Олгица Батић ДХСС - СПО

20.11.2014
Осма седница Другог редовног заседања (2014), Закон о заштити узбуњивача (претрес у појединостима) (2014)

Хвала уважени председавајући.
Заправо сам овим амандманом на члан 2. Предлога закона тражила да се у члану 2. и његовој тачки 1. иза речи: „информације о“, додају речи: „извршењу кривичног дела“, а у тачки 7. да се иза речи, које сте ви у образложењу добро приметили, па рекли да је то правно-технички проблем, а ја мислим само да је грешка у куцању, тражила да се додају речи: „односно преузимање другог понашања које представља злостављање на раду, у смислу прописа који регулишу спречавање злостављања на раду“.
Што се тиче овог првог дела члана 2. и тачке 1, информације о извршењу кривичног дела, мислим да се на тај начин врши прецизније дефинисање управо овог поменутог става, јер када се у образложењу каже да Влада не прихвата амандман из разлога зато што је решење из Предлога закона примереније и свеобухватније, ја се са тако нечим не могу сложити, тим пре, што се у следећој реченици додаје – у Предлогу закона кршење прописа означава сваку врсту недозвољеног, законом забрањеног понашања, па и кривичног дела. Видите, онда је редослед реченице требао да буде другачији, па се прво стави – кривично дело, пошто у оваквој формулацији каквој стоји у члану наведеног закона, а то је откривање информација о кршењу прописа, кршење људских права, вршење јавног овлашћења противно сврси због које је поверено, опасности по живот, јавно здравље, безбедност, животна средина, спречавање штета великих размера, то већ све представља инкриминације већ постојећих, заправо, делови инкриминације већ постојећих кривичних дела. Зато сматрам да је овакво решење предложено у амандману било далеко потпуније.
Што се тиче тачке 7, иза недозвољеног положаја, ту се наравно ради, ви сте рекли техничка грешка, сагласићу се са тиме. Али, није техничка грешка већ је само грешка у куцању, па је то учињено и наведено у недозвољен положај, уместо неповољног положаја, али без обзира на ту чињеницу, мислим да се требала наставити реченица до краја те, да се након тачке додају речи: „односно преузимање другог понашања које представља злостављање на раду, а све у смислу прописа којим се регулише спречавање злостављања на раду“, јер се на тај начин и таквом формулацијом проширује да се она управо односи и на све оне случајеве које представљају суштински злостављање на раду. Хвала.

20.11.2014
Осма седница Другог редовног заседања (2014), Закон о заштити узбуњивача (претрес у појединостима) (2014)

Овим чланом 4. заправо сам предложила да се иза речи: „радња“ дода запета и речи: „као и претња штетном радњом или на други начин стављање у изглед штетне радње због узбуњивања или изражене намере за узбуњивањем“. Не могу се сложити да је решење из Предлога закона прецизније и примереније, односно, како се то касније каже – забранити понашање док се исто не изврши. Ако сте мислили на противправно понашање, онда је то требало експлицитно да буде наведено.
Ако овај члан остане овакав – забрањено је предузимање штетне радње, мислим да се управо тиме, а не амандманом, стварају услови за широки спектар злоупотреба овог института, односно узбуњивача. Јер, онда се аналогно овоме поставља једно питање – шта уколико узбуњивачу ставите у изглед неку претњу, а та претња, рецимо, буде озбиљна? Хвала.

20.11.2014
Осма седница Другог редовног заседања (2014), Закон о заштити узбуњивача (претрес у појединостима) (2014)

Хвала поштована председнице.
Овим текстом амандмана као што сте имали прилике да прочитате предвидела сам да у члану 18. речи „непосредно надређеног органа“ замењују се речима „сваког надређеног органа по избору узбуњивача“.
Када је била расправа у начелу, добар део сам објаснила зашто сматрам да тако нешто треба урадити, а при том то опет представља мој лични став, јер сам мишљења да не треба ограничавати узбуњиваче, којем надређеном органу од свих надређених органа ће се обратити, а уколико управо постоји околност из члана 18. и става 2. будући да узбуњивач може имати сумњу у погледу тога да руководилац непосредно надређеног органа свесно и намерно дозвољава кршење прописа руководиоцу подређеног органа, да неко може имати поверење у један државни орган, а неко у други државни орган, да се не мора имати поверење оном органу у коме је узбуњивач непосредно надређен, већ као што сам и у расправи у начелу рекла, може постојати само поверење у тзв. тај трећи степен хијерархије.
Мислим да се из тих разлога управо треба омогућити слобода да узбуњивање се врши било ком органу који је хијерархијски изнад органа поводом којег се врши узбуњивање, без обзира на степен надређености.


Медија центар Категорије ДХСС у Скупштини Олгица Батић ДХСС - СПО

Контакт

Адреса: Теразије 14, Београд 11000
Ел.пошта: info@dhss.rs
Телефон: +381 (11) 3620 407, 3620 411
Факс: +381 (11) 3620 297