Олгица Батић ДХСС - СПО

29.10.2014.
Шеста седница Другог редовног заседања (2014), Закон о измени Закона о јавном тужилаштву (претрес у појединостима) (2014)
Хвала, поштована председнице.
Колеге и колегинице, пре свега ћу се трудити да се држим суштине овог амандмана, који, руку на срце, не допушта места никаквим политичким расправама, већ искључиво може да се води једна стручна расправа.
Моје уважене колегеи господин Неђо Јовановић на Одбору за правосуђе, на ком сам овај амандман образлагала и данас и на прошлој седници, покушала да укажем на оно што његова суштина и јесте, али добрим делом и моја уважена колегиница Чомић изнела је део који представља суштину онога што се овим амандманом жели постићи.
Наиме, овде није никаква намера да се буде ретроградан, не знам, да се предвиђа што није прихватљиво, већ је искључиво овај амандман поднет у доброј мери, а то је да би се извршило прецизирање онога што је предлогом измена и допуна Закона о јавном тужилаштву предвиђено и то његовим чланом 3.
Наиме, уколико би остало овако решење, оно је недоречено, оно је неодређено и сигурна сам да ће првенствено у пракси створити могућност бројних злоупотреба. Чињеница је да се меша Закон о судијама и Закон о уређењу судија. То су два закона која уређују потпуно две различите материје
Што се тиче члана 3. овог предлога закона, који сам ја подржала јер намера је добра, али није добро правно формулисана и то је оно што ће узроковати проблеме, а номотехника је изузетно битна. Бар када се пишу амандмани, мора се имати у виду да идентично решење постоји чланом 66. и то ставом 2. Закона о уређењу судија, али с друге стране, не може се из више разлога и покушаћу да образложим.
Пошто ми је истекло време по амандману, користићу време овлашћеног предлагача.
Не може се неко примати по аутоматизму из једноставног разлога. Амандман који сам поднела јесте управо са циљем да се прецизира одредба оваквог члана 3. Наиме, предложеном формулацијом, ја сам подржала овај предлог закона, али овде напомињем да предложеном формулацијом, ако остане у овом облику у ком јесте, без икаквих измена, дозвољавам да амандман поднесе и Одбор за правосуђе и немам никакав проблем, или неко други од посланика да предложи, па да Одбор за правосуђе такав амандман поднесе, али овде се оставља сумња у намеру свих нас који смо потписали овакав предлог закона да ли сваки тужилачки приправник, а узгред буди речено, закон препознаје категорију тужилачких сарадника, и то мора да се каже, који је положио правосудни испит, са одлуком буде примљен у радни однос и онда када је број попуњен. Значи, без обзира да ли јавно тужилаштво има попуњен број радних места или нема попуњен број радних места. Тај број и ти акти о броју попуњених радних места експлицитно су предвиђени чланом 117. став 2. Закона о јавном тужилаштву и тада може да се прими само онај приправник, нема има и једну одлику, нека има и десет одлика, али само уколико постоји упражњено радно место.
Дакле, без оваквог амандмана, не мора мој амандман, већ сам рекла, уопште да се прихвати, нека Одбор за правосуђе поднесе амандман, дошло би се у ситуацију да сваки онај приправник који положи правосудни испит буде примљен у радни однос и у случају када слободних радних места у тужилаштву нема. На тај начин дошли би у ситуацију да се ствара вишак запослених. То је једна ствар. Такође би се број особља у тужилаштву могао повећавати без икакве контроле и то, замислите, од стране министра који је надлежан за Одборе правосуђе, који је иначе прво позван, а истовремено законски обавезан да мора да да сагласност на број особља које јавни тужилац предлаже за јавно тужилаштво.
Истовремено би се могло догодити да стварно стање у погледу особља, говорим о конкретној категорији, будући да говорим о тужилачким приправницима или сарадницима, како их закон препознаје, не би одговарао правном стању које је одобрено од стране министра и то значи да би сваки будући приправник, сходно овом решењу, морао бити по аутоматизму примљен у радни однос и у случају непостојања слободних радних места, а то би, с друге стране, узроковало још додатних проблема.
Те додатне проблеме препознају људи који долазе из правосуђа и који ово примењују. Ти проблеми огледају се у следећем. Прво јесу проблеми у погледу распореда тако примљеног тужилачког приправника, будући да се исти могу распоредити само у складу са актом оног истог члана кога сам већ напоменула, а то је члан 117. став 2. закона. Ако би приправник примио у радни однос, иако је број места тим актом из наведеног члана попуњен, онда би остало отворено питање где и на основу којег то акта њега распоредити.
Пазите парадокс. Ако би се тако вршило попуњавање и у случају непостојања слободних радних места, значило би да тужилац којег распоређују у овом случају као такозваног вишка, јер то он јесте, ако слободан број радних места не постоји и то супротно акту који је уређен чланом 117. став 2. овог закона, онда би он таквом својом одлуком, онда био он пријемом таквог тужилачког приправника, који је положио правосудни испит за одлику и то је, наравно, за сваку похвалу, али јавни тужилац који би тако нешто урадио, господо, ушао би у зону противправности.
То сам експлицитно навела амандманом и амандман је првенствено добронамеран. Ја не спорим, ја кажем, ја сам потписник и подржавам ово, јер чињеница да се врши усклађивање Закона о уређењу судовима који је донет када је донет, године не помињем и не бавим се стварима које су мимо струке, бар када расправљамо у појединостима и сматрам да овај амандман треба прихватити првенствено у циљу једнобразног и једног потпуно јасног тумачења оних који те законе примењују, али и да коначно грађанима буде јасно шта то ми желимо извршити овим изменама и допунама.
Овај амандман поднет је у циљу, као што сам већ напоменула, једнобразног, јасног тумачења, предвиђања примања у радни однос са звањем тужилачког приправника и то само уколико такво радно место јесте непопуњено, а у смислу члана 117. став 2.
Наравно, на овом месту, поред поменутих одредаба закона, морам да укажем на још нешто. Хвала што интервенишете. Мислим да је јако битно да се ова тема расправи до краја, а поготово овакав предложени члан.
Даље, морам да напоменем да када говоримо о овако нечему, намера је одлична, мотивациони елемент је присутан. Треба најбоље примати, немам ништа против. Када би се најбољи примали, супер би нам било. Али, овде када се говори да се они морају запослити, овде се стално потенцира на том неком аутоматизму, пренебрегава се једна чињеница, а то је да је ова Скупштина донела Закон о буџетском систему, а Влада Републике Србије је донела уредбу о ограничењу запошљавања. Први закон искључује могућност запослења на неодређено време, а Владина уредба ограничава запослење на неодређено време.
Моје питање је, на које вероватно нећу добити одговор, а шта ћете у случају тога? Хоћемо ли да кршимо ове законе или ћемо једним да дерогирамо друге или ћемо рећи – нема везе, може да се запошљава иако је попуњен број радних места.
Мислим да постоје аргументи и то су врло децидно, врло конкретно, врло јасно наведени у образложењу амандмана који сам поднела и без обзира на став, слажем се и прегласана сам у томе на Одбору за правосуђе, чији сам члан. Мислим да о овом амандману треба да се размисли, јер се овим врши једнобразност и једна јаснија примена, пре свега, примена нас који долазимо из правосуђа и који знамо какве све проблеме унапред оваква једна одредба, уколико не буде измењена, може узроковати, а може их узроковати.
Жао ми је што наш правни систем није уређен као, рецимо, правни систем Швајцарске, па рецимо тако у сваком закону постоји клаузула о евалуацији, па да се том клаузулом о евалуацији пропише и ограничи време трајања одређеног закона, да се за то време прате ефекти примене закона, па онда уколико такви ефекти изостану или се такви ефекти покажу недовољним, неадекватним, да предлагач аутоматски буде у обавези да одмах поднесе нов предлог закона, па макар предлагачи били ми као народни посланици. Хвала.
29.10.2014.
Шеста седница Другог редовног заседања (2014), Закон о измени Закона о јавном тужилаштву (претрес у појединостима) (2014)
Поштовани председавајући, даме и господо, очигледно морам да извршим још пар појашњења. Нико овде не спори да најкопетентнији, најстручнији и најбољи међу нама треба да добију запослења. Ваљда би свако ко би супротно тврдио, поступао мимо сваке логике и потпуно супротно здраворазумски.
Већ сам рекла да сам подржала оба предлога закона, и закон о изменама и допунама Закона о судијама и закон о изменама и допунама Закона о јавним тужилаштвима. Овде се пренебрегава оно што се јавља као потенцијална опасност у пракси. Нико овде не спори да је присутан мотивациони елемент, да онај ко заврши приправнички стаж, после две године изађе на правосудни испит, сада има мотив више да се прими на неодређено радно време тиме што ће се трудити да тај испит положи са одликом. То је нешто неспорно и то стоји у оваквом предлогу закона.
Говорим о ономе шта се може десити у пракси, а оно што се може десити у пракси јесте следеће. Имамо, ни то не спорим и то је вероватно евидентно, мали број људи, заправо приправника који правосудни испит положе са одликом. Мислим да није много велик број ни људи који правосудни положе у целости, али то је већ нека друга прича.
Значи, што се тиче мотивационог елемента, он је ту присутан, ја говорим о практичном делу. Како ћете три или пет, није битно и немојмо овде лицитирати бројевима, нека буде и сто приправника, сто људи који су положили правосудни испит са одликом. Говорим ова Скупштина донела је Закон о буџетском систему, ограничава се запошљавање, посебно на неодређено време и имамо уредбу Владе Републике Србије ограничава запошљавање на неодређено време.
Трећа ствар, постоји неки акт, и већ сам поменула члан 117. став 2. о попуни броја радних места. Практично питање – шта ћете и како ће јавни тужилац, коме се јаве три, два, пет, није ни битно приправника, који су положили правосудни испит са одликом, да их запосли. Он каже – извините, али број радних места је попуњен, не могу да их запослим, не могу мимо себе, ако их запослим ја чиним нешто што не треба да чиним, улазим у зону противправности.
Шта ако су сва места у тужилаштвима попуњена? Шта ако се постави питање распоређивања из једног тужилаштва у друго тужилаштво, а број места попуњен? Значи, опет јавни тужилац је тај који мора да чини нешто што не треба да чини.
Значи, амандман је поднет у доброј вољи, више је него конструктиван и спречава све оно што би се могло десити у пракси, а што по наш правни систем и што по тужилачку функцију никако не би било добро. Хвала.
29.10.2014.
Шеста седница Другог редовног заседања (2014), Закон о измени Закона о јавном тужилаштву (претрес у појединостима) (2014)
Поштовани председавајући, колеге и колегинице, прво морам да кажем да сам овај амандман поднела искључиво и само као неко ко долази из праксе, као неко ко долази из правосуђа и жао ми је што то није већина овде увидела. Жао ми је што се доводи на неки начин у сумњу и добронамерност овог амандмана. Амандман се обично подноси из разлога како би се нека законска одредба или више законских одредаба прецизирало, употпунило, учинило бољим, учинило ефикасним.
Неко ко нема никаквих додирних веза са праксом, са практичним радом, а овде има нас адвоката, има бивших судија, мислим да знају да је лако донети закон, изменити законску одредбу, али имате онај „екс нунк“ и „екс тунк“ примену закона у пракси. Ја говорим о практичном делу и циљ амандмана, видим да се овде акценат ставља на, како се каже, упражњено радно место. Не. Видите, то није суштина, зато што се није хтела извући права суштина овог амандмана.
Када говоримо о том упражњеном, при том није упражњено радно место, онда морамо да имамо, говорим са становишта струке, а рекла сам да овај амандман уопште не може да се доведе у било какав политички контекст, значи, говорим неко ко је по вокацији адвокат који зна шта се у пракси дешава.
Прво, упражњено радно место не постоји, не препознаје га Закон о јавном тужилаштву. Али, Закон о јавном тужилаштву врло експлицитно прописије акте из члана 117. став 2. Закон о јавном тужилаштву говори о непопуњеним местима и то је оно чиме се јавни тужилац у пракси руководи када врши попуну броја места. Ја сам била више него јасна у расправи у начелу. Ја сам потписала ове предлоге закона и мислим да се ту свака прича завршава, што се тиче моје подршке. Говорим са становишта струке.
Године 2008, не знам нисам била посланик па нисам ни могла да гласам о Закону о уређењу судова и одредби, чини ми се, 66. и то став 2. која предвиђа исто овако идентично решење, вероватно не би ни тада гласала за. Пазите, и тај закон, као и овај Закон о тужилаштву, има одредбу која гласи, а предвиђена је Главом 5. истог Закона о уређењу судова, да се одређује састав и број судског особља, који члан 57. у свом ставу 2. предвиђа да број судског особља, а када се каже судско особље, ту се мисли на судијске приправнике, на судијске помоћнике, на државне службенике, намештенике, сараднике, итд, одређује председник суда актом о унутрашњем уређењу и, пазите, систематизацијом радних места у суду, а у складу са кадровским планом. Пазите сада, у складу са кадровским планом. И, гле, чуда. Тај исти члан, у свом ставу 3. предвиђа и нешто додатно, а то је да мерило, дакле мерило, за одређивање броја судског особља утврђује министар надлежан за послове правосуђа.
Мени је жао што овај амандман заиста није протумачен на начин на који је требало, јер се изводе и перманентно закључује погрешно и говори се о томе да ја заправо овде оваквим амандманом желим да спречим најбоље међу нама да они буду одмах примљени на неодређено време. То је потпуна бесмислица.
Онај ко је пажљиво прочитао образложење амандмана, а очигледно многи нису, видеће да је суштина другачија. Имате сада чланом 3. оваквог предлога измена и допуна Закона о јавним тужилаштвима, где заправо члан 123. дерогирате чланом 117. истог закона. Значи, два члана истог закона су у супротности. Ја само кажем као неко ко долази из праксе немојмо то да радимо. Створићемо проблеме у пракси.
Наравно, ја сам овде била става да и Закон о судијама не треба да се задржи само на овим изменама, него да и она одредба која се тиче судијских приправника, ту је суштина, наравно,хвала господину Неђи Јовановићу што ме подсећа, ту је суштина, треба и тај закон да се промени, тако да ми уподобљавамо оном решењу које критикујемо из 2008. године, лошем решењу, па сада овим решењем заправо које је епохално уподобљавамо решењу које не ваља ништа. Мислим да то није добро.
Значи, постоји нешто што је теорија, постоји нешто што је пракса. Ово се ради искључиво из праксе јер знамо, без обзира да ли је у питању судство, да ли је у питању тужилаштво, некада су неком судији, некада су неком тужиоцу везане руке управо због нечега што се зове систематизација, што се зове број попуњених радних места и до сада сте имали ситуације да тужиоци врло раде воље желе да приме приправнике који су завршили правосудни испит, постигли одличне резултате, положили га у целости или са одликом, али кажу – жао ми је, немамо где, немамо слободан број радних места. Постоји нешто што се зове систематизација, а гледајте чуда, и та систематизација предвиђена је и Законом о уређењу судова и Законом о јавном тужилаштву. Хвала.


Медија центар Категорије ДХСС у Скупштини Олгица Батић ДХСС - СПО

Контакт

Адреса: Теразије 14, Београд 11000
Ел.пошта: info@dhss.rs
Телефон: +381 (11) 3620 407, 3620 411
Факс: +381 (11) 3620 297