Олгица Батић ДХСС - СПО

13.05.2014.

Друга седница Првог редовног заседања (2014), Тражење обавештења или објашњења у складу са Пословником (13.5.2014)

Поштована председнице, уважене даме и господо народни посланици и народне посланице, имам неколико питања за министарку и за само Министарство пољопривреде, али пре него што пређем на директна питања, желим да кажем неке ствари.

Прво, све до сада што је овде било предложено од стране ДХСС, а било прихваћено, на крају се испоставило као корисно како за Министарство пољопривреде, тако и за Владу Републике Србије, али и за саме грађане.

Друго, оно што није било прихваћено, као што је наш предлог у вези појаве афлатоксина, што је за резултат имало смену одређених помоћника у Министарству пољопривреде, а то знамо из прошлог сазива Народне скупштине, оставку министра и, по мени, намештену аферу афлатоксина, која је била штетна и која је произвела, по мени, неоправдану смену одређених људи који нису криви за ту аферу.

Треће што морам да напоменем јесте свакако чињеница, да се нико овде не наљути, а ја ћу бити субјективна и рећи да имамо одличан Одбор за пољопривреду који ме припрема, наравно, када увек говоримо о темама из области пољопривреде, тај такозвани Савет стараца. Све што је ДХСС и ја испред ње до сада предложила министру пољопривреде Гламочићу, он је те сугестије прихватио и показало се као јако добро решење.

Моја директна питања министарки пољопривреде јесу следећа. Прво, нема дана, а да се негде не деси или да негде по медијима не прочитамо да се десило тровање хране, без обзира да ли се ради о вртићима, да ли се ради о школама, ресторанима итд. Анализом смо дошли до тога да су, поред осталих, три најчешћа разлога за то. Прво су недовољно нејасни прописи у вези надлежних инспекција. Пре свега ту мислим на ветеринарску инспекцију, на здравствену инспекцију и на пољопривредну инспекцију, да уопште није јасно дефинисана надлежност ко шта ту контролише. Друго јесте неодговорност, односно слаби услови рада у објектима за производњу, припрему, али исто тако и дистрибуцију и сервирање хране. Треће је недовољна, рекла бих, слаба техничка, материјална и финансијска опремљеност и недовољан број инспектора, пре свега ветеринарских питања.

Дакле, моје прво питање јесте – када ће се овде коначно у скупштинској процедури наћи они закони који ће управо ускладити већ поменуте надлежности инспекције и када ће се попунити број потребних инспектора, пре свега ветеринарских инспектора?

Наравно, бити инспектор за ову земљу, уколико је он квалитетан и уколико је добар, неће представљати апсолутно никакав трошак. Да би се добио добар инспектор, рецимо, у ветеринарској служби, потребно је најмање пет година, а од добрих инспектора само држава може имати корист.

Друга ствар, будући да смо ми добили извозну квоту меса, око 8.000 тона, од те квота до сада је извезено отприлике десети део, а чини ми се да није десети део. Разлози за то су бројни. Пре свега говорим о катастрофалном стању у сточарству, а када кажем сточарство, онда првенствено мислим на говедарство и на свињарство.

Оно што је битно јесте да нама не фали квалитет, али и број стоке, одакле квантитет стоке јесте на драматичном нивоу у нашој земљи.

13.05.2014.

Друга седница Првог редовног заседања (2014), Тражење обавештења или објашњења у складу са Пословником (13.5.2014)

Ни ја више нисам себе чула.

Дакле, моје питање јесте – шта ће Министарство пољопривреде урадити како би се повећао извоз свега поменутог, како би се бројно стање стоке у земљи Србији повећао, да се улагања у сточарство повећају и да квалитет меса буде још бољи? Дакле, шта ће Министарство пољопривреде по том питању урадити?

Најзад, шта је са стратегијом развоја пољопривреде, која овако нешто мора да садржи, а морам признати да се у јако малом делу бави ветеринарством.

Ми смо наше сугестије на нацрт пољопривреде упутили и доставили министру Гламочићу, у писменој форми. Он је то прихватио, али из неког разлога са тим се стало и постављам питање када ће то доћи на дневни ред?

Моје треће питање је следеће. Конкурс или тендер за доделу терена ветеринарским станицама за обављање послова програма и мера здравствене заштите стоке, то значи дијагностика и превентивна вакцинација, расписан је још прошле године. Тај посао није завршен. Сада је мај месец и мислим да је крајњи рок да се започне са једним таквим програмом заштите стоке.

Последње моје питање је такође упућено министарки пољопривреде – када ће станице које су управо конкурисале добити решења о поверавању послова и када ће коначно програми почети да се раде, јер мислим да није добро да се то ради на лето, на плус 40 степени, није добро да сељак трпи штету и није добро да је стока незаштићена.

13.05.2014.

Друга седница Првог редовног заседања (2014), Заједнички начелни претрес о предлозима закона из тачака 4; 5. и 6. (2014)

Поштована председнице, уважени министре, представници Министарства правде, ја ћу у свом излагању, будући да сам лимитирана временом, пажњу посветити закону о изменама и допунама Законика о кривичном поступку. Наиме, не бих коментарисала оне техничке измене које су овим законом предвиђене. На првом месту бих се бавила суштином, а мислим да оваквим изменама и допунама нису оне само техничке природе, као што се то наводи од стране одређених посланика.

Сматрам да овакве измене и допуне, пре свега мислим на измене и допуне овог ЗКП, имају два јако добра решење, чак што више одлична, али нећу претеривати у похвалама, и по мени једно незадовољавајуће решење. У складу са тим што је добро, оставићу за сам крај.

Наиме, нисам присталица, председавајућа, ако можете, не чујем, предложеног решења да се о начину располагања финансијским средствима, која су добијена због одлагања кривичног дела, пита искључиво министар правде. Тачно је да је Предлогом закона предвиђено да коначну одлуку о томе доноси Влада Републике Србије, али хајде онда да будемо реални па да кажемо да ће Влада само аминовати оно што по том питању буде предложио министар ресоран за правосуђе, јер није реално очекивати да ће се поред свих ствари којима се Влада бави, а којима ће се тек бавити, јер такве ствари тек долазе, упуштати у једно питање, а то је коме ће се распоредити новчана средства добијена уплатама лица, и то оних лица која су фактички признала кривично дело и за то платила новчани пенал у облику уплаћивања финансијских средстава хуманитарним организацијама.

Када смо код овог питања, Министарство правде не одлучује о начину коришћења новчаних казни које се изричу у кривичном поступку. Можемо ми да будемо формалисти колико год хоћемо и како год ми то желимо, али између новчане казне у кривичном поступку и новчаног пенала, у смислу одлагања кривичног гоњења, разликује се само корисник, разликује се последица по окривљеног, и то у смислу да ли ће се сматрати осуђеним или се ипак неће сматрати осуђеним. Међутим, у оба та случаја, правосудна, судска власт јесте та која треба да одлучује, како о висини новчане казне, новчане глобе и исто тако о томе да ли ће се она уопште применити или се можда неће применити. Уколико је тако, онда сматрам да није добро решење да се у два, наизглед формално различита, а суштински готово иста, случаја питају различити субјекти. Или ће се за оба случаја о начину употребе тих средстава питати судска власт или ће се у оба случаја питати извршна власт, дакле министар.

Међутим, морам казати да разумем интенцију законодавца. Тачно је, треба на неки начин све то централизовати, заправо централизовати систем, и то ради једне боље контроле, ради ефикасније, ради правичније расподеле, јер пак ради се о значајним сумама које могу бити од помоћи различитим хуманитарним организацијама.

Са друге стране, поздрављам то што се оваквим предлогом уводи могућност да се уплата врши физичким лицима и на тај начин министарство ће бити у ситуацији да притекне у помоћ различитим појединцима којима је неопходна здравствена помоћ, како у иностранству, тако и код нас.

Остаћу доследна да о томе свему не може само министар да одлучује, иако је предвиђено формирање комисије. Ту комисију формира министар, иако је предвиђено постојање критеријума. Долазимо до тога да те критеријуме ипак прописује министар, барем према оваквом предлогу који имамо испред нас.

Сматрам да се могло то донекле другачије учинити, и то да критеријуме, потпуно супротно, прописује Влада Републике Србије, а да комисију формирају различите правосудне структуре. Када кажем различите правосудне структуре, у том смислу мислим да би, рецимо, целисходније решење било да се ради о трочланој комисији чије чланове ће постављати Министарство правде, Државно веће тужилаца и Врховни савет судства, јер на крају крајева тај новац представља последицу рада сва три органа. Да ли је тако? Сва три органа онда треба да одлучују о томе.

Такође, сматрам да не би Влада требала да буде та која ће да одлучује о расподели средстава, јер се може догодити хитност, да је на пример некоме хитно потребан новац за лечење у иностранству и онда, хајде, нека се спроведе и тај јавни конкурс и нека тај конкурс буде спроведен по изузетно хитној процедури и да комисија потпуно добро транспарентно, беспрекорно законски уради свој посао, али би тај неко ко чека на нужну здравствену заштиту заправо био у ситуацији да он мора да чека да Влада закаже сопствену седницу да би се могло одлучити и донети одлука о томе како би се средства некоме одобрила.

Мислим да тако нешто не треба да се чека јер нечије здравље, нечији живот не може да чека никакву седницу, па ни седницу Владе једне земље, ма која она била.

Када су у питању остале одредбе предложеног законског текста, овде морам да похвалим министарство и то ћу учинити, будући да је до сада једно правно потпуно неодрживу ситуацију која је у претходном периоду настала, коначно и уподобила Устав Републике Србије и у складу је са потпуно гарантованим људским правима. Шта мислим о Уставу, како то волим да кажем, о томе сам више пута говорила.

Наиме, неодржива је била досадашња пракса по коме су јавни тужиоци одлучивали да ли ће проверавати ко је са ким разговарао телефоном, ко се где кретао и наравно да је могло и наравно да је створило бројне злоупотребе у сваком цивилизованом свету, а мислим да смо ми управо део тог цивилизованог света. О таквим мерама може да одлучује једино независни суд и то се сада овим законом и враћа у те аршине што сматрам изузетно добрим. Исто важи и за упућивање приговора на преузете мере, јер је досадашње решење било у маниру – кадија те тужи, кадија ти суди. Драго ми је што је Министарство правде управо препознало ову ствар и што је исправило ову неправду. Хвала.