Олгица Батић ДХСС - СПО

23.10.2012.

Друга седница Другог редовног заседања (2012), Предлог закона о амнестији (начела) (2012)

Уважена председавајућа, колеге посланици и посланице, пре свега потребно је имати у виду да овакав владин предлог закона о амнестији представља један крајње изнуђен потез.

Неспорно је и не може се побити чињеница да су затвори у нашој земљи претрпани, као и чињеницу да не можемо пренебрегнути да државни буџет нема довољно средстава како би се повећао број затворских места, што би у крајњој линији значило изградњу нових затвора, што је чини ми се овој земљи јако потребно.

Нећу улазити у анализу самог закона, будући да је то министар Селаковић учинио прочитајући нам његов предлог, али осврнућу се на правне последице које овакав предлог закона носи.

У првом реду најпре мислим на правне последице овог закона. Лица која се по овом закону ослобађају од казне, то не значи да се она изузимају и да им се умањују било какве врсте обавезе. Дакле, амнестија фактички мења ситуацију осуђеника и то је неспорно, али све друге обавезе као што је нпр. обавеза накнаде штете, остају на снази. Таква лица ће уколико поново учине кривично дело, сматрати да су раније осуђена на ону казну затвора из пресуде, а не на ону коју су фактички издржали услед амнестије.

Оно што је прихватљиво, и оно што је добра страна овог предлога закона огледа се у њеним економским последицама, будући да је засигурно да се оваквим владиним предлогом закона стварају уштеде у државном буџету.

Са друге стране сврха кажњавања увек јесте двојака. Прво, да се на осуђеника делује да будуће не чини кривична дела, а друга јесте да се на друга лица утиче да не чине кривична дела. Међутим, чињеница је да је сваки појединац индивидуа за себе и да смо сви ми различити и да ће затвор на неког утицати на један начин, а на неког на други начин. Много је оних лица на која он уопште неће утицати, независно од тога на коју затворску казну су осуђена.

Као што сам споменула, наши затвори јесу претрпани. Услови у којима осуђеници издржавају казне ни мало не одговарају оним условима који су предвиђени у земљама које припадају ЕУ.

Такође, у нашим затворима је јако мало простора за било какву едукацију и сведоци смо да затвор уместо васпитне установе постаје један вид установе за обуку криминалаца, на жалост у великој мери. То говори о томе да затвор, често и ако је казна затвора нужна, да он сам по себи не представља најбоље решење.

Оно што се такође може спочитати о Предлогу закона јесу оне последице које настају по правосуђу. Амнестијом се фактички мењају судске одлуке, али тиме шаљете и одређену поруку судовима да блаже суде. Тако се поставља једно логичко питање – зашто би један судија следеће године осудио неког учиниоца који је починио лакше кривично дело за које му може изрећи казну затвора од три месеца, уколико ове године буде неки други учинилац осуђен за исто кривично дело, буде пуштен из затвора. Онда онај који је ове године осуђен ће имати бољи положај од онога коме ће се судити следеће године. И онај који је сада на издржавању казне се заправо налази у погоднијем положају од оног који ће на издржавање казне бити послат тек наредне године и то ће сигурно утицати и мењати судску праксу, јер ће судови судити блаже како би се постигла нека привидна равноправност.

Зато амнестија мора да буде предмет једне пажљиве процене. Нисам сигурна да је Влада као предлагач овог закона сагледала све оне последице. Србија јесте сведок и ми смо сви сведоци да овде влада једна потпуно блага казнена политика, јер да није тако владајућа коалиција, која изражава спремност и заговорник је борбе против корупције и криминала, али требала би да процесуира оне криминалце који у њеним редовима седе, а неки се одазивају и на реч министар.

Тиме је могуће да се оваквим Предлогом закона, деликвенти или преступници мотивишу. О томе да веома велики број кривичних дела никада не буде расветљен и да починиоци не буду кажњени, о томе нећу уопште ни да говорим, али све то говори о неефикасности нашег система, како правосудног тако и полицијског.

Са друге стране судови и судије у судском поступку су већ испитивали колика казна треба да буде изречена поједином оптуженом лицу и то испитивање увек иде двоструко од стране првостепеног па од стране другостепеног суда. Познато је да судови у обзир узимају и све олакшавајуће и отежавајуће околности као што су да ли је неко већ био осуђиван, колико је нешто повређено, у какво је ситуацији дело извршено и како се оптужени понашао у току самог поступка у смислу да ли је бежао или није, да ли је била расписана потерница или није.

То све говори само у прилог томе да се заправо амнестијом увек арбитрира над судским одлукама, а извршна власт амнестијом мења судске одлуке, а оне су и треба увек да буду предмет брижљивог разматрања.

Из свих тих разлога, заправо, амнестија, као једна општа мера, управо треба да буде изузетна мера као предмет брижљиве процене. Из тих разлога сматрам да овакав Владин предлог закона представља изнуђен потез, ма колико он био потребан. Свакако је да није најбољи.

Оно што је мени лично спорно јесте да се многе казне које су предвиђене у нашој земљи уопште не примењују. Тако, рецимо, у Србији јако се слабо користи могућност друштвено-корисног рада, који сматрам да би било много паметније примењивати уместо једне опште, по овом предлогу закона колективне амнестије и тим заправо, применом казна као што је друштвено-користан рад натерати осуђенике управо лакших кривичних дела да раде оно што је корисно и по друштво и по државу и да законска решења управо треба да иду у том циљу.

Уколико Република Србија има дефицит у буџету, а има га, онда је сигурно да велики број осуђеника у нашој земљи могу да направе уштеду уколико би се, рецимо, законима мотивисали да нпр. у једној чисто државној установи рецимо уређују и чисте обале и приобаља река, раде друге послове за које држава иначе одваја изузетно значајна средства, и о томе знамо сви, само ћутимо, а заузврат им се уколико такве послове заиста обаве, треба омогућити да се казна смањи.

Није довољно само, нажалост, амнестирати велики број затвореника. Потребно је супституисати казну, јер сваки предлог закона и уколико он буде усвојен и постане закон, закон треба да шаље и одређену поруку грађанима, а то је – уколико радите нешто корисно по државу и по само друштво, онда можда можете изаћи из затвора раније, а чини ми се да са оваквим Владиним Предлогом закона о амнестији то није случај. Хвала.


Медија центар Категорије ДХСС у Скупштини Олгица Батић ДХСС - СПО

Контакт

Адреса: Теразије 14, Београд 11000
Ел.пошта: info@dhss.rs
Телефон: +381 (11) 3620 407, 3620 411
Факс: +381 (11) 3620 297