Олгица Батић ДХСС - СПО

14.05.2014.

Друга седница Првог редовног заседања (2014), Заједнички начелни претрес о тачкама 7. до 11. дневног реда (2014)

Поштована председнице, колеге и колегинице, будући да имам мало времена, трудићу се да се осврнем, бар онолико колико ми време дозвољава, на неке од данашњих предлога закона.

Што се тиче првог закона, говорим о правобранилаштву. Мислим да је на првом месту добро што се одређује сам појам правобранилаштва, односно што се сада користи израз државно правобранилаштво, а сматрам да је са номотехничког становишта адекватнији назив. Дакле, државни правобранилац за разлику од некадашњег републичког јавног правобраниоца, јер лично никада нисам могла да разумем тај термин „јавни правобранилац“, јер би у том случају антином тога био – тајни правобранилац.

Правобранилаштво, у првом реду, штити интересе правних лица које заступа, а не како је до сада било наведено у закону да пружа заштиту јавног интереса. Добро је што се оваквим законом коначно надлежности правобранилаштва, на првом месту, уређују, а мислим да оне у досадашњем важећем закону нису биле уређене, што се уводи, што се додатно прецизирају и проширују. То свакако представља новину коју треба поздравити. Такође, пракса је показала да је било преко потребно увођење и дефинисање оваквим једним предлогом закона начела деволуције и супституције.

Што се тиче измена и допуна Закона о парничном поступку, мислим да представљају један нужан, у сваком случају значајан корак ка стварању услова за што ефикасније поступање судова и приближавања европским стандардима. Већ на самом почетку овог предлога закона, у два члана наилазимо на боља решења, него што је то било предвиђено важећим Законом о парничном поступку. Наиме, број парничних ствари у којима поступа судија појединац сада је повећан, што ће свакако за последицу имати резултирање смањења броја парничних ствари у којима поступа већа судија, који је састављен од председника већа, као судећег судије, и судије поротника. Мислим да је овакво решење знатно боље, јер улога судије поротника, признаћемо сви, барем ми који долазимо из праксе, да није толико значајна, а њихова улога у свим земљама које припадају континенталном систему, готово је на мизерном нивоу.

Овде треба да се нагласи да се на овај начин смањују трошкови судске управе и да се омогућава ефикасније и брже поступање судова. Такође, још једна допуна коју би желела да похвалим у предлогу овог закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку, то је решење којим је предвиђено да пре доношења решења о одбацивању тужбе, из разлога који су наведени у члану 294. ЗКП, суд је дужан да одржи рочиште на коме ће тужиоцу дати могућност, прилику и омогућити да се изјасни о одбацивању тужбе. Решење које је до сада постојало предвиђено важећом законском одредбом давало је могућност судијама, у циљу смањења броја предмета, један потпуно некритички однос у погледу доношења решења о повлачењу.

Наиме, имам и неке замерке, које се тичу конкретних чланова. Када се говори о члану 13, а који се његовим ставом 2, где гласи да ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима уколико вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Изражавам управо скепсу у погледу увођења овакве једне одредбе у предлог закона и његов став 2, јер вредност спора, као имовински цензус, јесте услов за подношење овог правног лека, дакле говорим о ревизији. До сада је тај услов био постављен на тај начин тако да је великом броју странака у оним поступцима, у којима је вредност предмета спора била мања од 100.000 евра, било онемогућено да остварују заштиту подношење управо овако ванредног лека и то Врховном касационом суду.

С обзиром да је износ предмета спора у привредним правним споровима смањена за три пута, тако да је у тим споровима ревизија дозвољена уколико је вредност спора већа од 100.000 евра, и то у динарској противвредности, а у постојећем закону тај износ је опредељен на 300.000 евра, онда би било логично, барем по мом неком мишљењу, да се у овим споровима, дакле у споровима пред редовним судовима, као судовима опште надлежности, овај износ идентично умањи за три пута и тиме се учини грађанима доступност судова у свакој судској инстанци.

Што се тиче Предлога закона о изменама и допунама Закона о ванпарничном поступку, њих посматрам као једно изнуђено решење, а све у циљу усклађивања и у циљу подобљавања са поднетим Законом о јавном бележништву, будући да се најзначајнији број измена и допуна одредаба, које се мењају у допуњују, односе управо на институт јавног бележништва.

На овом месту морам да изразим и једну скепсу, а везану исто са Законом о јавном бележништву, уколико узмемо Словенију као један добар пример земље у региону морамо приметити да од момента доношења Закона о јавном бележништву па до коначног формирања јавнобележничке коморе протекло је читавих седам година, ако не и више, бар по ономе што сам радила упоредно правну анализу.

Даље, што се тиче Закона о ванпарничном поступку, он јесте у примени од 1983. године и јесте нужно да се као један важан процесни закон усагласи са највишим правним актима.

На овом месту исказаћу и своје жаљене, али истовремено и наду да се у неком будућем периоду не иде овако парцијално на измене и допуне, јер ја поборник измене и допуне никада нисам била, већ да се донесе један потпуно нов Закон о ванпарничном поступку. Сматрам да је то једини начин да се превазиђе овај контекст који је потпуно напуштен и за који је сасвим сигурно да га је и време до сада демантовало, уколико хоћете, и прегазило.

Што се тиче Предлога закона о посредовању у решавању спорова, први Закон о посредовању, односно медијација, овде ћу завршити, спроводио се од 2002. године и у том периоду спровођења таквог закона, без обзира што…завршавам, уследило касније. Мислим да је био један епохалан корак. Тако да добре ствари које су раније чињене неким претходним временима треба изговарати до краја. Хвала.

14.05.2014.

Друга седница Првог редовног заседања (2014), Заједнички начелни претрес о тачкама 7. до 11. дневног реда (2014)

Рекламирам повреду члана 106. став 1. који каже да говорник може да говори само о тачки дневног реда о којој се води претрес.

Председавајући, овде многи данас нису говорили о тачкама дневног реда. Малопре смо могли да слушамо о приватизацијама, могли смо да слушамо о пољопривредним задругама, али не знам какве то везе има са правобранилаштвом и не знам какве то везе има са Предлогом закона о посредовању у решавању споровима и са свим осталим тачкама које су данас на дневном реду.

Нисам знала заиста да је тачка дневног реда ни Савезна влада, ни некада савезно министарство, ни да смо у 2002. години, ни да смо у 2001. години, тако да молим само да упозорите народне посланике да се убудуће придржавају дневног реда. Данас имамо изузетно важан сет правосудних закона, па хајдемо мало и правосуђем да се бавимо, бар данас.

Тражим да се изјаснимо о повреди Пословника у дану за гласање. Хвала.