Владика - Курир 05.08.2010.

Да су изопштени и они који су се бавили педофилијом па аболирани, ни ово са владиком Артемијем ме не би изненадило

Полако се стишала бука око изопштења владике Артемија из СПЦ, која је у једном моменту у појединим медијима попримила димензије праве хајке. Нико, па ни ја, нема права да суди или пресуђује или ослобађа и аболира ни у световним, а камоли у црквеним стварима. Архијерејски сабор је рекао своје, разлози су, бар према његовом суду, јасни и познати, а колико је та ,пресуда" исправна и „ни по бабу ни по стричевима", показаће време.

Прелиставајући неку стару документацију из оног времена пре 5. октобра 2000, пре те изневерене револуције, подсетио сам се да је једини високи црквени великодостојник који се јавно ставио на страну демократских снага, а против једноумља идолопоклоничког режима Слободана Милошевића био управо владика Артемије. Годинама још пре трагичних догађаја на Косову 1999. године Артемије је свуда био присутан, и на митинзима Савеза за промене, и на разним скуповима, и конференцијама у земљи и иностранству. Отворено, јасно и јавно. Већина других архијереја или су мање више били уз тадашњег властодршца, или нису хтели да се експонирају, изузев часних изузетака.

Вадика Артемије, уз кога је често био монах Сава Јањић, учествовао је на протестима, трибинама, разним скуповима и у то време живео потпуно аскетски скромно. Сећам се даје ДХСС сама у сталној оскудици негде 1997-98, док смо се налазили у просторијама у улици Змаја од Ноћаја, једну канцеларију уступила Епархији рашкопризренској, да би имали неки свој кутак у Београду. Слично је било у Краљеву и, чини ми се, у Крагујевцу.

Лидери косовских Срба такође су слушали и поштовали речи свог владике и свуда се појављивали заједно с њим. Када смо одлазили на Косово, зборно место је био манастир Грачаница, а наш домаћин Артемије, кога су једном приликом, атакујући на нас,“Слобини Срби" напали у порти манастира.

Када је формиран ДОС, 10. јануара 2000. године, на тој конститутивној седници је присуствовао и у писању програмске декларације учествовао владика Артемије. Лично сам 5. октобра прочитао његов телеграм подршке демонстрантима испред савезне скупштине. Касније, након НАТО интервенције, имао сам прилике да присуствујем полемици рашко-призренског владике и првог цивилног администратора Бернара Кушнера на Велики петак у Грачаници и слушао са колико аргумената, љубави и страсти брани српске интересе на КиМ.

Након тога годинама нисам видео владику Артемија, све до данас и ових догађаја због којих је екскомунициран. Људи се временом мењају, па се можда и он променио, мада у то тешко могу да поверујем. Да су изопштени и они који су се бавили педофилијом па аболирани, или они који су с митраљезом у једној и дечјом лобањом у другој руци дан уочи избора, 23. септембра 2000, преко ТВ екрана претили свима који би да сруше Милошевића, дозвољавајући да се митинзи младих социјалиста одржавају испод иконе Белог анђела, или они који се сликају на златном трону за еротски часопис, или они који су благословили сајт „црвених беретки", или они који су осуђени за озбиљна кривична дела, или они који су држали срамна опела, ни ово ме не би изненадило. Овако, остаје нека горчина у устима, али нека ипак време буде судија.

Знам да ће ово за многе звучати као јерес, али истине и подсећања ради морао сам ово да напишем, јер је то део сведочанства о једном времену и догађајима које би неки њихови учесници и сами да забораве.

Београд, 05.08.2010.
ВЛАДАН БАТИЋ

 


Медија центар Категорије Архива Владика - Курир 05.08.2010.

Контакт

Адреса: Теразије 14, Београд 11000
Ел.пошта: info@dhss.rs
Телефон: +381 (11) 3620 407, 3620 411
Факс: +381 (11) 3620 297