Олгица Батић ДХСС - СПО

30.11.2012

Осма седница Другог редовног заседања (2012), Претрес у појединостима о тачки 2. дневног реда (2012)

Поштована председавајућа, даме и господо народни посланици, прво морам да изразим жаљење, будући да када је поднет Предлог закона о буџету за 2013. годину, могли смо у ставу 2. да видимо да ће од представника Владе бити министар пољопривреде, Горан Кнежевић, али добро. Пошто је ту господин Млађан Динкић, могуће је да ће и он да ми да одговор на нека питања.

Оно што смо тражили амандманом који смо поднели јесте да се са позиције намењене Управи за аграрна плаћања и то у функцији 420 економска класификација 451 од планираног износа од преко 25 милијарди динара, 450 милиона динара пребаци Управи за ветерину.

Морам само да напоменем да, уколико ми истекне време, користићу време своје посланичке групе.

У образложењу које је Влада дала, рекла је да овај амандман не прихвата, а разлози на које се позива јесте смањење износа средстава субвенција Управе за аграрна плаћања, да би овај предложени износ који смо наменили, да пребацимо Управи за ветерину, онемогућило реализацију програма и мере за подстицај развоја пољопривредне производње, да би смањило пољопривредну производњу и смањило извоз, што је најбитније итд.

Сматрамо да, не прихватањем оваквог амандмана, довешће до много тежих последица, довешће до смањења извоза, заправо на оно што се Влада у образложењу због ког одбија овај амандман и позива.

Зашто тражимо додатних 450 милиона Управи за ветерину? Оно што ћу рећи нису подаци који представљају некакву тајну, већ су то званични подаци из Министарства пољопривреде, шумарства, водопривреде и свако од њих може доћи и свака ветеринарска станица до њих може доћи, зато што у Србији имамо око 950 хиљада говеда, око три милиона и двеста хиљада свиња, око милион и триста хиљада оваца, 120 хиљада коза и око 20 милиона комада живине. Над свим овим грлима извршена је вакцинација и дијагностика заразних болести од стране теренске службе. Ово су подаци из Управе за ветерину.

Да би се поново заштитио овај сточни фонд, морам рећи осиромашени сточни фонд Србије, дакле, да би се урадила како вакцинација, тако и дијагностика, Управи за ветерину управо недостају она средства која смо амандманом и тражили. Када се израчуна цена вакцинације и дијагностике, и када се помножи бројем који сам навела, значи, бројем ових наведених грла, онда је приметно да управо средства која тражимо Управи за ветерину недостају.

Желим да напоменем и зашто је важна превентива која се код власника животиња, а то су обично наши сељаци, ради бесплатно, а на основу Закона о ветерини и државног програма мера, који управо значи вакцинацију и дијагностику. Важно је из следећих разлога – зато што се многе болести животиња, као што су бруселоза, туберкулоза, беснило, могу пренети на људе уколико животиње од тих болести оболе. Друго, зато што у земљама у нашем најближем окружењу има заразних болести, то морам да напоменем, а заразна болест као таква границе не познаје. Из тих разлога се управо могу пренети и на нашу земљу.

Уколико животиња није здрава и уколико она није заштићена, уколико нема потврду теренске службе, односно од ветеринара, онда је врло јасно да нема ни промета, нема клања, нема производње од животиње. Оно што је најбитније јесте да нема извоза. То је управо оно на шта се Влада позива у свом образложењу због ког не прихвата амандман, а овај амандман је баш супротно требало прихватити. Када нема извоза, наравно да је угрожена безбедност целе земље. Уколико нема превентивне заштите, а деси се заразна болест, стручњаци који се овом темом баве кажу да је 12 пута скупље сузбијање заразних болести и убијање животиња од њихове превентиве. Логична последица тога биће управо смањење сточног фонда, који је ионако мали.

Неке заразе, као што су, рецимо, класична куга код животиња, беснило, морам да напоменем, оне се не лече. Животиње се убијају, јер од тих болести животиње се не могу лечити и то је стручни постулат који је познат у ветеринарском речнику или у речнику сељака као тзв. стентинг аут.

У Србији има два научна института која се налазе у Новом Саду и у Београду, као и 10 специјалистичких института, у којима је запослено 223 ветеринара. Има 10 јавних станица, теренских станица, које броје 35 ветеринара и 319 приватних станица са 1.274 ветеринара, значи, око 1.500 ветеринара од око 4.200, колико их укупно има у Србији, држе тај систем заразе под контролом док се он може држати. Ако се не буде могао држати, онда не знам шта да кажем.

Ова средства која сам поднетим амандманом тражила нису предвиђена за плате, далеко од тога, нити ће циљ амандмана било ДХСС, било СПО бити усмерена на тако нешто, већ су ова средства плаћена искључиво за следеће ставке: за превентиву вакцинација свиња, за превентиву дијагностике, нпр. за вађење крви животиња, за куповину вакцина, за куповину дијагностичких средстава, за куповину игала, за куповину епрувета и свих осталих потрошних средстава.

Превентивом и заштитом животиња добијамо сви, и држава и ми и наши сељаци, који треба да нам буду најважнији. Логично, појавом заразе губимо сви, и држава и ми као народ и оно што је најпрече, губе наши сељаци. Велики је ризик уколико сељаку не заштитимо његову стоку, а скоро да нема ризика уколико се сељаку не плати рецимо по један хектар обрадиве површине.

Ова превентива и ова дијагностика заштите заправо представља директну помоћ сељаку за очување и заштиту сточног фонда Србије. Сем тога, здравље, а пре свега превентивно заштићене животиње, јесу услов за репродукцију. Морам да напоменем да се репродуковати може само здрава животиња, а не болесна.

Колико је озбиљна ситуација и зашто су потребна наведена средства која тражимо за Управу ветерине у износу који смо амандманом навели, говори и чињеница да од августа месеца, иако је програм урађен, теренска ветеринарска служба није добила ништа од средстава за урађен програм, што говори да управо Управи за ветерину недостају она средства која амандманом и предлажем и прети опасност да служба стане са радом због неплаћања средстава која јој припадају, тј. да стане са својим радом, а то би значило да престане да се брине и да штити животиње.

Морам да се осврнем и на инцидент и опасност која се десила у Крагујевцу, где је једна ветеринарска станица, под сумњом да је урадила нешто што се може сматрати незаконитим, или јесте незаконито, у то нећу улазити, тиме ће се бавити надлежни органи који тиме треба да се баве, не сме да баци сенку на огроман број оних који свој посао, дакле, и сељаци и ветеринари и теренске ветеринарске службе обављају и стручно, квалитетно и на време. Незаконитост треба санкционисати, али исто тако, са друге стране, оно што је квалитетно урађено…

(Председавајућа: Потрошили сте време ваше посланичке групе, само да вас обавестим. Завршите реченицу.)

Завршавам. Али, исто оно што је квалитетно урађено треба похвалити. Овај посао превентиве и дијагностике не може се и не сме урадити половично и селективно. Не могу се неке животиње заштитити а неке не, негде се урадити дијагностика, негде не, јер то није ни стручно, није ни законито, нити оправдано, ако се не заштити, напомињем, целокупан сточни фонд наше земље, који је ионако мали. Хвала.


Медија центар Категорије ДХСС у Скупштини Олгица Батић ДХСС - СПО

Контакт

Адреса: Теразије 14, Београд 11000
Ел.пошта: info@dhss.rs
Телефон: +381 (11) 3620 407, 3620 411
Факс: +381 (11) 3620 297