Олгица Батић ДХСС - СПО

23.10.2012.

Друга седница Другог редовног заседања (2012), Предлог закона о допунама Закона о заштити података о личности (начела) (2012)

Поштована председавајућа, даме и господо народни посланици, јесам поднела амандмане на овај предлог закона и јесам имала исте дилеме које су управо у тим амандманима и садржане, али морам изнети и неколико чињеница.

Наиме, Закон о заштити података личности, не у овом предложеном облику, као такав није леx специалис него је леx генералис закон и то у области заштите Уставом загарантованих људских права на заштиту података о личности из члана 42. управо тог најспорнијег члана, који управо и помињемо, Устава Републике Србије. У том смислу овај закон прописује заштиту података о личности, али на један крајње уопштен начин.

Оно што је интересантно јесте да су чак и изузеци од правила који су прописани Законом о заштити података личности, они се утврђују на један уопштен, а не на конкретан начин.

Такође, овај закон није у потпуности усаглашен са релевантним међународним документима. То су Конвенција о заштити лица у односу на аутоматску обраду података, додатни протокол уз Конвенцију, директива Европског парламента, као и Савета у овој материји.

Приликом усвајања самог закона, не мислим на овај предложени предлог, дошло је до одређених одступања у односу на садржину одредбе члана 42. Устава Републике Србије, због чега је и Повереник за информације од јавног значаја предложио Уставном суду да се оцени уставност појединих одредаба управо овог закона.

Да не бих даље тумачила одредбе закона који је већ донет, будући да овде треба да се говори о Предлогу закона предлагача господина Срђана Миковића, желим да напоменем да такође у ситуацији једне тешке економске кризе у којој се ми засигурно налазимо и, нажалост, нема назнака да ћемо ускоро из ње изаћи, сви смо сведоци да је све већем броју људи потребан неки вид хуманитарне помоћи.

Демохришћанска странка Србије јесте у потпуности свесна такве ситуације и са своје стране свим силама се труди да да допринос у смањењу сиромаштва. Ма колико она можда наизглед мала и изгледала, увек смо се одазивали хуманитарним акцијама. Ускоро ћемо представити нашу стратегију борбе против сиромаштва. У том смислу и подржавамо идеју коју је управо дао предлагач овог закона, господин Срђан Миковић.

Сматрамо да ово решење, наравно, може бити боље, као и свако, увек може боље, јер бојим се да омогућава и бројне злоупотребе. Наиме, Закон о заштити података о личности замишљен је као један скромни закон којим се на уопштен начин Уставом штити оно зајамчено право на заштиту података личности.

Неопходно је да се законом, којим се укупно уређује сва материја прикупљања хуманитарне помоћи, управо уреди материја прикупљања, материја обраде, материја држања и употреба података о личности.

Тачно је, прецизно би било потребно уредити који то подаци о личности се прикупљају, ко је обрађивач тих података, под којим условима је могуће приступити базама тих података, ко има право приступа тим подацима, на који начин се чувају ови подаци, утврдити начин евидентирања лица која су приступала базама података у виду својеврсног регистра. И не само то, било би неопходно да се прецизно уреде и бројна техничка питања.

Уколико се усвоји предложено законско решење плашим се да може делом доћи до одређеног вида злоупотреба, јер предлогом није утврђено ни који се подаци прикупљају, ко их прикупља и за чије потребе итд.

Посебно истичемо да предлагач уводи нови термин. То је термин “хуманитарна потреба”, који није дефинисан Законом о заштити података личности, што би у пракси могло довести до различитих тумачења.

Усвајањем предлога не само да би се прекршио тај члан 42. Устава Републике Србије, који јемчи заштиту података о личности, већ можемо донекле опредметити тај закон. Наиме, чему ће вредети постојање Закона о заштити података о личности уколико једноставно омогућимо заобилажење свих оних неопходних механизама заштите и то позивањем на један, по мени, паушално постављен термин “хуманитарне потребе”.

Не смемо заборавити да је пре два месеца, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, изнео шокантне податке о броју прислушкиваних разговора, о неовлашћеним приступима базама података.

Такође, не смемо затворити очи ни пред чињеницом да су наши грађани у свакодневном правном промету условљени да се одричу заштите закона, да би им било омогућено да закључују одређене уговоре. Кад кажем одређена правна лица, онда у првом реду мислим на банке. У таквој ситуацији законске измене морају ићи пре свега, у правцу побољшања законских одредаба и механизма заштите података о личности, а не само у правцу стављања ван снаге доношења оних измена које ће омогућити да подаци који су наводно заштићени, заправо нису, се прикупљају, обрађују, прослеђују и то све под велом хуманитарне потребе.

На крају, истаћи ћу да сам од предлагача овог закона чула да је ово о чему смо имали дилему и о чему смо се консултовали, све недоумице једне такве дилеме, а тиче се усаглашавања тог члана 42. предвиђеног Уставом. На седници Одбора за уставна питања и законодавство донета је једногласна одлука по том питању и тим је заузет јединствени став свих, а Одбор чине представници свих посланичких група. Тако да ћу овом приликом искористити и рећи да будући без обзира што сам поднела амандмане, које сам једним делом овим путем и својим излагањем образложила, будући да је такав јединствен став Одбора за уставна питања и законодавство, своје амандмане које су благовремено поднети, повлачи. Хвала.


Медија центар Категорије ДХСС у Скупштини Олгица Батић ДХСС - СПО

Контакт

Адреса: Теразије 14, Београд 11000
Ел.пошта: info@dhss.rs
Телефон: +381 (11) 3620 407, 3620 411
Факс: +381 (11) 3620 297