Андалузија – земља кориде и фламенка

Имао сам среће да у више наврата обиђем читаву Шпанију која је у сваком погледу рај за туристе и авантуристе због великих разлика и контраста који постоје између појединих њених провинција до те мере да се упитате да ли се налазите у једној истој држави.

У том погледу посебно је карактеристична и посебно различита Андалузија, пуна сунца, страсти, звукова, боја, темперамента, земља у којој су помешани традиционална Шпанија са арапским, маварским и афричким примесама.

Од Алмерије, Малаге, Марбеље, Торемолинаса, Алџазираса који се налазе на обали и чувеним плажама Цоста дел Сол, Цоста де ла Луз и Цоста Тропикал до малог места Тарифа одакле крећу трајекти ка Мароку и за које кажу да је најбоље на свету за једрење на дасци, од Средоземног мора преко Гибралтара до Атлантика, преко Севиље, Гранаде и Кордобе све одише неким другим мирисом, неком посебном аромом различитих обичаја, традиције, вера, раса набијено бурном историјом и цивилизацијским контрастима у сваком погледу.

Севиља је епицентар Андалузије. Са богатом у бурном историјом вековима пре нове ере, преко Феничана и Картагињана, Цезара и Птоломеја, Севиља је од 711 до 1248 била под влашћу Мавара који су дали својеврстан печат овом прелепом граду који красе катедрала саграђена на месту некадашње џамије. Као што је у Фамагусти звоник катедрале Свети Никола претворен у минарет Лала Пашине џамије овде је минарет претворен у звоник чувену Хиралду, главну знаменитост Севиље. Одмах преко пута је Алказар стара маварска палата, а печат богатој историји дају и Златна кула и Градска кућа.

Независно од историје и архитектуре Севиља је у сваком погледу срце Андалузије са кастањетама, фламенком и његовом персонификацијом Хоакином Кортесом кога сам имао среће да гледам управо тамо где и припада. У Севиљи.

Наравно да можете гледати или слушати фламенко било где у свету, али је право место за такав доживљај Андалузија, а у њој Севиља.

Иста је ситуација са коридом. Постоји она у читавој Шпанији, деловима Француске и наравно у Латинској Америци, али праве кориде су у Андалузији посебно у Пласа де Торос у Севиљи и у Арени у Линаресу у којој је почео и чувени Ел Цордобес.

Поред Севиље обавезно треба видети Гранаду са још богатијом историјом, град у коме су се Мавари задржали знатно дуже, скоро до краја 15 века. У Гранади је и чувена Аламбра - црвена тврђава из 13-14 века, резиденција маварских краљева са познатим Лављим бунаром. Аламбра је иначе најпосећенија туристичка дестинација у Шпанији.

У сваком случају Андалузија је нешто посебно што не постоји не само у Шпанији већ нигде у свету. Бурни темперамент, страсти, емоције, неки позитивни набој који кроз музику, песму и игру осећате у оним уским живописним уличицама, мами Вас да поново дођете у земљу Мириља, Веласкеза, Паблан Пикаса и Лорке.