Олгица Батић ДХСС - СПО

24.10.2012.

Предлог закона о преузимању имовине и обавеза одређених банака ради очувања стабилности финансијског система Републике Србије (2012), Трећа седница Другог редовног заседања (2012)

Уважене даме и господо народни посланици, на почетку је представник Владе рекао – ово је све, само није уобичајен закон. Сложићу се да није уобичајен, јер је катастрофалан, јер је неуставан. 

Посебно о његовој неуставности говори члан 3, где се каже да на преузимање у складу са овим законом не примењује се Закон о агенцији за осигурање депозита, Закон о осигурању депозита и Закон о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурање.

Без обзира што је прихваћен овај предлог закона на Одбору на уставна питања и законодавство, онда народни посланици, ви слободно поднесите предлоге закона, изузмите од примене било које законе и нека тај ваш предлог исто тако буде прихваћен, да ово не буде једини преседан и да не буде једини изузетак.

Оваквим законом потпуно бесмислено се уноси немир у банкарски сектор Србије, и то на тај начин што се унижава независност НБС. Наиме, Законом о народним банкама је прописано да НБС контролише пословање банака, и то како законитост у пословању, тако и бонитет пословања. Чланом 102. Закона о банкама управо је тако нешто преписано. Сходно том елементарном начелу, НБС сама прописује ближе услове у погледу начина те контроле.

Такође, НБС јесте та која колико утврди да одговарајућа банка нема бонитет, уколико утврди да је она подкапитализована, односно уколико утврди да има ризичне пласмане, а нарочито уколико утврди да банка представља претњу по стабилност финансијског система, Народна банка је та која може да предузме било какве мере, а те мере су од просте опомене, па до буквалне принудне управе у одређеној банци.

Када се све ово има у виду, а све то пише у Закону о банкама, чију примену спроводи и сама НБС, онда је потпуно јасно да се оваквим једним предлогом закона уништава независност првенствено НБС, јер оно што је прописано као њена елементарна обавеза, а то је обавеза да врши контролу бонитета банкама, сада ће да ради Влада, а то значи да ће то да ради министар Динкић. На тај начин управо се овим перфидним методама министра Динкића одузимају овлашћења Народној банци, јер ако се министри петљају у пословање Народне банке тако што се овим законом фактички дуплирају овлашћења, она се сигурно оваквим предлогом закона дуплирају, онда је то један јако рђав посао, јер о ономе о чему треба да одлучује Народна банка, сада ће да одлучује министар финансија.

Надлежности се, наравно, дуплирају јер НБС управо по Закону о банкама може да уведе принудну уплату, а Република Србија већ гарантује депозите, па уколико је то онда тако, а и птице на грани знају да то заправо јесте овако како сам навела, онда увођењем овог система који се предлаже неће се знати ни ко пије ни ко плаћа, апсолутно се неће знати ништа, јер ће и министри моћи да преузимају мере према банка, односно да угасе било коју банку ако они тако буду пожелели.

Уочава се јасно из оваквог предлога закона један широк дијазепам злоупотреба које је Млађан Динкић оставио њему знаним финансијским експертима, јер у уводној одредби овог закона се наводи да ће се банке преузимати онда када постоји озбиљна претња за стабилност финансијског система. У вези тога постављам питања – шта је то стабилност финансијског система и где пише? Шта је то претња по стабилност и где то пише? Шта је то озбиљна претња по озбиљност и којим законом је то дефинисано? Ко процењује ту стабилност? Ко ће да процењује претњу? Ко ће да процењује да је претња озбиљна или неозбиљна? И коначно, ко упућује ту претњу, озбиљну или неозбиљну, и коме је упућује?

Узалудан је покушај да се одговори на ова питања, јер одговори су немогући. Из тога се види да ће примена овог закона бити онако берићет министра финансија, јер ако министар финансија буде рекао да је нешто нестабилно, онда ми сви треба да поверујемо да је то нестабилно. Ако је претња – претња, онда је она претња, а ако је озбиљна претња, наравно да је озбиљна претња, како да не. Где пише да је озбиљна и како ћемо то да проверавамо и да ли се ради о претњи или о пукој министровој вољи, ми то нећемо знати, јер овај закон не нуди мерила, нити мери било какве дефиниције.

На крају крајева, питам се који то инжењер процењује стабилност финансија и по којим мерилима их процењује? Ми знамо шта значи стабилност, знамо и чиме се она мери, али ко то мери у Србији, стабилност финансијског система и којим то метром? Уколико само погледамо около и наоколо, онда ћемо чути где различити економски аналитичари не могу никако да се сложе око тога шта је то стабилност, а шта је нестабилност и која је граница између тога. То говори да нема законске дефиниције стабилности, а уколико тога нема, а законом се предвиди да је услов за преузимање банака управо та озбиљна претња по нестабилност о којој сам говорила, онда је свима нама јасно да у овом закону пише – преузеће се она банка коју Млађан Динкић буде хтео да преузме.

Далеко од тога да је то једини проблем овде и овако предложеног закона. Имам пар питања за министра Динкића. Да ли он зна да контролу банака може да врши једино НБС? Да ли он зна да ту контролу не може да врши Влада и да Влада нема право да врши ту контролу? Даље, да ли он зна да извршна власт, па макар и он био министар финансија, не може да уђе у банке и да их пита – извините, да ли сте ви стабилни или сте ви можда нестабилни, да ли сте ви озбиљна претња или можда нисте озбиљна претња, већ то могу само независни службеници НБС? Уколико је то тако и уколико је јасно да извршна власт не може да прикупља податке о томе, онда је питање још јасније – како ће Влада и министар Динкић без таквих и тих података да процењују која је то банка озбиљна претња, а која је неозбиљна? Одговор се намеће сам по себи. Једино би то могла Влада, уколико би јој Народна банка дала управо податке о бонитету и пословању и управо из тога се види сва, чини ми се, не тако добро намера Динкићевих предлога, јер оно што је он предложио може да обавља једино НБС, а Влада и министри као извршна власт никад и никако, ни у једној цивилизованој држави, а има и таквих, и у Европи и у свету. Ми смо изузетак, изгледа.

Ако службеници Владе не могу да обављају контролу банака, како ће онда да знају да ли нека представља претњу по стабилност банке? Предлажем и ДХСС већ унапред зна свој став по питању овог предлога закона, и наравно да неће гласати за овакав предлог закона.

Међутим, оно што је такође занимљиво јесте да овим предлогом закона Млађан Динкић себи прибавља права себи шест пута већа од оних права која има НБС. Он сада може да припаја и да раздваја банке, и то онако по његовој вољи како му се хоће – овде може да споји, тамо може да раздвоји, може да се позове на неку стабилност, на некакву претњу, на некакву озбиљност или неозбиљност и онда може и пет банака да утопи у једну банку, ни то нас не би изненадило. Онда се на крају питамо и поставља се оно чувено питање – где су паре, куд оне нестадоше?

Не могу да поверујем да понеки људи могу да поверују у оно што је министар финансија управо изрекао. Позивам све народне посланике да озбиљно размисле о овоме што сада чине и ономе што ће учинити по питању оваквог предлога закона. Министар Динкић у овом моменту управља Пореском управом, управља јавним финансијама, управља царином, управља платним прометом, управља буџетом, управља државним субвенцијама, туризмом, драгоценим металима и сада човек хоће да управља и банкама, наравно, хоће и парама из тих банака да управља, хоће свиме да управља.

Лепо је то што хоћете да учините, они који буду подржали овакав предлог закона и изађете му у сусрет, али када му дате и када га овластите да над свим тим има контролу, врло брзо ћете постати његови робови.

На овакав предлог закона ДХСС и СПО су поднели амандмане, који за циљ имају да се спречи овакав непотизам министра финансија.

Министар финансија је на самом почетку рекао како се он заправо јавља као спасилац и формулисао је да хоће да нас спашава. Да спаси оно што се спасити може. Знамо овде како сте спашавали банке. Знамо како сте спашавали штедионице. Не сумњамо у вашу љубав према једнима и другима, са тим сте добро упознати, а посебно су грађани упознати са приликом како сте волели, на пример, Националну штедионицу, па се унапред оправдано плашим за пропаст Поштанске штедионице.

Говорили сте и све време сте спочитавали да је претходна Влада крива за све и све претходне владе пре ове су криве за све. У већини тих сте управо ви седели. Зашто онда када помињете спасење и као спасилац целокупног финансијског сектора државе Србије а и шире, зашто онда нисте спасили гашење четири банке, оне афере за које се ваше име помиње? Зашто сте учествовали у уништењу Националне штедионице? Шта је са кипарским парама, против које је Владан Батић и ДХСС поднела кривичну пријаву и под том кривичном пријавом је у току преткривични поступак, зато што заменик тужиоца за организовани криминал за пет година учини једну врло дубокоумну радњу, замислите, напише један допис. За писање једног дописа је потребно пет година. Сетите се активности, свих оних криминалних активности “НВВ” банке, преко којих је Г 17 плус прао паре. Сетите се продаје “Мобтела”, који је био у власништву Богољуба Карића. Сетите се “Еуро-аскиз” банке, па се сетите и афера “Сартид” и “Фанцира”.

Постављам вам питање – зашто се онда нисте јављали као спасилац свих тих афера? У свему овом наведеном, именитељ има само једно име и управо се одазива на ваше.


Медија центар Категорије ДХСС у Скупштини Олгица Батић ДХСС - СПО

Контакт

Адреса: Теразије 14, Београд 11000
Ел.пошта: info@dhss.rs
Телефон: +381 (11) 3620 407, 3620 411
Факс: +381 (11) 3620 297