Уједињени Арапски Емирати

Мој пријатељ Зоран Ђорђевић, Пироћанац, наш најуспешнији фудбалски тренер на Блиском истоку и Азији, окићен титулама националних првака у десетак земаља чије је пребивалиште Дубаи, био нам је домаћин у овом граду 21. века, о чему ћу посебно писати. Али он је желео да поред Дубаија упознамо и остале Емирате. Сели смо у кола и кренули редом у разгледање ове државе која заузима територију југоисточног дела арабијског полуострва код Персијског залива.

Поред Дубаија у саставу УАР су још и Аџман, Фаџеира, Рас ел Хајма, Ум ал Кајвајн, Шарџа и наравно Абу Даби.

После британског повлачења из овог региона 1971. године Катар и Бахреин одлучили су се за потпуну независност, а поменутих седам Емирата за уједињење.

За Емирате се мисли да немају никакву историју, али нас одмах демантује Шарџа коју помиње још грчки географ Птоломеј у другом веку нове ере, мада су њени историјски корени још знатно старији. У Шарџи се могу видети велелепни објекти, права архитектонска чуда не на нивоу Дубаија или Абу Дабија, али такође изузетно атрактивна као и огроман број велелепних вила. Оно по чему се Шарџа разликује од других Емирата јесте велики број музеја, галерија, споменика, шеталишта, због чега је не само културна престоница Емирата него и читавог арапског света. Тај статус добила је 1998. године од стране Унеска.

Мене је потпуно импресионирао универзитет. Усред пустиње, као у оази у правом цветном врту са бујном вегетацијом створеном системом наводњавања, односно заливања, налазе се велелепна здања бројних факултета, с једне стране великог булевара за мушкарце - студенте, а с друге стране за девојке - студенткиње. Све нам је то показао син нашег домаћина Љубиша који је дипломирао на Техничком факултету у Шарџи. Иначе, одмах иза факултетских зграда налази се универзитетско насеље саграђено од прелепих вила у амбијенту праве оазе.

Фуџаира је емират који се разликује од осталих по томе што само име звучи некако чудно, више као неки назив са Далеког истока, односно Јапана, затим што излази на Индијски океан и има лепе дугачке плаже и обалу која је брдовита за разлику од пустињског амбијента, као што је уз Аџман ово нешто сиромашнији Емират. Ни туристичка понуда није нарочито активна, мада је јасно да Буџаира због локације мора, лепог пејсажа има перспективу. Иначе, тамо можете видети гомиле рибарских бродића јер је овде риболов главна привредна делатност, а тим послом баве се странци, махом из Бангладеша.

Сасвим различит од Фуџаире је Рас ел Хајма који се у последње време налази на туристичкој понуди и наших туристичких агенција, где је све у покрету, трговини, бизнису, плановима, дакле где све врви од живота.

Обишавши и остале Емирате који немају неке посебне специфичности, упутили смо се у Абу Даби, највећи и најбогатији емират. Абу Даби можда нема тако атрактивне архитектонске фантазије као Дубаи, али је потпуно скоцкан, потпуно заокружен, права светска метропола. Абу Даби има некако више интиме, све је ту надомак руке, а с друге стране одише богатством и моћи. Сматра се да је Абу Даби, у преводу „отац газеле“ који има скоро два милиона становника, најбогатији град на свету захваљујући наравно нафти. Он је средиште трговине Блиског истока и једна од најатрактивнијих туристичких дестинација, са дугим белим плажама, великим трговима и парковима, моћним шопинг центрима и луксузним хотелима. Његова главна улица дугачка је осам километара и у њој се налази чувени хотел Хилтон са видиковцем и платформом на врху, одакле уз одличну храну и пиће можете посматрати панораму целог Абу Дабија и околине.

Иначе, у Абу Дабију има и интересантних историјских знаменитости попут Беле тврђаве која датира из 1793. године, као и пуно великих и малих џамија, а посебну атракцију представља стари део града који се налази у кварту Битине.

У Абу Дабију можете видети људе из целог света. Он је прави космополитски град, мешавина разних нација, боја коже, религија, култура. Локални Арапи, мушкарци у дугим белим, а жене у црним хаљинама често забрађеног лица, држе до своје историје и традиције, али истовремено можете видети да возе најлуксузније џипове или аутомобиле, носе лаптопове и најмодерније мобилне телефоне, скупоцене сатове, фирмиране наочари, једном речју све је пуно контраста, мешавина старог и новог.

Као да жели да парира Дубаију, и Абу Даби има неколико атрактивних објеката попут солитера „Капитал гејт“ који је ушао у Гинисову књигу рекорда као најискривљенија зграда на свету, превазилазећи чувени криви торањ у Пизи. Ту је и нови аутодром на коме су прошле године одржане прве трке формуле 1 и који је свакако најатрактивнија и најлуксузнија стаза на свету.

У Абу Дабију ове године ће бити отворен први Фераријев тематски парк на свету, инспирисан атрактивним спортским аутомобилима чувеног произвођача. У Абу Дабију је и вероватно најлуксузнији хотел на свету Емиратс Палас, који својом раскошном лепотом предивног дворца надмашује чувени Бурџ ел Араб у Дубаију. Човек остане задивљен лепотом овог здања, чије услуге тешко да могу користити обични смртници јер се од цена соба и апартмана једноставно заврти у глави. Међутим, смештај у другим, такође веома пристојним хотелима, није претерано скуп, као ни храна чије су цене на нашем нивоу, уз напомену да можете наћи сијасет најразличитијих националних ресторана за све укусе, а доминира либанска кухиња која је заиста добра, у што сам се уверио још у Бејруту, а која је овде веома цењена.

У сваком случају, општи утисак који носите из Абу Дабија изузетно је повољан, тако да овај град, ако већ идете у Дубаи, треба обавезно видети, утолико пре што је удаљен само сат вожње колима од Дубаија.