Олгица Батић ДХСС - СПО

28.06.2013

Седмо ванредно заседање (2013), Заједнички јединствени претрес о тачкама 6. и 7. дневног реда (2013)

Хвала, уважени председавајући.

Само ћу се надовезати на ово, будући да сам била овлашћени предлагач. У погледу отвореног процеса избора напредовања одговорности и престанка судијске функције, која је такође уређена Стратегијом, у четвртом пасусу кажете – критеријуми за избор председника судова требало би да уважавају стручност и морални лик кандидата, али и његове организацијско-управљачке способности, однос према колегама и судском особљу која је испољио у досадашњем раду, било као судија, било као председник.

То је добро, будући да је из оне верзије која је била у мају, а знам шта се радили цело пролеће будући да сам пратила врло добро све оне измене и допуне ове стратегије, али исто тако и Акционог плана. Добро је што сте овде ставили тачку, јер следећа реченица је гласила – избор председника судова би требало учинити мање политички подложним. Наравно, да је то остало било би недопустиво.

Даље кажете – праћење, анализирање, вредновање рада судије и јавних тужилаца се може користити како би се одредио оптималан број судија и судова, као и њихова равномерна оптерећеност итд. Овде се наџире изузетан таленат шармирања извршне власти и судства.

Што се тиче одговарајућег приступа информацијама и судских евиденција и поступака, постављате питање и сами се питате да ли је оправдано да се објављују адресе учесника у поступку итд? Имате Закон о заштити података о личности. Дакле, без оних података који би индивидуализовали личност, је ли тако? Дакле, без ЈМБГ, адресе и свега осталог. На крају крајева, имате и друге релевантне прописе и не знам зашто и њих нисте убацили у Стратегију, будући да се у неким институтима потпуно неприкладно бавите акционим планом, као што је опортунитет или као што је споразум о признању кривице.

Даље имамо делотворно управљање предметима. Ту сам већ рекла – скенирање кључне документације из предмета. Нисте одредили ко врши то кључно? Да ли је то судећи судија, или је административни радник, шеф писарнице, неко од запослених итд?

Кажете – делотворно коришћење ресурса у судству и тужилаштву. Када је у питању делотворно коришћење тих истих ресурса, предвидела је Стратегија реформе у систему кривичног поступка увођење тужилачке истраге итд.

Кажете – Народна скупштина је усвојила техничке измене и допуне Законика из 2011. године. У ишчекивању његове пуне примене у судовима и јавним тужилаштвима, општа надлежност је од октобра 2013. године. Мислим да је ово немогућа мисија, тај њен пети део, јер од 2006. године се много тога говорило и, нажалост, ништа се од тога није урадило.

Готово је извесно да ће од јесени бити поново одложена примена овог Законика, јер се од неопходних претпоставки, а то је удвостручивање људства макар када су у питању велики центри, обезбеђивање адекватне опреме, док обезбеђивање просторије готово да ништа није урадило, осим што су јавни тужиоци почели да се обучавају, па тако знање које су они стекли, примењују на друге тако што и њих обучавају. Цифре из осталих предмета се гомилају, а при том додајте и све оне нове предмете, тако да је пребацивање на нов, говорим сада о техничком систему, просто немогуће у овим постојећим условима и довешће до потпуног колапса.

Наравно да је једно од најважнијих питања правосудног система управо како ће се обезбедити то да централна фигура, односно да судија или тужилац даље поступају. У нашем правосудном систему које се потпуно мења и које се уподобљава у складу са модерним трендовима, јер је сад битно једино да су модерни, увек је било различитих новитета, али још ништа није виђено нити примењено као што је Правосудна академија. Рекла сам већ да су поднете три уставне иницијативе за испитивање оцена уставности члан 40. став 8. Једну од тих уставних иницијатива је поднело и физичко лице, иначе је члан СНС, што морам да нагласим.

Поставља се питање – како једна таква институција која пре свега треба да се бави едукацијом, која је проистекла из правосудног центра, која је намењена усавршавању и која је намењена константној едукацији свих запослених у правосуђу, заправо постаје творевина зарад чијег постојања се заправо и провејава оно питање промене Устава као највишег правног акта итд?

Наравно, о Правосудној академији је лоше говорила претходна опозиција, морам на то да вас подсетим, а поднела је и уставну иницијативу. Према томе, чињеница је да се број њених чланова неконтролисано повећавао из године у годину, говорим и даље о Правосудној академији и то посебно у оној години када је враћено око 1.000 судија и јавних тужилаца, што шаље сигнал јавности да руководство Правосудне академије брине само о себи и о својим радним местима.

Обука још увек није почела. Помоћницима који ту раде се шаље једна негативна порука и стављају се у један понижавајући положај, знате? Мало ко, 60% судског или тужилачког посла пада на терет судијских помоћника. Замислите, зар није понижавајуће чињеница да неко ко је судијски или тужилачки помоћник десет година, он једноставно неће пристати да му након толико искуства и толико рада дође и он заправо постане сарадник неком приученом судији или заменику тужиоца са Академије.

Интересантне су ми области које Стратегија обухвата, па се сада опет наводи квалитет правде. Знате како, правде или има или нема. Не знам о каквом квалитету говорите? Не знам да је правда мерљива, да је она дељива итд. Уколико мислите да је квалитетнија правда заправо нешто што брже долази на видело од неке неквалитетније правде, онда то једноставно треба да подведете под стручност, а не под квалитет правде.

Најзад, селектовање кроз Правосудну академију ће довести до те чињенице да ћете за једно три године, и то са свега проведених једно шест месеци, посматрајући само рад судија и само рад њихових помоћника у органу у који ће бити изабрани, заправо они делити правду. Питам се – да ли сте мислили на то начело квалитета правде?

(Председавајући: Молим вас, завршите мисао.)

Завршићу. Могу говорити много будући да сам помно прочитала и о стратешким циљевима и о смерницама. Акциони план је прочитан и мислим да је у много чему требало ставити зарезе уместо тачке, рокови су преамбициозни итд. Хвала.


Медија центар Категорије ДХСС у Скупштини Олгица Батић ДХСС - СПО

Контакт

Адреса: Теразије 14, Београд 11000
Ел.пошта: info@dhss.rs
Телефон: +381 (11) 3620 407, 3620 411
Факс: +381 (11) 3620 297