Олгица Батић ДХСС - СПО

16.07.2014.
Шесто ванредно заседање (2014), Заједнички начелни и јединствени претрес о актима из тачака 3. и 4. дневног реда (2014)
Поштована председнице, потпредседнице Владе, уважени министре, колеге и колегинице народни посланици, право да вам кажем да када сам детаљно прочитала свих ових 312 страна, а колико броји овај Извештај Владе Републике Србије, тек онда ми је у потпуности постала јасна прва страна коју је потписао премијер. У њој се између осталог и каже да се наведени Извештај достави Народној скупштини са предлогом да се његово разматрање, понављам разматрање обави на седници Народне скупштине по хитном поступку.
Када неки акт уђе у скупштинску процедуру уобичајено је да стоји разматрање и усвајање. Мислим да овде није реч о превиду, мислим да је овде реч о намери и то стварној намери. Похвалићу наравно ту намеру. Пре свега представља опрез господина Вучића, његову одговорност, али исто тако могу да кажем поштовање апсолутно свих народних посланика и, било да долазе из редова опозиције, било да долазе из редова позиције, а све из разлога да појединим извештајима појединих министара који у свом скупу представљају овај целовит извештај, наравно, ни сам премијер није задовољан, па је зато лепо човек узео, прикупио ове извештаје, преузео одговорности, овде довео, додуше ја сам очекивала много већи број министара, али данас је присутан далеко мањи број министара од очекиваног, да чује шта о саставу његове Владе мисли контролни орган, а то је наравно Народна скупштина.
Наравно, покушаћу да пођем неким редом. Нису ми на првом месту јасне констатације, честе изјаве посланика да ће се они изјаснити, да ће они гласати или неће гласати за Извештај, јер на првој страни, као што сам рекла, нигде не пише да ће се о Извештају гласати. Ми Извештај само разматрамо и ту је свака тачка. Већ сам објаснила, није привид него намера.
Неки споре то да се у Извештају износе бројке, да су они претрпани некаквим подацима, да су ту и слике, графикони. Видите, по својој форми један извештај то мора да представља, јер у супротном не би био извештај, чисто појашњења ради. Све ово са свим тим табелама, графиконима, цифрама што у својој укупности представља оно што се зове извештај, ја делим, гледам и читам у три групе.
Прво су они извештаји који су изузетно добри извештаји где се таксативно наводи све што је рађено, не само као нека мапа где се било, где се боравило, него апсолутно све шта се радило, мере које су преузете и оно што се тек намерава преузети, а које се односе пре свега на ресоре. Ту прво набрајам оне извештаје које сматрам изузетно квалитетним, а такве извештаје представљају извештаји министра Гашића, министра Стефановића, Селаковића, госпође Михајловић. Наравно, похвалићу Извештај Генералног секретаријата Владе, мислим да је изузетан, као и извештаје господина Удовичића и господина Тасовца.
Другу категорију Извештаја по свом личном убеђењу, а дозволићу себи наравно да будем лична, у ту групу сврставам оне извештаје који тешко да заслужују прелазну оцену, а то су извештаји, морам споменути наравно и искористити присутног, мени овде омиљеног министра, господина Велимира Илића, онда Извештај Кори Удовички и Извештај Лазара Крстића, сада већ бившег министра. Остали извештаји које нисам споменула не заслужују посебне похвале, не заслужују посебне ни покуде. Тешко да се могу похвалити као добри. На крају крајева, оно што је добро мислим да нема сврхе нешто претерано ни хвалити, али неки од извештаја су неконкретни, неки од извештаја у појединим деловима садрже и нетачне податке, а поједина министарства чак у својим извештајима нису могли ни да поентирају, а то је лако било учинити, наравно, само да су представили све оно што су требали да раде, а нису урадили и да су својим извештајима обухватили све оно што је у њиховом домену и њиховом ресору било, а нажалост, то се овим извештајем показало да једноставно сопствене надлежности својих ресора не познају.
Покушаћу да кренем неким редом. Извештај министра финансија, кажем бившег министра финансија, Лазара Крстића, почев од стране 100, па тако министар финансија наводи – у централи Управе за трезор одређена су лица која су била непрекидно доступна. Видите, ово је потпуно нетачно. Када зовем или када сам звала или позовите ви сутра или прекосутра, велика је вероватноћа да вам се апсолутно неће нико јавити и то цео дан. Наравно, каже се даље у Извештају господина Крстића – омогућено је свим корисницима буџетских средстава да извршавају своја плаћања. Извините, пошто се сви представљају, да се и ја представим, Олгица Батић, грађанка Обреновца, поплављеног подручја наравно. Морала бих господину Крстићу да је овде присутан да кажем – видите господине Крстићу, то у Обреновцу не функционише. Апсолутно се не врше никаква плаћања, до скоро нисмо били ни у могућности да вршимо икаква плаћања ичега. Каже – у припреми је закон којим ће се уредити начин, евидентирање и контроле примања и трошења средстава. Ово је изврсна, готово епохална идеја бившег министра Крстина, само што је то прво морало да се уради, па онда да се унесе у овај извештај.
Каже се даље – отворен је рачун за брзе донације, па се каже – уплаћено 500.000 евра. Супер, овде се поставља питање – а где је новац, колико је потрошено, да ли се можда трошило ненаменски и то јединице локалне самоуправе, коме је новац дат, коме се то помогло од овог новца? Наравно, има ли ту где рецимо Обреновца, Крупња и других поплављених подручја? Онда се каже да су пореске пријаве уместо до 15.5. могу се, замислите, примити и до 19.5. и то стоји у извештају бившег министра Лазара Крстића.
Све је то супер, само да после тог 19. маја у пореску управу је могло да се уђе, а пазите гле чуда у Пореској управи у Обреновцу је чак и 20. маја било воде и није могло да се уђе у зграду пореске управе. Не знам само коме би се те пореске пријаве у то накнадно остављеном року могле достављати. Толико о извештају господина, бившег министра Крстића.
Што се тиче Министарства државне управе и локалне самоуправе, пре свега срамно је да једно министарство које носи тај назив, дакле, државне управе и локалне самоуправе даје свој извештај на непуну једну страну. То је јако неозбиљно. Видите, изузетно неозбиљно. Значи, на страни 120 налази се извештај Министарства државне управе и локалне самоуправе. Ту се наводи да је организовано двадесетчетворочасовно дежурство, наравно министарка није присутна, ја бих је питала – извините, а која је корист из тога и шта смо ми то имали од тог двадесетчетворочасовног организованог дежурства на двије локације замислите, на којима се министарство налази? Мислим да би с те ставке и тог детаља овај извештај би готово био потпуно обесмишљен, а и овако је обесмишљен.
Каже се – формирање заједничког центра за подршку локалним самоуправама. Пазите, у Обреновцу је, ја долазим из Обреновца, идем тамо сваки дан, спавам тамо, у ономе што се кућом може назвати, у ствари у ономе што је остало од куће. Тамо нису чули за то, или српски речено томе у Обреновцу појма немају.
Онда, каже се – градња Секретаријата за јавну политику ради развоја методологије за процену штета. Мени је јако интересантно и занимљиво када се неко бави оснивањем било каквог секретаријата, било какве јавне политике, само је моје питање овде опет не, наравно нећу добити одговор: Ко је ово користио? Где је користио? У којим земљама у сличним ситуацијама се такво нешто користило итд? Наравно мноштво је потпитања, али нисте ресорно одговорни за тако нешто па је илузорно да вама постављам та питања.
На крају се наводи да је наравно, министарка државне управе у два наврата посетила пољопривредно подручје. Извините, више него срамотно. Министар државне управе да посети у два наврата поплављена подручја, па се такстативно наводи која поплављена подручја и они се могу навести на прсте једне руке.
Наравно, што се тиче, мени омиљеног уваженог, цењеног господина Илића, с којим сам врло радо у прошлом сазиву улазила у расправу, и задовољство је улазити, а и опште позната чињеница је већ да ми волимо наше дуеле. Он као ресорно надлежан за ванредне ситуације, не спорим то да сте обилазили, свака част, ја готово да сам фасцинирана оним што сте на страни 117. навели 17. маја где сте све били и ја вам на томе честитам, ја физички не бих могла то издржим и да обиђем сва та места, ето дупло сам млађа од вас, можда чак и виш. Али, извештај сте дали на страни и по. Мислим да сте прво позвани били да дате од свих министарстава, ако изузмемо ова по „дифолту“ министарства силна која су била прво позвана да реагују као што су полиција и војска. После њих је требало ваш извештај управо да буде најобилнији.
Наравно, у извештају не наводите ефекте, не наводите конкретне мере, не наводите помоћ, не наводите процену стања, не наводите предвидивост будућег стања, ништа од тога се не налази.
Што се тиче Министарства пољопривреде и ту имам замерке. Прва радикална замерка, у ствари ја не знам како је то могло уопште да се деси, Министарство пољопривреде, да када набрајате подручја, поплављена подручја кажете на страни 73. – на територијама градова и општина где је ванредна ситуација на снази, па онда набрајате: Шабац, Сремска Митровица, Љиг, Уб, Лајковац, Осечина, Параћин, Мионица, Свилајнац, Смедеревска Паланка, Шид, Трстеник, Косјерић, Бајина Башта, Крупањ, Мали Зворник, Коцељева, Владимирци све ветеринарске организације итд, ја не знам да ли знате да је и у Обреновцу било поплава. Ево, завршићу, па ми слободно одговорите. Значи, у вашем извештају Обреновац се не помиње као поплављено подручје.
Мислим да је овај извештај могао бити далеко комплетнији када сам рекла да су нека министарства могла поентирати заиста то заслужило да поентирају, мислила сам управо на Министарство пољопривреде, али наравно ваш извештај је морао за тако нешто да би добио вишу оцену, морао бити детаљнији, морао бити конкретнији, свега знате има мало помало, али ничег довољно. Наравно није све обухваћено или је недовољно обухваћено, па рецимо, тако имате страну 73. што сам споменула поплављено подручје Обреновца нема на вашој мапи, у вашем министарству, стање објеката за клање, стање прерађивачких капацитета, стање стоке.
Наравно, морам да вам дам један пример. У Обреновцу имате две приватне ветеринарске станице. Једна од њих је само дан раније, значи, 15.5. завршила државни програм мера заштите и стока и зато је то разлог зашто у Обреновцу сада нема заразе. Намерно то говорим нећу рећи која је станица у питању, да не би било субјективна или би ми се то спочитавало.
Видите та иста станица је била поплављена, а већ 22. маја су добили налог Управе за ветерину, та иста ветеринарска станица, да организује службу. То је та иста ветеринарска станица која је примила групу међународних ветеринара, а који су дошли да помогну, они су то урадили. То је за сваку похвалу.
На овом месту, будући да ми време истиче, искористићу да похвалим првенствено грађане Републике Србије и волонтере, који на жалост у многим локалним самоуправама нису наишли на третман, на какав су требали да наиђу, пристојни, млади људи, жељни и спремни да помогну људима у невољи. Али, на крају крајева морам овде да споменем још и то да је у Обреновцу много боље организована ветеринарска него здравствена служба, замислите. Помоћ сељака, семе ђубра, нафта, од тога ништа. Значи, морали сте бити ефикаснији бржи и морали сте бити инвентивнији.
Наравно, када је овај извештај у питању, мислим када би овај извештај што у својој укупности представља појединачних министара који чине Владу Републике Србије било мерило рада сваког министра понаособ, мислим да би премијер Вучић могао већ одмах да изврши реконструкцију и четири, пет министара одмах да смени пошто се показало да нису морално одговорни да сами поднесу оставке.
На самом крају морам да споменем, будући да у на 123 страни почиње извештај Хидрометеоролошког завода, моје питање, и питам се сво време од када смо добили извештај, не знам за кога је Хидрометеоролошког завод уопште писао упозорења, зашто је писао, какав је ефекат и коме је писао.
Наравно, на све ово сам указала, а мислим да грађани Обреновца ово врло добро знају. Будући да ме време ограничава, мислим да сада када би и бланко рекли да ванредна ситуација се у Обреновцу продужи и траје наредних пет година ништа не би променили јер ситуација у Обреновцу је далеко од редовне, далеко од нормалне.
Оно што је најбитније јесте да пре свега ово што сам рекла, не говорим као народни посланик, нити политички користим, ово говорим као грађанка Обреновца, као неко ко је тамо одрастао, као неко коме је тамо дом, као неко коме је тамо породица, као неко ко је тамо сваки дан. Нажалост Обреновац као град више не постоји. Све што је остало од Обреновца, остала је још једино општинска власт, а при том морам бити потпуно искрена, па на коментаре неких колега који су овде спочитавали много тога рећи, да обреновачку власт овакву каква је чине коалиција ДС, УРС и СПС. Хвала.