Олгица Батић ДХСС - СПО

06.12.2012

Осма седница Другог редовног заседања (2012), Заједнички начелни претрес о тачкама 14. до 16. дневног реда (сет закона о здравственој заштити и осигурању (2012)

Поштовани председниче, много тога је изнео мој колега Мирко Чикириз, а ја на првом месту морам да се позабавим неким питањима која су јуче отворена, пре свега, мислим на члан 1. и на предложене допуне овог члана 1.

Наиме, морам да поставим питање министарки, шта је са особама и да ли су оне обухваћене овом здравственом заштитом, у

ствари, зашто нису обухваћене оне особе које обављају рецимо високоризичне и најопасније послове, а статистиком је утврђено да су то таксисти, пољопривредници, шумари, рудари, електричари и грађевински радници, јер код свих ових категорија, висок је ризик за добијања болести и ово је званична статистика када се у обзир узме број смртних случајева на послу, на 10.000 радника који обављају исти посао.

Моје недоумице изазивају, на који начин се пружа здравствена заштита оболелима од малигних болести, који морају да буду подвргнути зрачењу, када у нашој земљи нема довољно радиолога и оних што има, нису довољно обучени да врше свој посао.

Требало би да погледате друге земље како се то ради, посебно по питању радиологије. Узмите Турску, која је позната и чувена по тзв. већ унапређеном гама зрачењу, која има савршене обучене радиологе, којима се не може десити да зраче здраво ткиво које ће за неколико година постати болесно.

Такође, узмите Израел, који има врхунске онкологе, који стадијум канцера појединих органа утврђују микроскопским путем са 100% тачношћу. У обзир можете да узмете Шпанију, која има изванредне радиологе, који су такође врло добро обучени и можете да узмете за пример и Холандију, где је код особа којима је урађена тотална ларингтомија и уграђена трахеостома, они не познају више могућности егзофагусног говора, јер је то превазиђено. Тамо се уградња вокалних протеза врши за 10 или 15 минута под локалном анестезијом.

Узмите и Хрватску која је у здравственој заштити далеко изнад нас. Хрватски лекари, засигурно се смеју када кажемо да се у српском здравству некоме коме је урађена ларингтомија уграђују металне каниле, независно од њихове површине, јер се тамо давно већ користе силиконске каниле.

Не знам зашто здравственом заштитом нису обухваћене још неке категорије социјално-угроженог становништва.

У тачки 5. члана 11. који се допуњује, наводи се – лица која болују од хив инфекција или других заразних болести. Пре неки дан био је Светски дан борбе против сиде. Зар онда као посебну категорију не би требало да обухватите припаднике ЛГБТ популације, будући да знамо да су они ти који шире највише заразних болести.

Такође, зашто здравственом заштитом из истог члана нису обухваћени добровољни даваоци крви, добровољни донатори неких органа, добровољни даваоци коштане сржи.

Наравно да у нашој земљи постоји гомила закона који нити су у процедури, нити ће бити у процедури, али то није ваша кривица.

Можда је ово сада непријатна тема, али ја ћу је отворити, никада није легализована проституција, а знамо да и таква лица спадају у високоризичну категорију које преносе заразне болести, али за тако нешто немамо основа да би могли да их убрајамо.

Поред ових земаља које сам рекла, не знам колико лекара у Србији има који су довољно обучени за уградњу портова, како би се приликом спровођења хемотерапије они уграђивали, да се до изнемоглости не би уништавале периферне вене, али чини ми се да не постоји више од два, колико ја знам, толико их је било 2010. године.

Године 2010. такође у највећем здравственом центру у Београду, на ВМА, особље није имало чак ни обичне газе, ја сам сведок тога, па врло добро знам о чему говорим.

Војно медицинска академија у шок собама није имала чак ни основна средства, дакле, није имала газу. То је, нажалост, слика и прилика здравства у Србији и не можемо да говоримо о неком његовом бољитку.

Оно на шта, такође, желим да се осврнем јесте да поменем оно што су неки до сада већ учинили, а помињали су неке бивше министре правде. Имате, рецимо, готово деценијског, министра здравља, Томицу Милосављевића, који је 9.10.2010. године изјавио да је задовољство запослених унутар здравственог система у порасту. То је наравно била апсолутна неистина. Није у порасту, нити икако може да буде у порасту, није тони данас, него је управо у паду.

Такође је изјавио да је у протекле две године, значи од 2008. до 2010. године, у Клинички центар у Србији, уложено 150 милиона евра. Намеће се оно чувено, логично питање, па где су паре и где су тих 150 милиона евра, у шта је то у ствари уложено?

Такође, исти тај министар здравља је рекао да ми немамо новца да можемо улагати.

(Председник: Морам вас упозорити да је време посланичке групе истекло. Завршите реченицу.)

Завршавам. Такође је рекао да немамо да улажемо довољно милиона евра, јер већ много улажемо у опрему. Ја питам, а коју опрему? Да ли ону коју сам навела, а коју нам је донирала јапанска Влада, али је ми због необучености наших лекара не можемо да је примењујемо? Хвала.


Медија центар Категорије ДХСС у Скупштини Олгица Батић ДХСС - СПО

Контакт

Адреса: Теразије 14, Београд 11000
Ел.пошта: info@dhss.rs
Телефон: +381 (11) 3620 407, 3620 411
Факс: +381 (11) 3620 297