Олгица Батић ДХСС - СПО

30.07.2014.
Седмо ванредно заседање (2014), Заједнички начелни и јединствени претрес о предлозима закона из тачака 4.; 5. и 6. дневног реда (2014)
Поштовани председавајући, уважени министре, чланови Владе, колеге и колегинице, на првом месту што се тиче сета медијских закона, морам да похвалим пре свега напор предлагача, Министарства културе, будући да се ради о потпуно новим законима, бар када се говори о Закону о јавном информисању и медијима.
Дакле, није се ишло за оним популарним некаквим изменама и допунама. Што се преостала два закона тиче, они потпуно уређују материју која до сада законски није била уређена. Наравно, да се у том смислу може говорити о реформским законима, за разлику од оних закона где се доносе измене и допуне и где те измене и допуне не доприносе измени текста основног закона у проценту од 50% у ком случају се никада не могу квалификовати као реформски закони.
Начелно, мој колега Мирко Чикириз је већ, као овлашћени представник изнео став посланичке групе СПО ДХСС што се тиче подршке давања овим медијским законима, а сам закон о јавном информисању и медијима наравно, јасно је да се пошло од оних конципираних циљева који су, пре свега, исказани у медијској стратегији, а које је Влада Републике Србије усвојила 2011. године.
Акционим планом, коју ту споменуту медијску стратегију прати, предвиђа се доношење закона о којима данас расправљамо и када било ко од овлашћених предлагача, каже ми смо наш посао завршили, јесте у том смислу што сте законе упутили у скупштинску процедуру, што се о њима расправља, али ја бих додала да их нисте завршили, него да ваш посао овиме тек почиње.
Надам се, и очекујем наставак рада и вашег министарства као и свих других по овом питању. Будући да ваш рад тек почиње, као што сам рекла, можете у то бити сигурни, јер постоји „екс нунк“ и „екс тунк“. Лако је донети закон, али је тешко пратити његове ефекте у пракси и наравно, анализирати његове примене када за тако нешто дође време, јер без практичне примене ових закона они ће нажалост, постати само мртво слово на папиру.
Будући да сам временски прилично лимитирана, своју пажњу ћу пре свега посветити предлогу закона о електронским медијима. У том смислу ћу дати неке конструктивне сугестије, а претпостављам да су и моје колеге то већ учиниле путем амандмана. Неке од тих амандмана сам погледала и могу са сигурношћу рећи да су изузетно добри.
Наиме, у Закону о електронским медијима у члану 74. који регулише пружање медијске услуге уз прибављање одобрења, односно дозволе и то у ставу 1. у својој тачки 3. каже да медијску услугу пружа без претходно прибављеног одобрења, односно дозволе, пружалац медијске услуге који реемитује програм на територији Републике Србије у складу са одредбама Европске конвенције о прекограничној телевизији. Будући да овде као и у читавом закону провејава термин реемитовања, мислим да би било добро да се и у члану 4. где је предмет тог члана 4. значење појединих израза, да управо убаците и термин реемитовања, а његову дефиницију није тешко дати, будући да се за тако нешто може користити и дефиниција реемитовање која већ постоји у Конвенцији коју је наша земља усвојила.
Што се тиче Закона о електронским медијима, имам још неке сугестије, као и неке моје колеге већ сам споменула добре амандмане појединих колега из посланичких група и о томе ћемо расправљати у расправи о појединостима.
Оно што са овог места такође морам да кажем, то неко може да спочита и да каже да је то оно што већина данас овде износи, али чињеница јесте да је ДХСС још пре неколико година била први иницијатор и најгласнији заговорник укидања РТВ претплате. На тако нешто наишла је на подршку грађана и овој Скупштини је предато преко 200 хиљада потписа, касније се та подршка грађана увећава. Тако да, што се тиче ДХСС наравно да нам није јасно зашто се иде на укидање РТВ која сада износи 500 динара, да би се 2016. године увела такса. Није претплата али је такса, а у истом износу је. Будући да смо били сведоци да су била предлагана нека другачија решења у не тако скором периоду, било је то чињено пре годину, годину и по дана, када се предвиђало да се медијски јавни сервиси финансирају из буџета, да се РТВ претплата у потпуности укине. Разлог је врло јасан, рецимо шта уколико ја уопште не пратим РТС и уопште не пратим медијски сервис нити програме које они емитују, зашто бих била обавезана да плаћам таксу у износу од 500 динара?
Да ли само зато што ме на то обавезује овај члан закона и то члан 38. зато што сам корисника мерила електричне енергије по стамбеној јединици? Мислим да у том смислу и 2016. године, када се буде отпочело са наплаћивањем таксе, да ће опет грађани наићи на прилично незадовољство и мислим да то имате у виду и када се буде расправљало по амандманима, будући да има и амандмана који управо иду у циљу да се овакв предлог, наравно, избрише, јер не сматрамо га целисходним, а на отпор грађана Србије сигурно ћете, наравно, наићи.
Оно што је посланичка група СПО-ДХСС већ изнела, а то је да ћемо наравно подржати овакве медијске законе, јер већ сам рекла да пре свега намера предлагача је више него добра, а обезбеђује се све оно што је већ и побројано у овим законима. Наравно нећу читати ни образложења, као ни разлоге за њихово доношење. Моје начелне примедбе односе се на већ поменуту таксу, а не укидање РТВ претплате и мислим да ћете са сигурношћу наићи на незадовољство грађана 2016. године када буду били приморани да плаћају нешто што плаћају и данас и што плаћају дуги низ година и то је то.
Будући да ми време истиче овде ћу се задржати, а о осталим и у појединостима по амандманима свих мојих колега, као и посланика моје посланичке групе. Хвала.