Олгица Батић ДХСС - СПО

03.12.2012

Осма седница Другог редовног заседања (2012), Заједнички начелни претрес о Предлозима закона из тачака дневног реда (5-12 тачка) (2012)

Хвала, поштована председавајућа.

Чланови Владе, даме и господо, пре свега ћу се позабавити Предлогом закона о јавним предузећима и Законом о Фонду за развој.

Што се тиче Предлога закона о јавним предузећима, мислим да је мој колега из посланичке групе Мирко Чикириз доста тога већ рекао. Не бих се бавила питањима да ли ће наведени закон одстранити политику из кадровских решења приликом

остављања функционера у било којим јавним предузећима, јер сви добро знамо како то у нашој земљи функционише, независно од законских текстова који врло и неретко остају само слово на папиру.

Драго ми је што је министар финансија индиректно признао да уважава и цени опозицију која може да буде конструктиван. Мислим да ћете се сложити са мном. Решила сам да управо на такав начин приступим овом Предлогу закона о јавним предузећима, када сам писала амандмане.

Како је овим законом предложено да лица која су осуђена за кривична дела против привреде и правног саобраћаја не могу бити директори, природно је онда да се прихвати амандман да се таква забрана проширује и на она лица која су осуђена за корупцију и за злоупотребу службеног положаја. Предложила сам оваквим једним амандманом да корумпционаши не могу бити директори, али видећемо да ли ће се то прихватити.

Такође, кроз амандмане које сам поднела, појаснила сам министру финансија разлику између кривичног и преткривичног поступка, дала му објашњења везана за претпоставку невиности, разграничила шта је то судска опомена, шта условна осуда итд. и надам се да ће предложени амандмани заиста бити и усвојени.

Што се тиче Предлога закона о Фонду за развој, како му само име то каже, Фонд за развој јесте институција чији је првенствени циљ да развија привреду Републике Србије. Јасно је да је Република Србија инфраструктурно потпуно неразвијена држава. Мислим да ће се свако са мном сложити, или бар у најмањој мери недовољно развијено. О томе може да сведочи свака изјава сваког министра која је овде изречена.

Потпуно је нејасно и због чега предлагач измена закона жели да из постојећег закона избрише одредбу по којој Фонд за развој, између осталог, има и циљ који гласи – развој инфраструктуре. Подсетићу да Фонд за развој треба да појединим субјектима додељује новчана средства у циљу развијања Републике Србије. Он даје новчане подстицаје, али према критеријумима који су одређени као циљеви Фонда.

Недопустиво је да таква одредба закона, која представља својеврсни критеријум приликом одлучивања коме ће се средства дати, да се сада избрише, јер сваком је јасно да нема развоја Србије без развоја њене инфраструктуре, али предлог да се тај циљ Фонда за развој сад прогласи безначајним је потпуно тривијалан наспрам неких других одредби овог Предлога закона.

Наиме, у члановима 3. и 6. Закона руши се уставни поредак Републике Србије, јер овим члановима се директно напада принцип функционисања сваке цивилизоване државе. Не знам где то у цивилизованом свету има да држава успоставља финансијске обавезе за своје грађане, а да за то не прође парламент. То се управо овим предлогом закона ради, јер предлагач је осмислио да за гаранције које изда Фонд за развој гарантује Република Србија.

Морам да вас подсетим да се ниједна гаранција коју Србија издаје није десила а да о њој прво не расправља овај парламент. Не може оваквим законом да се дозволи заобилажење таквог једног принципа. О свакој обавези која терети буџет, а у овом смислу то значи у свакој обавези која терети грађане Републике Србије, мора да одлучује парламент.

Оно што се ради управо овим законом, а то је да се успоставља један крајњи аутоматизам. За свако потраживање за које Управни одбор Фонда за развој даје гаранцију, да ће за то аутоматски гарантовати Република Србија. Чини ми се да је то заобилажење Устава, јер о свакој финансијској обавези Републике Србије мора да гласа парламент и не може управни одбор било ког фонда, па ни Фонда за развој, да намеће обавезе Републике Србије.

На овај начин, чини ми се, гази се уставни поредак, а и флагрантно се заобилази буџет који је скоро изгласан, јер оно што буџетом није одобрено Фонду, сада ће Фонд моћи да узме тако што ће издавати гаранције које по аутоматизму гарантује држава. То је гажење Устава и чини ми се да је пре подношења оваквог предлога требало да размислите можда да се овај предлог закона повуче из процедуре, јер нисам сигурна како би Уставни суд оценио уставност једног оваквог закона.

Морам да подсетим на још једну одредбу. Наиме, Законом о јавном дугу и то у његовом члану 16. изричито је прописано да Република Србија може да изда гаранцију само у форми закона, а то значи да парламент гласа о њој.

Да ли можете само да опоменете народне посланике, јер више не чујем ни себе?

Дакле, према Закону о јавном дугу, и то у његовом члану 16, изричито је прописано да Република Србија може да изда гаранцију само у форми закона, а то значи да парламент гласа о њој. Како онда мислите да сада Република Србија гарантује за нечије кредите и то само по одлуци Управног одбора Фонда за развој? Када имамо једну тако изричиту одредбу, а имамо је, Закона о јавном дугу, како је онда уопште могуће да је овакав предлог закона прошао и да је прихваћен од стране Законодавног одбора? Овај предлог закона не пркоси само Уставу. Он пркоси и другим законима. Не знам уопште да ли су чланови Законодавног одбора добро и пажљиво читали овај предлог закона.

Такође се надам да ће они амандмани које је посланика група СПО и ДХСС поднела на Предлог закона о Фонду за развој бити подржани и уважени, јер мислим да има основа за тако нешто. Хвала.