправо да овакав амандман Одбора у себи сублимира и амандмане које је поднела група посланика које је уважена колегиница Гордана Чомић и навела, из разлога што смо потпуно сагласни да би остајање оваквог једног члана у предложеним изменама и допунама, заправо представљало директно кршење Конвенције о правима особа са инвалидитетом, а које је Република Србија ратификовала још од 2009. године.
Наравно, таква једна дискриминаторска одредба осим тога, што је самим тим по свом називу, дакле дискриминаторска, јавни бележници никако нису овлашћени, никако не могу бити овлашћени да мериторно утврђују наведене чињенице, а које се конкретно наводе предлогом закона који се оваквим амандманом Одбора, али и амандманом групе посланика ДС, отклањају. Хвала.
21.01.2015.
Друго ванредно заседање (2015), Закон о изменама и допунама Закона о јавном бележништву (претрес у појединостима) (2015)

Хвала, уважени председавајући.
Трудићу се да говорим само о амандману на предложени члан 9, који је поднела група народних посланика.
Наиме, немам ништа против када се амандмани подносе, чак, штавише, мени је драго, будући да увек полазим да је намера најбитнија и да је намера подносиоца амандмана увек добра и увек у интересу што бољег законског регулисања, али, овде морам да споменем да до сада није било праксе да било које министарство било ком ресорном одбору подноси било које извештаје по питању анализе ефеката било ког закона. Не искључујем да у неком наредном периоду би тако нешто можда и било целисходно.
Осим тога, овде је споменуто да се овакве одредбе обично уносе у прелазне и завршне одредбе неког закона, што апсолутно није тачно, јер овакве одредбе и овакав члан никада не улазе у прелазне и завршне одредбе, не само овог закона, него и било ког другог закона.
У овом амандману се говори о извештају о ефектима. Мислим да ефекте треба процењивати много пре и подношења самог законског предлога. Рецимо, жао ми је што наши закони не могу да садрже клаузулу о евалуацији, као што то, рецимо, постоји у Швајцарској, где је предлагач у обавези да, уколико конкретни закон не да резултат на период на који је донет, буде у обавези аутоматски да поднесе нов закон, а не измене и допуне.
Оваквим текстом амандмана не ствара се обавеза за Министарство, из једног једноставног разлога. Обавеза за Министарство произилази из онога што је закључено 8. јануара 2014. године, а зове се споразум стручних тимова Адвокатске коморе Србије и Министарства правде Републике Србије, а где се каже да су се чланови стручних тимова споразумели да се убудуће унапреди сарадња Министарства правде и Адвокатске коморе Србије, а нарочито у погледу законодавне активности. Мени ће бити драго уколико овако нешто заиста убудуће и буде манир.
Осим тога, имам и једну потпуно начелну примедбу на овакав предложен текст амандмана. Наиме, овде се каже – члан 9. мења се и гласи: „Министарство надлежно за послове правосуђа дужно је да у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона поднесе надлежном одбору Народне скупштине Републике Србије извештај о ефектима примене овог закона са претходно прибављеним мишљењем надлежног органа Адвокатске коморе Србије“. Видите, ми данас расправљамо о изменама и допунама Закона о јавном бележништву, па онда на крају никако не може као институт стајати: „Адвокатска комора Србије“, већ би морала стајати: „Јавнобележничка комора“. То би била нека моја логика, а при том искључујем оно правно.
На крају крајева, морам да споменем оно што се овде доста пута спомињало, а што многи тиме лицитирају. Адвокатура данас превазилази много више од еснафског удружења. То је уставна категорија. Устав Републике Србије је тај који, не само препознаје, него адвокатури даје легитимитет пружаоца правне услуге. Зато данас без квалитетне адвокатуре нема квалитетног правосуђа. Адвокатура је део правосуђа и зато кажем да је она много више него њено поимање само као неког еснафског удружења.
На овом месту морам напоменути да смо, рецимо, у скоријој прошлости имали штрајк адвоката у Француској. Трајао је дупло више него штрајк адвоката у Србији, али се завршио тако што се изашло увек у сусрет и у највећој мери управо захтевима адвоката.
Нећу говорити о оном политичком делу, да се ова ствар могла и другачије решити, јер то другачије решење водило би некаквим репресивним мерама, а то по нашу земљу апсолутно не би било добро, нити по Владу, а нити по Адвокатску комору и уопште по адвокатуру као једну честиту, чесну и угодну професију у Србији. Хвала.
21.01.2015.
Друго ванредно заседање (2015), Закон о изменама и допунама Закона о промету непокретности (претрес у појединостима) (2015)
Што се тиче амандмана о ком тренутно говоримо мислим да нема основа да се исти прихвати из разлога што се као и у претходном амандману, који је подносилац образложио, без обзира на сам текст амандмана, у то нећу залазити и нећу посебно образлагати, пошто свако исти може и да прочита, али перманентно се бркају два института – институт солемнизације и институт алегализације. Осим тога, уколико се већ има оно што сте ви желели постићи за циљ подношењем оваквог амандмана, онда сте ту доследност требали да искажете када смо претходни пут, расправљајући о изменама и допунама Закона о јавном бележништву, када је мој уважени колега Неђо Јовановић говорио и солемнизација и легализација, онда сте требали да прихватите такав став и да подржите све оно што је он рекао пре него што је ступио уопште и на снагу Закон о јавним бележницима, па сте онда исто тако требали да потврдите његов став да треба опстане и солемнизација која је тада предвиђена и легализација.
Подношењем оваквог амандмана очигледна је недоследност у претходном ставу и данашњем. Хвала.

21.01.2015.
Друго ванредно заседање (2015), Закон о изменама и допунама Закона о промету непокретности (претрес у појединостима) (2015)
Ја сам се јавила на амандман мог уваженог колеге и, наравно, мени лично најинспиративнијег подносиоца амандмана, господина Павићевића, али нисте ми дали тада реч иако сам се јавила, па не знам да ли могу сада пошто смо већ прешли на амандман који је поднео Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу?
21.01.2015.
Друго ванредно заседање (2015), Закон о изменама и допунама Закона о промету непокретности (претрес у појединостима) (2015)

По амандману, али питали сте министра да ли прихвата амандман Одбора и прешли сте. Ја сам се јавила по амандману господина Павићевића и из неког разлога реч нисам добила.


Медија центар Категорије ДХСС у Скупштини Олгица Батић ДХСС - СПО

Контакт

Адреса: Теразије 14, Београд 11000
Ел.пошта: info@dhss.rs
Телефон: +381 (11) 3620 407, 3620 411
Факс: +381 (11) 3620 297