Владимир Круљ о осицилацији курса динара према евру

ВОДИТЕЉ-О утицају економске кризе на европске интеграције наше земље разговарамо са доктором Владимиром Круљом професором на Факултету за финансије,економију и администрацију. Добро јутро,добро дошли.Јел смо вас сувише рано пробудили?

ДР.ВЛАДИМИР КРУЉ(професор ФЕФА)-Нисте. Има ко ће мене раније да пробуди. Што раније се устане толико боље за све нас. Јел тако?

ВОДИТЕЉ-да се уозбиљимо мало. Да ли има опасности да ова економске криза у грчкој варијанти прошири и на остале земље ЕУ?

КРУЉ-Ја би кренуо од прве и основне ствари јесте да је спољни дуг Грчке негде у овом тренутку 300 милијарди евра. Барем толико је процењен и ако узмемо у обзир да је „бејл аут“, односно та помоћ која је ЕУ дала Грчкој негде око 110 милијарди евра, онда то јасно говори да проблем постоји.дакле да ли ће се тај проблем проширити то зависи од много фактора. Пре свега од тренутка у коме се налази ЕУ,затим од односа који ће зависити унутар саме ЕУ, а такође и земље на које се то потенцијално може проширити.У сваком случају податак да ЕУ одвојила 750 милијарди евра као помоћ Еуро-зони јасно показује да се тај проблем узима са великом озбиљношћу и да је, ајде да кажемо ситуација са еуром једна од средишњих тачака стратешког планирања када је упитању Евро-зона.

ВОДИТЕЉ-Хоће ли опстати Евро-зона с обзиром на то да је евро пролази кроз највећу кризу од увођења?

КРУЉ-Ту постоји јако пуно размишљања зависно гледано са ове или оне стране Атлантика. Ја би рекао да се тренутно ЕУ, односно Евро зона налази на једној прекретници. Значи шта ће зависити у будућности. Зависиће много од потеза који долазе,али само неколико података који нам могу довољно говорити о каквој величини кризе причамо.Дакле прво раст Евро зоне,значи свих земаља у Евро зони је свега 1% . То је много мање него што је предвиђено. Само да направимо мало поређење. У Америци је 3,1% и имамо ситуацију где је ниво рецесије на нивоу око 10% . И имамо ситуацију где је од новембра само претходне године,па до рецимо јуна ове године имамо пад вредности евра у односу на долар 18%. То су само неки од параметара који показују у каквој ситуацији се налази Евро зона. Шта ће се у будућности дешавати је врло неизвесно. Ево само да цитирамо неке који то кажу. Рецимо велики центар који се бави практично анализом Евро зоне и Европе у опште каже да ће потези који пред ЕУ тренутно стоје бити болни,бити тешки и главно питање да ли долазе на време или не.Дакле време ће показати шта ће бити са Евро зоном.

ВОДИТЕЉ-Да ли ће ЕУ имати проблем пре свега када су стратешки планови у питању. Проширење на пример.

КРУЉ-Сведоци смо да се у претходном периоду много причало о томе да је ситуација, односно одлуке које се односе на проширење везане су за политичку страну медаље. Сада долазимо на један тврди терен где ће дефинитивно економија имати свој утицај.Као што можемо видети економија је у средишту. Економија између развијених делова ЕУ и овог другог дела такође ће представљати један битан однос. О дефинисању међусобних снага, дакле само пар ствари које су битне,а то је да је рецимо имамо ситуацију да је лисабонским уговором пре неки скоро деценију ево имамо ситуацију да је предвиђено да Евро зона буде најконкурентнији регион у свету са једне стране. Прошле године дошло до обнове, значи до завршавања тог споразума који је у ствари везан за већу кохезију земаља чланица ЕУ. Питање је колико је постигнуто до сада и сигурно стратешки оквир кретања у том смеру ће бити онај који ће да кажем даље утицати на колико ће ЕУ размишљати,односно колико ће приоритет и да ли ће приоритет у овом тренутку бити даље проширење.

ВОДИТЕЉ-Како ће се ова ситуација одразити на планове Србије да постане члан ЕУ?

КРУЉ-Ситуација је као што знамо у овом тренутку таква да знамо да ће Хрватска бити примљена и онда предпостављам да ће доћи до једне паузе која је проузрокована да кажемо доста битним .... уопште на глобалном нивоу,па тако значи то ће се дотаћи и нас. Оно што је овде битно јесте да ми морамо да наставимо да радимо на себи и то мање због ЕУ,мање због свега,а највише због себе. Значи успостављање владавине закона,демократских институција,извозно оријентисане привреде. То су само неки битни елементи који показују у ствари да ми размишљамо о себи, а када размишљамо о себи размишљамо о својим грађанима и одговорности политичке елите према истима. Дакле то је оно о чему Србија треба да размишља,а онда ћемо бити пожељан партнер и за ЕУ и за било кога другог који жели да гледа напред.

ВОДИТЕЉ-Може ли баш са ове економске стране да се прогнозира када ће Србија бити члан? Када ће коначно постати члан ЕУ?

КРУЉ-Ја сам се у Србију вратио тамо негде 2004-2005 године и од тада никад нисам прогнозирао такве ствари. Као што видите ствари се мењају јако брзо, а глобална слика се мења јако брзо у односу на унутар саме ЕУ. Погледајте имамо Тајип Ердогана, премијера турског који је искритиковао Немачку и Француску због чега Турска није примљена у ЕУ. Дакле ствари се мењају на такав начин који треба пратити. Треба бити јако паметан и треба искористити ствари за себе. Наравно у овом тренутку јако је тешко рећи када ће се коцкице поклопити и како би то Србија најбоље искористила за себе, али оно у принципу што јесте то је оно што је битно.

ВОДИТЕЉ-Али говоримо о економској стабилности. У Србији последњих дана је поново курс евра у центру пажње. Има ли краја пада курсу динара у односу на евро?

КРУЉ-Гледајте, многе економисте... сад ево већ крај јула је изненадила ситуација можемо слободно да кажемо изненађујућа, врло атипично периоду који је био иза нас а то је да наши људи који раде у иностранству и који долазе у земљу који доносе девизе логично је било размишљати да ће они колико толико утицати позитивно на стабилност динара барем у овим летњим месецима. То се није десило. То говори да постоји једна неравнотежа у макроекономији и оно што је добро, оно што нови гувернер Шошкић можемо да видимо планира такође да се бави курсом динара и због тога се очекују нове мере које ће битно утицати ја се надам на ту стабилност. И то је нешто што је позитивно. Такође наравно што је овде битно јесте да је немогуће само да кажемо интервенцијама на девизном међубанкарском тржишту страном убризгавати додатну количину евра и тиме утицати на курс. Јер то не може бити и није једина мера и то је добро да се примећује и да се на томе ради. Дакле нове мере којима ће се бавити Народна банка, наравно уска повезаност и наравно рад са Владом Србије, неке нове фискалне и монетарне мере и надам се да ћемо у томе успети. Поготово у септембру који неће бити лак имајући у виду и ликвидност привреде. Надам се да ће се наша привреда окренути што више развоју и овом већ постојећем развоју малих и средњих предузећа и надамо се да ћемо пре свега направити структуру извозно оријентисане привреде која ће имати већу конкурентност.