Олгица Батић ДХСС - СПО

16.07.2013.
Девето ванредно заседање (2013), Начелни претрес о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о државном премеру и катастру (2013)
Поштовани председниче, уважени министре, даме и господо народни посланици, данас пред собом имамо Предлог закона о изменама и допунама Закона о државном премеру и катастру.

Наравно да, ово како је господин министар рекао, јесте озбиљан проблем и управо на такав начин свако од нас треба да му приступи.
Лично сматрам, као и посланичка група СПО-ДХСС, да је некада боље не ићи у правцу измена и допуна, уколико нисте сигурни да ће оне дати што боља и квалитетнија решења, а то је ваљда циљ свих нас.
Наравно, замолили сте овде, рекли сте да треба да изађемо и да вам помогнемо, па све што будем рекла, схватите крајње добронамерно, а не само као критику зарад критике, као што сте то схватили када смо расправљали о оном посебном Закону о посебним условима за упис права својине на бесправно изграђеним објектима.
Знам да је намера предлагача овог закона била добра и овде можемо говорити да треба да се заштите запослени, целокупна геодетска струка.
Задржаћу се да и та намера остаје некако на нивоу претпоставки, будући да је њу јако тешко уочити из предложених измена и допуна. Знам, такође, министре да нисте ви били ти који сте писали измене и допуне, али нисам сигурна да ли сте их потпуно прочитали и ако сте их прочитали, да ли сте их потпуно разумели.
Наравно, покушаћу да пођем неким редом. Сигурно је да ова материја треба да буде лишена сваке политике и наравно, ја се у већини својих излагања управо обазирем само на стручност, па ћу то учинити и овог пута.
Дакле, да пођем неким редом. Наиме, оваквим предлогом закона о изменама и допунама Закона о државном премеру и катастру, предлагач предлаже да се додају неки нови чланови на њеном самом почетку, па се тако предвиђа као нови чланови – члан 10а, члан 10б и члан 10в, којима ће се решити питање извршилачких радних места у Републичком геодетском заводу, плате државних службеника геодетске струке у Заводу, питања кадрирања службеника, које је Влада поставља на положај у Заводу, а пре упуштања, нешто детаљније о ова три члана, о њима ћу свакако подробније када буде расправа у појединостима, морам да предочим неке следеће чињенице које овде морате да имате у виду.
Наиме, Закон о државном премеру и катастру јасно у свом члану 1. даје дефиницију која се односи на предмет којим се уређује ова материја, па се тако тим законом уређују стручни послови, послови државне управе који се односе на државни премер, катастар непокретности, затим катастар водова, основни геодетски радови, адресни регистар, топографско-картографска делатност процена вредности непокретности, геодетско-катастарски информациони систем и национална инфраструктура геопросторних података и геодетски радови у инжењерско-техничким областима.
Дакле, господине Илићу, мислим да је и лаицима јасно да нема потребе да се у оваквом једном озбиљном закону, који за свој предмет има регулисање материје државног премера и катастра решавају питања за која мислим да се на силу желе прогурати оваквим изменама и допунама. Ја не знам да ли су творци ових измена и допуна погледали мало упоредно-правну праксу, ако јесу, онда знају да у тој истој упоредно-правној пракси и то оних европских земаља, на које сте се управо ви позвали, а тежња је и наша да будемо једна од њих, онда овако нешто могли су да примете да апсолутно ништа слично никада не постоји, нити ће икада у будућности постојати.
Уколико говоримо о извршилачким а радним местима у Републичком геодетском заводу, онда је јасно да се она једино могу регулисати већ постојећим законом. Имамо ми неке и позитивно-правне прописе који су на снази, који важе, а то је Закон о државним службеницима који у свом члану 1. и ставу 2. даје могућност управо да се поједина права и дужности државних секретара у појединим државним органима могу, како се тамо експлицитно наводи, посебно уредити и другачије ако то произилази из природе њиховог посла. Наравно, ово неће значити да се таква питања могу уредити било којим законом, који по својој сложености, што због сложености, што због опширности, а материје су сигурно приоритетније од овог закона на који се тражене измене и допуне односе.
У најмању руку, морам назвати “небулозом”, овом која се пре свега огледа у навођењу звања државних службеника геодетске струке на извршилачким радним местима у Заводу са цитираним одредбама из Закона о високом образовању и мислим да је то нешто што представља онако један потпуно правни нонсенс и представља све супротно што је заправо и код оних који површно познају ову материју, представља један потпуни парадокс.
У погледу члана 10а, који као новопредложен се овим изменама и допунама уводи, он заправо представља једну неприродну мешавину, једну вештачку творевину и то већ поменутог Закона о државним службеницима и неког прикривеног посебног закона, тако да ће час важити одредбе Закона о државним службеницима, заправо одредбе из овог закона, ако он буде усвојен, а надам се да у оваквом облику неће бити усвојен, а ми ћемо вам својим амандманима помоћи да не буде, а час ће важити неке одредбе из Закона о државним службенима.
Када говоримо исто о овим изменама и допунама о платама државних службеника геодетске струке у Заводу, које би се регулисале и то новопредложеним чланом 10б, мислим да је то засигурно највећи апсурд и најгора одредба која се могла наћи у оваквом једном предлогу о изменама и допунама Закона о државном премеру и катастру. Објаснићу вам и зашто тако нешто сматрам.
Наиме, уколико неко наводи да државни службеници геодетске струке у Заводу имају право и то на основну плату која се обрачунава тако што се основица помножи са коефицијентом, и то утврђеним у складу са законом којима се ближе уређују плате државних службеника, онда увећано за тај додатни коефицијент у складу са овим законом, пазите, у распону од три па све до 50% од претходно утврђеног коефицијента, у зависности од звања, посебних услова рада, одговорности, сложености посла, обима, тежине и природе посла, као и основне плате државних службеника геодетске струке, при чему додатни коефицијент сваком државном службенику одређује, оно што је посебно интересантно, па морам опет да кажем, то одређује решењем директора Завода, па у најмању руку као да је тај Републички геодетски завод његово лично власништво или како год хоћете, његова приватна фирма. Мислим да сам довољно рекла о овом члану, а конкретна решења и конкретне предлоге дала сам у форми амандмана којих има небројено много.
Што се тиче партократског кадрирања службеника које је Влада поставила на положаје у Заводу, то се наравно огледа у новопредложеном члану 10в, а када прочитамо управо тај нови члан 10в који говори да претходни чланови, такође новопредложени, 10а и 10б не важе за та њихова величанства, тј. те богом дане државне службенике које Влада поставља на њихов положај. Дакле, иако су они државни службеници, као и сви други државни службеници, они због свог политичког статуса имају посебне услове рада, не би ме чудило наравно да заборавим да имају неке посебне новчане приходе, само зато што су ето забога политички делегирани управо од стране Владе.
Уколико свему овоме додате још наводе из објашњења појединих института, као и појединих решења које управо нуди предлагач, а која се односе на све оно што сам већ унапред рекла, онда долазимо да је сулудо оваквих једних измена и допуна, пре свега и даље говорим о новопредложеним члановима, потпуно видљива.
Даље, иако је Закон о државном премеру и катастру изашао готово у исто време када и Закон о планирању и изградњи, а ради се у периоду од преко три године, значи за оба закона, сада као да нам неко указује да нека саксија још има рупу, па се ту каже – Законом о планирању и изградњи, прописана је конверзија права коришћења у праву својине на непокретностима, упис по захтеву и упис по службеној дужности, што је довело до вишеструког повећања броја предмета. Ми као да нисмо знали да то увећање броја предмета, свакодневно постоји.
Сада ћу навести нешто што је господин Илић наводио у разлозима за доношење закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе.
Тако сте, господине Илићу, овде у расправи, а и у Предлогу закона који је нажалост усвојен, рекли. За спровођење овог закона нису потребна финансијска средства у буџету Републике Србије, друго, поједностављење административних процедура које се спроводе у процесу остваривања права за упис права својине на бесправно изграђеним објектима, смањењем броја доказа који се прибављају пред другим посебним органима и организацијама, што истовремено значи и скраћење времена потребног за остваривање овог права. Треће, применом овог закона неће се створити никакви трошкови за грађане, односно, неће се створити никакви трошкови за привреду. Поменутим законом се у складу са прописаном надлежношћу ствара могућност за ангажовање нових привредних субјеката, чиме се омогућава тржишна конкуренција.
У контексту свега овога наведеног, мени није јасно да ли ће ваше министарство бити то које ће из џепа извадити и обезбедити сва она средства за оне додате коефицијенте у распону од три до 50% од претходно увећаног коефицијента на плате сваком државном службенику или ће то можда уместо вас учинити то ваш колега из Владе, који се одазива на име и презиме Млађан Динкић, то ми једино није јасно, па бих вас молила да ми објасните.
Интересантна је, такође, чињеница, што се овде такође ради о једном, у најмању руку, евидентном непознавању радног законодавства. Морам нажалост и на то да укажем, јер тврди се да Закон о државним службеницима, којима су уређена звања државних службеника и њихово напредовање у свим државним органима није адекватно. Не знам ко процењује, дајте нам дефиницију адекватности, да се и ми са тим упознамо.
Дакле, није адекватан. Запосленима геодетске струке у Републичком геодетском заводу, а он, ето, није адекватан, јер предлагач тако каже – није адекватан и ми сви треба да се сложимо, климнемо главом и да то буде тако.
Господине министре, можда сви овде живимо у заблуди, јер ми, заправо, можда не видимо оно што сте ви желели да постигнете или заправо ми не видимо далекосежност овог предлога закона о изменама и допунама Закона о државном премеру и катастру, где се, између осталог, каже још и следеће – на овај начин обезбеђује се кадровска стабилност и позитивна мотивација за повећан обим посла, која сада не постоји.
Господине Илићу, морам овде на овом месту да кажем да сте ви запосленима управо повећали тај обим посла, управо због закона који сте предлагали и то посебно оног срамног закона о посебним условима уписа права својине на бесправно изграђеним објектима, па даље ћу наставити, јер постојећи систем плата недовољно мотивише запослене за рад и, заправо, додатком на плату елиминише се простор за корупцију.
Мислим да уколико се на овај начин будемо борили против корупције, а ви сте у свом излагању управо борбу против корупције и споменули, плашим се да ће нас та корупција да поједе и то врло брзо. Прво, катастар, а онда запослене у катастру, целу геодетску струку, а онда и све нас.
У погледу члана 2. јасна је једино намера да се прави простор за неку будућу измену, јер како се буде мењала Влада, па како се буду мењали министри, опет ће нам бити потурена, све, наравно, онако у једној прикривеној форми, нека нова правна ујдурма, али то ништа није чудно, тако да измену називам министарства, кад буде нека будућа Влада, када буде неки будући министар, опет можемо очекујемо. То није ништа ново – дођу министри, прођу, промене назив свог министарства итд.
Не знам зашто ту не стављате једноставно формулацију и завршите са проблемима које имате. Ставите, рецимо, формулацију – надлежно министарство, тачка и лепо прекинете овај зачарани круг, а не сада ћемо да бришемо просторно планирање зато што је бивши министар био и министар просторног планирања и грађевине. Ви сте министар грађевине, неки следећи ће додати опет нешто, па ћемо онда опет да мењамо, па неће бити Министарство грађевине итд, али, добро. Навикли смо и на неограничене измене и допуне, измене измена и допуна и како год хоћете.
Решење не само овог проблема, већ готово свих проблема које сам уочила у овим изменама и допуна оваквог предлога закона, дала сам у форми амандмана, како сам и навела. Има их јако пуно.
Што се тиче члана 3. искрено мислим да сте се шалили овде са нама и очекујем да ме демантујете. У овом члану 3. мени ништа није јасно. Знам да се чланом 12. основног закона регулише обављање геодетских радова и то ми је потпуно јасно, будући да се ради о високостручним, одговорним пословима, али у погледу додавања нових тачака и то тачке 4, па тачке 5, па тачке 6, мислим да то није нормално да се за обичне послове, а може се рећи да то нису ни обични послови у геодетској струци, него се могу сматрати споредним пословима у геодетској струци, као што су израда геодетских подлога у инжењерско-техничким областима, за које се не израђује главни пројекат, израда пројеката геодетског обележавања у области урбанистичког планирања, реализација пројеката геодетског обележавања у области урбанистичког планирања. Пазите, тражите овако нечим решење од Републичког геодетског завода?
Господине Илићу, ваљда је нормално и сваком ко има иоле здравог разума је јасно да ако нека геодетска организација може да обавља послове и то радове око
главног пројекта, па ваљда може да се бави и неким ситнијим стварима, па да обавља и неке послове мање сложености.
Члан 4. ми је такође јако занимљив и јако је инспиративан. Наиме, њиме се одређује да се лиценца може издати геодетској организацији иако нема запослене са одговарајућом лиценцом. Довољно је да има запослене геодетске струке.
Наравно да се и овде није могло заобићи питање једног правног нонсенса у смислу одредбе да се правном лицу, који је корисник буџетских средстава, и јавном предузећу може издати лиценца за рад и радове из члана 12. овог закона, али само за своје потребе и ту сте ставили тачку. Не знам из ког разлога, па бих молила да ми и то објасните.
Овај члан предвиђа и једну високошколску установу која реализује студентски програм у научној, односно стручној области геодетског инжењерства. Мени овде заиста нешто није јасно. Искрено, не знам шта је горе од горег. Прво, да ли то што се израда техничке документације и стручни наџор над извођењем геодетских радова, за које је предвиђена израда главног пројекта и извођење геодетских радова у одржавању катастра непокретности и одржавању катастра водова, поверава установи научним програмом или је горе што се ти исти послови једноставно поверавају некаквој недефинисаној групи студената и професора. Да апсурд буде већи, нити су они груписани, нити је та установа идентификована ни као институт, ни као стручна установа.
Што се тиче члана 5. којим се предвиђа да се у члану 17. став 7. брише, надам се да је ту реч само о пукој грешци предлагача и омашци коју ће он одмах можда да отклони.
Чланом 7. измена и допуна мења се члан 17, који мене у овом облику који се налази у оваквом предлогу измена и допуна Закона о државном премеру и катастру фасцинира. Не знам шта је био циљ мењања овог члана? Да ли се ишло у правцу да се уради члан са највећим бројем ставова који познаје неки закон? Не знам заиста који је његов мотив? Донекле имам неко скромно познавање номотехничке делатности. Знате, то је наука о изради прописа, али управо из тог разлога нећу себи допустити да се упустим у било какву даљу дискусију или да га коментаришем.
Будући да видим да ми време истиче, на вашу срећу, а моју жалост, наравно, господине Илићу, све ово што сам рекла можете да схватите како год хоћете. Прошли пут сте то схватили као критике зарад критика. Овај пут сам дала амандмане. Амандманима сам предложила решење. Ви сте рекли да треба да приступимо као озбиљном проблему. Сваком проблему приступам као озбиљном проблему и треба да све ове сугестије које сам вам рекла управо уважите као добронамерне, јер оне то јесу.
Када сам вам прошли пут предложила да у изради неког прописа, посебно уколико се бавите изменама и допунама, увек консултујете или бар за помоћ упитате неког ко је дугогодишњи познавалац те материје, па се надам да она споменута имена када смо о последњем вашем закону расправљали, а то су др Зоран Бировљевић и мр Душица Бировљевић нисте заборавили и надам се да ће се та имена јако добро запамтити, јер ће вам засигурно убудуће помоћи да без икаквог стида браните било који закон, посебно уколико га будете у некој скоријој будућности имали.
Већ сам напоменула да у циљу давања свог доприноса, а да ви све то не би доживели као критику зарад критике и да не бих била нека мала која само критикује, чула сам и такве опаске на свој рачун, поднела сам амандмане. Сами по себи представљају решење. Довољно је да их погледате. Сигурно су бољи од оваквих измена и допуна, бар у овом облику у коме се налазе у Предлогу закона који покушавате да данас одбраните, али нећете успети у томе. Биће довољно да амандмане које сам поднела са дужном пажњом прочитате и онда се искрено надам да ће вам целокупна материја како државног промера, тако и катастра, али и све оно што има везе са тим и све оно што треба да буде предмет оваквог једног закона бити далеко јасније.

 


Медија центар Категорије ДХСС у Скупштини Олгица Батић ДХСС - СПО

Контакт

Адреса: Теразије 14, Београд 11000
Ел.пошта: info@dhss.rs
Телефон: +381 (11) 3620 407, 3620 411
Факс: +381 (11) 3620 297