Олгица Батић ДХСС- СПО

18.06.2014.
Треће ванредно заседање (2014), Заједнички јединствени претрес о актима из тачака 4. и 5. дневног реда (2014)
Уважени представници Комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, даме и господо народни посланици, мени је штета што на неки начин ометамо ову занимљиву расправу како реплика, тако и повреде Пословника, али мислим да ћу се бавити оним што је данас на дневном реду, а то су два извештајна периода, односно два извештаја о раду управо поменуте Републичке комисије за заштиту права.
Извештаји као извештаји, како за први извештајни период, тако и за други извештајни период јесу свеобухватнији, бројнији, написани на великом броју страна и садрже велики број информација. Када кажем велики број информација, јасно је да се таксативно могу видети све спроведене јавне набавке, сви наручиоци у поступцима јавних набавки, подносиоци захтева, предмети процењене вредности, као и одлуке, односно законом све садржане релевантне податке о начину на који је одлучивала Републичка комисија управо о заштити права.
Оно што је несумњиво јесте да се оба ова извештаја не могу посматрати мимо постојећег, тренутно важећег, Закона о јавним набавкама па, као што сте и сами поменули, тако ћу се и ја трудити да управо ова два извештаја и оно што се у њима налази анализирам управо у контексту важећег Закона о јавним набавкама. Наиме, ова Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки јесте државни огран који штити права понуђача, који штити права подносиоца захтева, али исто тако то је и државни орган који штити интересе да се закључи конкретан уговор о јавној набавци за све оне који сматрају да су им из неких разлога та права угрожена, управо у споменутим поступцима.
Поред тога што иницијално штити права понуђача, Републичка комисија, као што сам напоменула, штити интерес државе. Дакле, штити интерес саме државе, тако да право на подношење захтева управо за заштиту права има и Државна ревизорска институција, има и Управа за јавне набавке, има и грађански наџорник, што се такође у овим извештајима и напомиње.
Наравно, тренутно, односно новим Законом о јавним набавкама, који је данас на правној снази, знатно су проширене управо надлежности Комисије, пре свега у осам нових поступака, а по значају, бар лично мени која долазим из сфере некога ко се бави, ко применом припада правосуђу, посебно се издвајају послови који су додељени, да тако кажем, као нове надлежности, као проширене надлежности Комисије. То је управо вођење првостепеног прекршајног поступка, поништавање уговора о јавним набавкама, подношење тужби за утврђивање ништавости уговора и изрицање новчане казне. Наравно, ту су и други послови који су новим законом додељени у рад Комисији, као нове надлежности, што говори само у прилог чињеници да је тај закон о набавкама, о којем је ова Народна скупштина расправљала и на крају га усвојила и за њега гласала, значајно и у великом обиму, како појачао листе, тако и конкретизовао већ постојеће надлежности које изворно и примарно врши Републичка комисија.
Оно што је посебно значајно јесте, пре свега, чињеница што су послови који су били у надлежности судова опште надлежности, али исто тако који су били у надлежности прекршајних судова, сада заправо представљају изворне надлежности Републичке комисије. Ту пре свега мислим на послове поништавања уговора о јавним набавкама и вођења првостепеног прекршајног поступка.
Такође, поменутим новим Законом о јавним набавкама регулисан је начин рада Републичке комисије. Оно што засигурно представља новину у односу на претходни важећи Закон о јавним набавкама јесте, оно што сте и ви у свом излагању споменули, то што се одлуке управо доносе у већима за разлику решења које је предвиђао претходни Закон о јавним набавкама, а по коме су се одлуке управо доносиле већином гласова на седницама на којима је присуствовала већина чланова Републичке комисије.
Сматрам да је важно на овом месту напоменути да је управо Републичка комисија за заштиту права за свој рад одговорна Народној скупштини. Мислим да је то јако добро, на тај начин се ојачава и контролни механизам Народне скупштине. Мислим да тако и треба да буде и да то јачање механизма наџора Народне скупштине управо над радом Републичке комисије, можда у неком будућем периоду, чак треба да буде остварено и у већој мери, наравно, кроз, рецимо, измене и допуне закона, али о томе ћу нешто касније причати.
Наравно да ми је драго што је ово први пут што се расправља о извештајима, без обзира што се ради о извештајним периодима говорићу извештај Републичке комисије по први пут од доношења новог, односно важећег Закона о јавним набавкама. Оно што је из оба ова шестомесечна извештаја Републичке комисије произилази јесте што се може видети, кроз овако таксативно и децидно набрајање, да су поступци јавних набавки у највећој могућој мери поништавани, делимично или у целини, ако се пажљиво прочитају оба извештаја, док су у мањем броју они обустављени или још у мањем броју, колико се да приметити, да су захтеви за заштиту права понуђача одбијени.
Важећим Законом о јавним набавкама, као што сам већ напоменула, успостављена је та парламентарна контрола над радом Републичке комисије. Извештај пред нама садржи обиман број података, али и они сами пружају сваком од народних посланика увид у информације, који су све то поступци јавних набавки спроведени, на који начин, да не набрајам све оно што сам претходно споменула.
У циљу даље реализације те парламентарне контроле, ресорни скупштински одбор Народне скупштине има овлашћење да позове сваког члана Већа Републичке комисије, а које је одлучивало у конкретном предмету, да усмено образложи став комисије о конкретном предмету и донетој одлуци, што свакако указује на једну већу транспарентност у раду Републичке комисије, јер сматрам да се транспарентност Републичке комисије огледа кроз нове могућности које су јој пружене приликом учешћа у ресорним одборима Народне скупштине, с тим што не треба занемарити оно што је већ речено, а то је да се објављивање одлуке Републичке комисије врше на интернет страници, на порталу јавних набавки.
Оно што такође сматрам да треба овом приликом указати, а ради се о извештајима и самој Републичкој комисији, а у складу је и везано је за важећи Закон о јавним набавкама, јесте та битна новина што се важећим законом тај захтев за заштиту права понуђача подноси Републичкој комисији, а предаје наручиоцу, јер за разлику од претходног, по коме се тај захтев за заштиту права подносио наручиоцу, а поступак се наставља пред Републичком комисијом само на основу изјашњавања подносиоца захтева о наставку поступка.
Сматрам да је такво решење било лоше, да је такво решење морало бити мењано овим постојећим законом зато што је наручилац као први степен одлучивања изгубио овлашћења која је до сада имао. На пример, уколико је неко поднео захтев за заштиту права, рецимо, Агенцији за јавне набавке или уколико је тај исти захтев поднео Градској управи града Београда, сада за разлику од решења који је предвиђао претходни закон не може да буде одбијен уколико га сматра неоснованим тим захтевом се обраћа и целокупну документацију доставља Републичкој комисији на даље одлучивање и наручилац је оваквим једним законом овлашћен да испита постојање процесних претпоставки и да евентуално усвоји захтев.
Наравно, из ових извештаја, који су пред нама, у оба ова извештајна периода, видео се и табеларни приказ начина решавања, односно колико је усвојених предлога за заштиту права у поступцима јавних набавки. Да су неправилности када се говори о поступцима јавних набавки… Могу рећи да су до скора те неправилности у поступцима биле, синоним за јавне набавке, учестале, а то се види по томе што кроз најчешће непоштовање одредаба поџаконских аката и оно што је најбитније непоштовање тих одредаба поџаконских аката приликом израде конкурсне документације, јако лоше припремљена конкурсна документација која прави проблем понуђачима приликом примене исправне понуде. Оно што се не сме сметнути са ума јесте једна велика распрострањена дискриминација, као једна општа тенденција која је била присутна, а пре свега када је било учестало, а водило се до тога да се неко фаворизује или да се неко маргинализује условима, односно критеријумима када се радило о техничким спецификацијама.
Често је заправо циљ био да се смањи број потенцијалних понуђача или циљано навођење понуђача да сачине неисправно, односно њихово једноставно довођење у стварну заблуду да сачине једну неисправну, односно прихватљиву понуду.
Један од највећих проблема у пракси, а конкретно се тиче спровођења јавних набавки, било је и непримерено, неодговорно, неприкладно, не знам који израз да употребим, неоправдано спровођење преговарачког поступка који је остављао највећи могући простор за махинације, ако хоћете и за злоупотребе које су у крајњој инстанци увек погодно тле за даљи развој корупције и за вршење неких од кривичних дела које спадају у главу коруптивних кривичних дела, па самим тим све оно што сам напред поменула је чест проблем, а био је и сам дигнитет људи који су учествовали у спровођењу јавних набавки, у тим поступцима, што је наравно резултирало неправилно спроведеним поступцима јавних набавки и то најблаже речено.
Непокретањем прекршајних поступака узрокована је чињеница, што сте то добро и објаснили у овим извештајима, а то је да је у извештајном периоду Народна скупштина била та која је донела Закон о прекршајима, а који је ступио на правну снагу 1. марта 2014. године. Дотле сте били у немогућности, односно налазили сте се у својеврсном интеррегнуму и нисте могли да покренете прекршајне поступке јер би било бесмислено да то чините по одредбама претходног закона за који смо знали да ће престати да важи, а нови Закон о прекршајима је био у процедури.
Оно што ме занима и то је неко моје конкретно питање читајући ова два извештаја или извештајна периода, како год желите, занима ме колика је новчана уштеда била, ако могу да кажем, ако је уопште има и то на нивоу државе а од почетка примене новог Закона о јавним набавкама?
Даље, знам да сте на самом почетку приликом свог рада били онемогућени и технички и организационо и кадровски да радите у пуном обиму све оно што вам је у надлежност стављено. Новим законом имате поприлично велике надлежности, па ме занима, то је моје друго питање, па бих волела да добијем одговор, шта је до сада Комисија учинила у погледу јачања кадровских капацитета и не само кадровских него и организационих?
Када помињете проблеме у извештајима на које ви наилазите у току свог рада, кажете у једном од извештаја да је активна легитимација за подношење захтева за заштиту права прешироко постављена, те да као таква управо из разлога што је прешироко постављена она за последицу може имати неоправдано покретање великог броја поступака заштите права, као и застој у спровођењу поступка јавних набавки, па ме исто занима по том питању – да ли ћете нешто ви само преузети и када сте говорили о свим оним разлозима који донекле оправдају можда доношење нових измена и допуна Закона о јавним набавкама, да ли сте конкретно по овом питању и у том смислу имали некакве законске измене како би могли да несметано обавите свој посао?
Моје питање јесте када говорите о проблемима прибављања додатне документације и о свему наведеном, као и о постављеним роковима, немогућности да поступате у роковима који се везују за подносиоце захтева за заштиту права и жалбе на закључак наручиоца, без обзира да ли је документација о оспореном поступку јавне набавке комплетна или некомплетна, јесте – да ли већ то имате формиран став да су у неком скоријем року потпуно неопходне измене и допуне важећег Закона о јавним набавкама?
Када говоримо о међународној сарадњи, из оба извештаја видимо да сте остварили међународну сарадњу као што је рецимо ОЕБС, ЈНДП, искористићу ову прилику и рећи да се надам да ћете остварити сарадњу и са Националним огранком ГОПАК-а који јесте непарламентарно тело, али је формирано у прошлом сазиву и који је доста тога учинио у циљу спречавања и у борби против корупције, а будући да смо са другим независним регулаторним телима имали заједничке радионице, надам се да ћемо у некој будућности имати радионице и са вама. Значило би нам ваше мишљење и да нам дате неке конкретне одговоре на наша конкретна питања.
Када погледамо статистику, када погледамо из ових извештаја детаљан преглед примљених предмета, решених предмета онда се уочава да је далеко већи број поступака инициран захтевом за заштиту права, па онда следи жалба на закључак наручиоца, док је проценат решених већи од броја примљених предмета и то применом Закона о јавним набавкама који је тренутно на снази.
Будући да имам још мало времена, што се тиче овог првог извештаја у периоду од 1. априла до 30. јуна 2014. године, поред детаља који су самим извештајем садржани, веома је битан податак и њега треба јавно изговорити, а који се односи на одлуке Управног суда и Вишег прекршајног суда у вези са одлукама Републичке комисије и овде је наведено да је од 26 одлука донетих у управним споровима, покренутим по тужби одлука Републичке комисије, суд одбио 20 тужби, две тужбе су одбачене, три уважене, један поступак обустављен и сматрам да је ово задовољавајући податак, пре свега имајући у виду количину предмета којима се Комисија бави.
Будући да ми време истиче, у другом извештајном периоду од 1.7. до 31.12, у периоду који се надовезује стоји да је Комисија у складу са законом увела нову организациону структуру и то је оно што је започето у периоду. Чини ми се да се полако приводи крају. Тако су и формиране те нове организационе јединице. Пре свега мислим на Сектор за реализацију посебних овлашћења Одељења за послове вођења прекршајног поступка, Одељења за аналитику, односе са јавношћу, сарадњом са државним органима и другим институцијама, Група за послове у поступку изрицања новчане казне итд.
Најзад оно што на крају желим да кажем и тиме ћу завршити ово излагање, јесте да се види, будући да ова Комисија има у својим изворним надлежностима јако обиман и јако велик круг послова, али исто тако види се и напор Републичке комисије за заштиту права у поступцима за заштиту права, да на најбољи могући начин спроведе нужне промене које јој је наметнуо важећи Закон о јавним набавкама за који лично мислим да се у одређеним деловима мора мењати, а за које и ви напомињете. На жалост, као и у свакој транзицији, мислим да је и овде, као што је наведено, било мало кашњења у раду. Нисте криви ви, али свакако верујем да ће кроз проток времена и кроз бољу праксу да се проблеми у раду сведу на неку најмању могућу меру и за сам крај, наравно да ће механизми контроле над радом Републичке комисије добити на значају, посебно када се ради о праву те исте Комисије да заузима начелне правне ставове.
Будући да сам пробила време, хвала вам пуно.


Медија центар Категорије ДХСС у Скупштини Олгица Батић ДХСС- СПО

Контакт

Адреса: Теразије 14, Београд 11000
Ел.пошта: info@dhss.rs
Телефон: +381 (11) 3620 407, 3620 411
Факс: +381 (11) 3620 297