Олгица Батић ДХСС - СПО

23.10.2013.
Прва седница Другог редовног заседања (2013), амандмани на закон о легализацији
Ја се нећу бавити питањем ко је трошио колико милијарди, да ли је трошио или није, да ли ће трошити, итд, али када мој колега из ДС Борислав Стефановић каже да нико осим ДС није заинтересован да учествује у расправи, онда то једноставно није тачно. Има много нас и небројено пута смо управо ми доказ да хоћемо да учествујемо у расправи, али не можемо због силних реплика у које нон-стоп улази СНС и ДС и онда остале посланичке групе наравно увек остају таоци, а да сам се ја пријавила за реч, пријавила сам се наравно.
Нећу наравно коментарисати изјаву – једино је ДС опозиција и нико више; прочитаћете сви у транскриптима сви онако зачуђених погледа овде присутних појединих посланичких група, посебно оних што долазе из опозиције, али добро, неко то тако доживљава.
Што се тиче самог предлога одлуке о измени одлуке о броју и избору потпредседника Народне скупштине, мислим да је то тема којом данас треба да се бавимо, није тема ни Вучић, ни Ђилас, ни „Дајрект медија“, нити било ко, кад буде било на дневном реду, радо ћу причати и о тим темама.
Наиме, што се тиче досадашњег броја потпредседника Народне скупштине, мислим да су, као што је већ речено, почев од госпође Чомић па до свих осталих врло одговорно обављали свој посао. Што се тиче повећања броја Народне скупштине, да, тачно је да смо у неким назнакама видели да постоји повећање рада Народне скупштине, а један од тих показатеља је рецимо и усвојен скупштински буџет, па смо као чланови, а ја сам један од чланова Административног одбора, могли да видимо шта пише. Јесте, тачно је, ту пише повећање рада и повећање обима и таксативно се наводи све оно што ће Народна скупштина радити у наредном периоду.
Даље, што се такође тиче, нећу доводити ни у какав контекст то повећање броја потпредседника Народне скупштине, нећу ни персонализовати нити говорити о томе да ли ће неко бити, свој, наравно, политички став задржаћу овом приликом за себе али мислим да је јако погрешно када се каже да се заправо неосновано сада повећава број потпредседника Народне скупштине, када заправо отпочињемо са мерама штедње.
Мислим једноставно да то није тачно, а ако ме питате што није тачно, онда ћу врло транспарентно рећи – мислим да се тај број повећава само за одређени период, а да ћемо у неком наредном периоду ми и Народна скупштина и даље имати пет потпредседника. Хвала.

23.10.2013.
Прва седница Другог редовног заседања (2013),амандмани на закон о легализацији
Захваљујем, председавајући.
Нисам ни претпоставила да ће Влада да прихвати мој амандман, ни овај нити било који од 35 амандмана које сам поднела.
Што се тиче амандмана које је Влада одбила, у образложењу тог истог амандмана наводи се да се амандман не прихвата с обзиром да су термини – нелегална радња, претпостављам да је у питању грешка у писању, није „нелегална радња“ него: „нелегална градња“ и легализација објеката, термини који су општеприхваћени, општепознати и прихваћени у Србији, итд, да не читам цело образложење, па је даље занимљива реченица: „Назив закона који је предложен препознатљив је за грађане, имајући у виду да у правном промету већ постоји закон сличног назива који решава проблем уписа и евидентирања права својине на нелегалним објектима“. Видите, овде се већ признаје да постоји закон сличног назива и да то заправо доприноси гомилању правних проблема који постоје у нашој земљи, па би, наводно, тиме у пракси могло да дође до забуне око примене ова два закона. Иначе, текст закона јасно упућује да се ради о посебном закону.
Делом се могу оправдати из којих разлога је Влада одбила овај амандман који сам поднела на сам текст назива закона, као, зато што је термин „легализација“ нешто што се код нас уобичајило или се усталило па ми волимо да користимо те општеприхваћене термине кроз дуго година – јако интересантно и занимљиво.
Али, оно што је суштина, заправо, ствари због којих сам поднела амандман и то искључиво на текст назива овога предлога закона, врло је јасан. Наиме, уколико погледамо земље у свом непосредном окружењу, значи, уколико се темељно бавимо овом материјом па урадимо којим случајем и упоредно-правну анализу, на пример, бивших чланица СФРЈ, онда видимо да они носе нешто другачије називе, што значи да се терминолошки разликују од Предлога закона о легализацији објеката. Интересантно, не наводи се којих објеката и не знам на које се објекте мисли, на летеће? Не знам шта овде легализујемо?
На пример, узмимо Републику Хрватску, као тек свежу чланицу ЕУ. У Хрватској закон који уређује исту ову материју, а ко је читао закон и вршио упоредно-правну анализу, тај се закон зове Закон о поступању са незаконито изграђеним зградама. Ту није ништа спорно номо-технички, да сад не објашњавам шта је номо-техника, то је једна деликатна наука, законски назив је јако исправан.
С друге стране, имамо неке законе и у другим земљама. Рецимо, закон у Црној Гори. Интересантно је да се ова материја законом у Црној Гори регулише Законом о легализацији неформалних објеката. Дакле, увек морате навести шта легализујете, које објекте легализујете – неформалне, формалне, постојеће, непостојеће, бесправне, неправне или које год већ.
Из тих разлога, сматрам да је сам назив овог предлога закона у супротности са већ наведеним номо-техничким правилима, а посебно зато што, као што смо већ ди-скутовали када смо овде расправљали у начелу, јесте да његов први члан заправо дефинише сам предмет назива закона а сам текст назива закона је у супротности са првим чланом овог предлога закона који дефинише предмет тог истог предлога закона. Наравно да нико не може да озакони, односно не може да легализује нешто што је у самом почетку било незаконито или, не дај боже, да легализује нешто што је непостојеће.
Подсетићу вас, а у расправи сам то у начелу такође истакла, да, без обзира да ли грађевински објекат има или нема грађевинску дозволу, да ли тај исти објекат има или нема употребну дозволу, једноставно треба да се уважи једна чињеница, а то је да појам легализације изграђених објеката, без обзира о којој категорији, о ком типу објеката, једноставно тако нешто у правној регулативи ЕУ не постоји и мислим да сам то више пута поновила.
То сте требали да имате на уму и онда мислим да би изјава о усклађености много другачије изгледала, јер се и тамо негирају неке ствари и тамо се не наводе неке ствари које су требало бити наведене. Уколико ме питате на које конкретно мислим, мислим на Бечку декларацију из 2004. године. Она јасно дефинише појам неформалних насеља, а шта још дефинише та Бечка декларација врло децидно сам наводила у расправи у начелу, тако да само из тих разлога мислим да из номотехничких правила, из стандарда ЕУ и све оно што је регулисано заправо прописима ЕУ, који нису узети у обзир приликом израде изјаве о усклађености са прописима ЕУ, мислим да је и сам назив текста закона морао носити другачији назив. Сем тога, ако и није морао носити другачији назив, онда се бар требало ићи у правцу његовог прецизирања, па се навести. Не треба бити Предлог закона о легализацији објеката, него и навести који се то заправо објекти оваквим једном предлогом закона легализују. Хвала.

23.10.2013.
Прва седница Другог редовног заседања (2013),амандмани на закон о легализацији
Мислим да је овај амандман и сваки следећи који сам поднела заправо последица оних претходних које сам поднела и тиме су, наравно, условљени. Мислим да смо у расправи могли да чујемо и неке примедбе, а сада више не знам из које посланичке групе су долазиле, али дефинитивно су биле тачне, а то је да овакав предлог закона требао је бити повучен из процедуре и требало се приступити изради неког новог предлог закона, о коме би ми данас расправљали.
У овом амандману, који се опет одбија као и сваки, 35 амандмана сам поднела, Влада опет даје неко своје образложење и морам изразити захвалност што се Влада потрудила да на сваки амандман који ми је одбила бар да неко образложење и овог пута детаљније. Зато захваљујем Влади Републике Србије што ми је изашла овако у сусрет. Интересантно је да се и неким другим посланичким групама када им одбија амандман позива да им се не прихвата из разлога што је мој одбијен.
Да се вратим амандману који сам поднела на овај члан 1. Наиме, предлагач је и у расправи у начелу, а то можемо видети из образложења самог Предлога закона, навео да је уставно-правни основ за доношење Предлога закона о легализацији задржан у одредбама Устава Републике Србије и то ништа није спорно у члану 97. тачкама 7), 12) и 17, а којим је утврђено да Република Србија уређује и обезбеђује одређене односе у организацији и у коришћењу простора, својинске и облигационе односе итд, али пошто ни својина ни облигациони односи нису предмет Закона о легализацији, овде ћу се задржати.
Такође се морам надовезати на ону чињеницу, у ствари на све оно већ изречено што сам рекла и поводом амандмана који није прихваћен, на сам назив текста закона, а то је наравно изјава усклађености која је потпуно нетачна. Нетачна је из разлога зато што се у тој изјави о усклађености са прописима ЕУ децидно наводи да не постоје одредбе примарних извора права ЕУ, које се односе на овај Предлог закона, да не постоје одредбе секундарних извора ЕУ које се односе на овај Предлог закона – нетачно. Нису узети у обзир остали извори права ЕУ, такође нетачно. Не постоје одговарајући прописи ЕУ са којима је потребно обезбедити усклађеност и то је такође нетачно.
Дакле, чини ми се да се овде управо свесно инсистира на чињеници и на томе да се закон односи на легализацију нечега што је претходно неким законом и поџаконским актом било забрањено, и заправо тиме долазимо до ситуације која је изван материје, којом уопште овакав Предлог закона треба да се бави, којом овакав Предлог закона треба да је уређује.
Наравно, постоји термин – неформална насеља, постоји поменута Бечка декларација из 2004. године, која је управо донета да би земље чланице могле да изврше усклађивање бар у виду секундарног извора права са националним правним системом, и тако нешто требало је да буде узето у обзир. Тај термин у ЕУ уведен је из разлога да би се постигла коначна, нека заједничка сагласност о акцијама којима ће бити пре свега регулисана и унапређена неформална насеља и то на један потпуно одржив начин и да се спречи будућа бесправна градња, заправо да се спречи изградња будућих бесправних насеља.
Наравно та иста Бечка декларација на коју се позивам, стицајем околности извор права ЕУ коју предлагач није користио, из којих разлога заиста не знам, али неформална насеља јесу управо она насеља која из одређених разлога и из различитих разлога заправо не остварују и не доприносе да се достигну они захтеви за легално признање, а која су изграђена без поштовања формалних поступака легалног власништва, преноса власништва као и грађевинско урбанистичких планских обавеза. Оваква пракса постоји у многим земљама, ометајући њихов економски развој. Неке од тих земаља су имале у виду ове декларацију па су пошле од ње када су приступали решавању овог проблема.
Неки од навода у Бечкој декларацији из 2004. године када је усвојена, јасно предвиђају да су простор и животна средина као ресурс изузетно ограничени, врло често необновљиви. Недостатак простора је рангиран као један од седам највећих проблема данашњице, он се декларише не само нешто што се налази изнад земљине површине, него испод земљине површине. Неформална градња у једном дугорочном смислу трајно мења и на крају крајева, трајно уништава и директно смањује потенцијале, како садашње тако и будуће развојне потенцијале или могућности. Она има своја два вида, први када уопште није могуће добити грађевинску дозволу и други када је могуће добити али је инвеститор није тражио.
Чињеница је да се игнорише Бечка декларација из 2004. године, то видимо из оваквог предлога закона. Да се покушало бар донекле прочитати и ускладити са оним што тамо пише, онда би овај Предлог закона о легализацији био знатно другачији.
Морам да кажем да о каквој то правној једнакости може да се говори, што смо имали прилике да прочитамо у овом предлогу закона, уколико изједначавамо нешто што је законито са нечим што је незаконито. Заправо са нечим што је законито са нечим што је непостојеће?
У праву постоји један случај оснажења неважећег правног посла и тај случај оснажења неважећег правног посла у нашем праву се назива конвалидација. Представља накнадно освежење тог неважећег правног посла или рушљивог уговора, како год.
Не знам да ли се на одредбе овог закона те исте одредбе о конвалидацију могу применити. Мислим да не могу и волела бих да ми у вези овога предлагач појасни неке ствари, јер одбијајући овакав амандман мислим да није разумео саму суштину и саме разлоге због којих сам исти поднела. Хвала.

23.10.2013.
Прва седница Другог редовног заседања (2013),амандмани на закон о легализацији
Што се тиче амандман на члан 3. који сам поднела сложићу се са делом образложења које гласи – амандман се не прихвата с обзиром да су овим чланом прецизно прописују и наводе објекти. За део за који се не може накнадно издати грађевинска и употребна дозвола, а којим се постиже заштита јавног интереса и суседских права, апсолутно се не могу сложити зато што је тако нешто нетачно и већ сам наводили и позивала се на неке од прописа ЕУ. Сада ћу покушати то да и мало детаљније образложим.
Ако предлагач у ставу 1. тачки 1. наводи да за објекте изграђене, односно реконструисане и дограђене без грађевинске дозволе, односно без употребне, не може се накнадно издати гр5ађевинска дозвола ако је објекат изграђен, односно реконструисан на земљишту неповољном за грађење, клизишту, мочварном тлу и слично, па чини ми се да је то као она Сократова – знам да ништа не знам. Зашто? Зато што прво они који су радили на оваквом једном Предлогу закона, а касније који су давали образложење на амандмане који се одбијају, требали су да имају на уму неке позитивне правне прописе који постоје у РС.
Тако рецимо да су тако нешто погледали и да су тако нешто нашли онда би видели да Закон о рударству и геолошким истраживањима, који је објављен у „Службеном гласнику“ 2011. године, на правној снази је још увек, ни у једној својој одредби не помиње земљиште неповољно за градњу.
Чак напротив, тај исти Закон о рударству7 и геолошким истраживањима у свом члану 21. дефинише – примењена геолошка истраживања, као и истраживања која се врше за потребе просторног и урбанистичког планирања, пројектовања и изградње грађевинских и других објеката у циљу упознавања геолошке градње, терена итд.
Ови наводи о земљишту неповољним за грађење отварају пут свим коруптивним делатностима која у нашем друштву цветају, пошто је оно јако плодно тло за тако нешто и уместо да предлагач предвиди и да стане на пут таквим могућим злоупотребама овим чланом и неприхватањем оваквог амандмана, његовим брисањем овог члана који је потпуно бесмислен и који нема везе апсолутно никакве са прописима ЕУ, али и са неким другим позитивним прописима РС, који су се требали прво прочитати и имати на уму када се писао овакав предлог закона, једноставно доводи до тога да се свим тим могућим злоупотребама овим отварају врата и то је један широк пут. Све се то препушта једној субјективној оцени органа да одлучује о ствар за коју прво није надлежан, а друго одлучује о ствари за коју није ни стручан.
Наравно, ни одредбе тачке 2. истог става и члана нису ништа боље дефинисане. Предлагач тврди да се за објекте изграђене, односно реконструисане или дограђене без грађевинске дозволе не може накнадно издати грађевинска дозвола ако је објекат изграђен односно реконструисан од материјала који не обезбеђују трајност и
сигурност објеката. Наравно да се нигде не наводи који је то материјал. Тако да ми не знамо. Не наводи се ни пропис који би нас на тако нешто упутио. Ништа није спорно. Неки од нас можда и знају.
Закон о планирању и изградњи, морали сте имати на уму и тај закон када сте писали овакав предлог закона, у свом члану 6. одређује да грађевински и други производи који се користе приликом грађења објекта или извођења радова морају испуњавати захтеве прописане овим законом и посебним прописима. Наравно, недостатак одредби из овог члана Закона о планирању и изградњи, а за који већ сад знамо да ће се убрзо наћи у скупштинској процедури, па ћемо бити у могућности да и о њему расправљамо, односи се на то да домаћи прописи који би грађевинске прописе усагласили са захтевима европских стандарда још увек нису довољни. У овој материји управо из разлога што се нису узимали у обзир прописи ЕУ опет се нешто негира. Тако Резолуцијом Европског савета је утврђена потреба за дефинисањем битних захтева у погледу безбедности и других аспеката који су од значаја за опште добро, а да се при том не снизе постојећи и оправдани нивои заштите предвиђени постојећом регулативом. Нисам сигурна да се оваквим предлогом закона управо ти постојећи стандарди нису снизили.
Е, сад, Европска Унија, да кажем даље, која има бројне прописе из ове материје и зато инсистирам на томе да је изјава усклађености потпуно нетачна, основним документима новог приступа у техничкој хармонизацији, управо у области грађевинарства, видим да министра то уопште не занима, али нема везе, уређује начела која су донета управо у подручју техничких прописа и која је објавила у следећим документима. Значи, опет изјава о усклађености нема никакве везе и потпуно је нетачна. Резолуција Савета Европе о новом приступу техничкој хармонизацији стандарда Резолуције Савета Европе, министре Илићу, о глобалном приступу утврђивања усаглашености и решења о модулима за различите фазе, поступке за утврђивање усаглашености и о правилима за означавање и употребу знака СЕ за усаглашеност, који су намењени примени у директивама и техничкој хармонизацији.
За почетак, мислим да је било довољно да погледате овакве резолуције и то би била почетна тачка од које сте могли да кренете да напишете предлог закона. Овде говорим о неким прописима ЕУ који се нису узимали у обзир. Видим да министар није заинтересован да ме саслуша, а могао би да научи који су то прописи ЕУ, управо у материји која се регулише оваквим предлогом закона, али пошто сам подносилац бројних амандмана, о томе нешто касније. Хвала.

23.10.2013.
Прва седница Другог редовног заседања (2013),амандмани на закон о легализацији
Пре свега, морам да кажем да мени ово образложење које је дато, којим се одбија овакав амандман, апсолутно није јасно. Наиме, каже се у образложењу – амандман се не прихвата с обзиром да се овим чланом утврђује и дефинише, легализација објекта у смислу овог закона што је важна одредба за правилну примену одредаба Предлога закона.
Пазите, имали смо ми и неке друге законе и неке друге закони су неким другим одредбама нешто дефинисали. Али, између дефинисања и утврђивања не може да стоји знак једнакости са правилном применом. Имали смо ми и тзв. закон о лустрацији. Дефинисао је он појам лустрације. Важио је двадесет година и никада није примењен. Стварно не разумем шта је предлагач или онај који је писао овакво образложење и то потпуно неспретно, хтео да каже оваквим образложењем и образложењем којим се неки амандман не прихвата.
Наиме, уколико предлагач овога предлога закона и то у свом члану А1. наведе да се овим законом уређују услови, поступак, начин легализације објеката, односно делова објеката изграђених без грађевинске, односно употребне дозволе, одобрења за изградњу као и сва друга питања од значаја за легализацију објеката, па, онда мени нешто није јасно. Зашто се овде исто питање поставља и чланом 4. овог предлога закона ако је већ у члану 1. то исто наведено. Не знам зашто онда имате два иста члана? Не знам шта то прецизирате?
Посебно питање, а овде ћу се позвати на Устав. Дакле, Устав Републике Србије у свом члану 197. одређује да закони и други општи акти не могу имати правно дејство. То је свима јасно и ништа није спорно. Сада став два тог исто члана и тог истог Устава одређује да само изузетно, односно да само поједине одредбе закона могу имати повратно дејство о коме сам причала и данас, а и у расправи у начелу и то само у оним случајевима када то налаже општи интерес који је утврђен приликом доношења закона.
Ово наводим из једног простог разлога. Наиме, уопште не видим шта је поента тога да накнадо издавање грађевинске, односно употребне дозволе за одређени објекат, односно за део објекта који било да је изграђен, било да је реконструисан, дограђен без грађевинске дозволе или без употребне дозволе, односно који се користи без употребне дозволе, спада у категорију које су потпуно супротно свим наведеним уставним нормама, а које се односе управо на већ споменуто ретроактивност, а која подразумева примену правне норме на догађаје који су се десили пре њеног ступања на снагу. Управо то давање то ретроактивности, односно правне снаге правним нормама и актима уопште није потребно. Никада то није ни пожељно, нити је то целисходност, само из разлога што се тиме ствара једна потпуна неизвесност код грађана. Ваљда је свима овде јасно да се само правне норме могу ретроактивне примењивати и то само изузетно, дакле, крајње рестриктивно и само уколико за то постоје општи интереси. Дакле, потпуно оправдани разлози.
Мислим, бар сам лично таквог става, да тешко да постоји општи интерес у овом случају накнадне легализације изграђених објеката која се у свим својим фазама, како се то наводи у овом предлогу закона, таласима који све живе грађане ове земље готово да поубијаше, а могло би се назвати и океанима, која се отегла готово на 18 година.

23.10.2013.
Прва седница Другог редовног заседања (2013),амандмани на закон о легализацији
Надовезаћу се на оно што је рекла моја колегиница Радмила Геров малопре, а то је био и разлог зашто сам тражила да овакав закон и то првим амандманом да се заправо промени сам назив овог предлога закона, јер он није нешто што суштински осликава материју којом се овакав један предлог закона бави.
Наиме, прочитаћу и образложење које је врло слично образложењу због којег је одбијен и претходни амандман који сам поднела који гласи да се амандман не прихвата с обзиром да се овим чланом прецизирају објекти, односно радови који су предмет легализације у складу са овим законом, што доприноси будућој правилној примени закона. Хајде да сачекамо да применимо, па ћемо да видимо да ли ће та будућа примена уопште да буде правилна, то је неко питање које остављамо будућности.
Оно што је суштина јесте да предлог овог закона, овај сам закон о легализацији објеката није лекс специјалис. Дакле, он није посебан закон и управо из разлога што овај закон не представља лекс специјалис, онда се његове одредбе могу примењивати само на оне случајеве који настану након његовог усвајања. Ступање на правну снагу је дан усвајања овог закона, односно дан његовог ступања на снагу, јесте законски рок по којем ће се решавати о правном статусу на изграђеним, односно реконструисаним или дограђеним објектима без грађевинске дозволе, односно без употребне дозволе, односно одобрења за изградњу, а то као датум свакако не може бити оно што је већ овде и споменуто, а то је 11. септембар 2009. године, нити то може бити 11. март 2010. године, замислите министре из једног простог разлога, тада није постојао овај закон, а лекс специјалис није.
Сасвим друго је питање да ли су објекти који су наведени овим чланом изграђенији у складу са Законом о планирању и изградњи, или можда пак нису изграђени у складу са Законом о планирању и изградњи и то почев од ступања на снагу тог истог закона, дакле од 2003. године.
Одредбе о томе да ће грађевинска, односно употребна дозвола се издати и за оне објекте који су изграђени на основу грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу је потврђен од главног пројекта на којима је приликом извођења радова поступљено од издате грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу потврђеног главног објекта, једноставно никако не могу да буду саставни део овог закона, јер ту је заправо реч о узурпаторима, ту категорију нећу посебно образлагати, надам се да је свима јасно шта она значи, који су свесно, искључиво само ради сопствене користи кршили закон.
Не знам, господине Илићу, шта је вама смешно? Овде је неко радио, овде се неко трудио, овде су поднета 174 амандмана, па молим да имате бар толико обзира, ако већ нећете да коментаришете и да се упустите у расправу са народним посланицима, да нас бар примерено и достојанствено, онако како доликује Народној скупштини, саслушате. Хвала.

23.10.2013.
Прва седница Другог редовног заседања (2013),амандмани на закон о легализацији
Бесмислено би било када би се ја на господина Илића љутила, замислите? Кад сам ја давала неке конструктивне предлоге, а није било – брише се; нису ваљали, знате?
Господине Илићу, нисте ми нешто тако у расправи у начелу коментарисали. Нешто сте тражили моје правно мишљење, па када сам га дала вама опет сад не одговара, а ви можете да се смејете до прекосутра. А оно што сте рекли „може и моја баба“, па знате, ја сам се тако исто као ви смејала када сам читала Предлог закона, не само овај, него и неке ваше раније предлоге закона. Били су више него смешни. Сад морате да се смислите сами са собом па да кажете, пошто сте у расправи у начелу рекли да је писало 50 правника, а данас сте рекли да је писало 17. сад, ја не знам колико правника је ту писало, али знам да сте ви мени рекли, у отвореном разговору, да ви немате кадар, да вама треба помоћ, па када вам се помоћ понуди ни то не ваља, а када онда неко предложи да се нешто брише онда ни то не ваља, онда је то смешно, онда то могу и мала деца, могу и бабе.
Па, извините, може мало дете да да овакав предлог закона, а могу и бабе и деде да напишу овакав предлог закона. Зато је овакав предлог закона требао да буде повучен из процедуре. И да сте схватили и да сте читали моје амандмане, а нисте их читали, то се види из вашег обраћања мени, онда бисте нешто и уважили. Онда бисте повукли па би ми данас имали неки квалитетнији предлог закона, а на квалитетан предлог закона ја не могу да дам квалитетне амандмане.
Пазите, да сам свих 37 амандмана, колико има чланова, поднела амандмане било какве садржине ни то не би оваквом предлогу закона могло да помогне, јер је овај закон све само није добар. Значи, повуците га. Немојте се брукати, следећи пут имате помоћ свих народних посланика који су правници, ево у Народној скупштини. То сам нудила и прошли пут, то сам говорила у предлогу закона о посебним условима права својине, а тада нисам давала амандмане којима бришем чланове, али вам опет нису ваљали ти амандмани…
(Председавајућа: Време.)
… а тада сам била млада, а данас сам одличан правник. Тада нисам ваљала и нисам била добар правник, а данас сам одличан правник.
Тако да, господине Илићу, наравно, не љутим се, ви сте мени симпатични. Исто сам се и ја тако смејала, као ви данас, али само када сам читала предлог закона, као и сваки ваш предлог. Хвала.

23.10.2013.
Прва седница Другог редовног заседања (2013),амандмани на закон о легализацији
У дану за гласање подржаћу овај амандман народних посланика Сузане Спасојевић и Дејана Раденковића, али не из разлога да бих тиме контрирала господину Илићу, јер ми имамо један посебан однос узајамног реципроцитета – он мене када види увек ме извређа, а ја њега када видим амандмани се сами напишу, него из разлога што овај амандман заиста сматрам квалитетним и мислим да овде уопште не треба потезати питање да ли је нешто уставно или није уставно.
Одредбе овог закона или овај цео закон биће оцењен као неуставан. Тако да прихватите слободно и 20. амандман као потврду да вам више од једне трећине одредаба закона, заправо није ваљало него је то искључиво квалитет и резултат те једне трећине рада народних посланика и то управо путем подношења амандмана.
Све оно што представља садржину мојих колега, који заиста сматрам квалитетним амандманом, изнела сам у начелу и расправи, тако да овакав њихов став подржавамо у броју изграђених објеката и након датума, такође сам говорила. Мислим да не постоје никакве препреке да се овакав амандман овде не прихвати. Тим пре што ово питање треба да се регулише овим законом. Понављам, ово није леџ специалис закон и не знам зашто би се ово питање регулисало неким будућим законом о планирању и изградњи. То ми наравно није јасно, али ја као ретроградна, која волим да бришем, подржаћу оне конструктивне који воле да пишу.
У дану за гласање подржаћу амандман мојих колега. Хвала.