Др. Владан Батић - Министар правде

Др. Владан Батић - Министар правдеНакон  победе ДОС-а на републичким изборима 23.12.2000.г., Др Владан Батић постао је први демократски министар правде у првој демократској Влади др Зорана Ђинђића. По речима многих Др Владан Батић је по преузимању министарског положаја имао најтежи посао од свих министара Ђинђићеве владе. Јер поред реформе за којом је вапило српско правосуђе и без које се не може говорити о примени ма ког закона, поред огромног мањка у правосудном буџету, тоталне техничке и материјаллне неопремљености судова у Србији, поред свега тога, Др Владана Батића су чекале и кадровске промене у правосуђу, које су увек и најтеже и најделикатније.

Наиме, како је у једној стручној дискусији током 2011.г. изнето „сви они лоши кадрови које нам је режим Слободана Милошевића подарио, а који су се редовно поигравали са судбинама обичних грађана Србије, су као руком однешени нестали после 5.октобра 2011.г. Сви сем судија јер њих је птитила сталност судијске функције коју су им претходни недемоктратски режими подарили. Они су остали на својим дужностима и чекали да народ заборави сва она зла која су нам приређивали штитећи лик и дело диктатора Тита и Милошевића, једнопартијски систем комуниста али и симулацију вишепартизма Слобе и Мире“.

Током министарског мандата Др Владан Батић започиње свеобухватне реформе правосуђа. Паралелно је спроводио организацијске промене и уносио суштинске новине које треба да омогуће непристрасан и независан суд, док је истовремено писао кривичне пријаве и подносио доказе против вођа Ослободилачке војске Косова за злочине над Србима, перманентно се борећи на седницама Владе да буџет Републике буде издашнији према судовима и да им се повећају плате и упристоји рад, док је са дуге стране као константу политичког ангажовања изнносио потребу за лустрацијом, односно, како се сликовито изражавао – „одвајање жита од кукоља у српском правосуђу“ сматрајућу да се све оне судије које су се огрешиле о закон спроводећи налоге прошлих режима, не могу наћи ни у правосуђу ни у адвокатури.

Најрпе је укинута пракса да се запосленима у Министарству дају бесплатни станови, а многи станови који су раније подељени су враћени држави. Уведена је строга буџетска контрола и постигнуте су броојне уштеде.

За време његовог мандата као министра правде оснива се Посебно одељење Окружног суда у Београду за организовани криминал, такозвани „Специјални суд“, који добија своју високоопремњени зграду, а чије оснивање прати и успостављање Специјалног тужилаштва за организовани криминал и успостављање посебне јединице Министарства унутрашњих послова за организовани криминал. Упостављањем ових институције створени су услови да држава започне и оконча судске процесе против организованог криминала, који ће се показати од драматично велике важности у годинама које су долазиле.

Иако министар правде Републике Србије утицао је на то да се у тада Савезном кривичном законодавству, које је за то било надлежно, уврсти посебна казна за кривична дела организованог криминала и то конфискација имовине, а ради ефикасне борбе против криминала прописана су и нова у доказна средства као што су скривени иследник, контролисане испоруке, сведок сарадник, и посебне мере заштите сдведока.

Такође, успостављен је и Суд за ратне злочине као и Тужилаштво за ратне злочине, који су упркос снажним почетном противљењу  појединих неискрених политичких фактора,имали немерљиву улогу у расветаљавању злочина учињених над српским народом како у ратовима деведесетих, тако и оних учињених за време Другог светског рата, а такође и лица која су злочине чинила над другим народима су изашла пред лице правде управо пред тим судом.

Током мандата Министра правде Др Владана Батића реформисана је и судска управа, а након више од једне деценије провредених у сиромаштву са платама бедно ниским које нису омогућавале ни пристојан оброк а камо ли независан и непристрасан рад, судијама су повећане плате за више од 300% са тенденцијом даљег раста,  чиме је утабан пут да се правило добро познато на западу укорени и у српском правосуђу, односно да судије могу независно судити тек ако су потпуно финснсијски незавинсни, што је била и крилатица Др Владана Батића од почетка бављења политком. На почетку  његовог мандата судије су имале плату од 150 немачких марака, а на крају мандата 1.000 немачких марака.

По први пут у историји Србије таксе наплаћене у судским поступцима постају део правосудног буџета одакле ће се финансирати зараде запослених у правосуђу.

Такође, уз снажно инсистирање Др Владана Батића успостављен је први пут у историји Србије Високи савет правосуђа као стручно тело састављено од судија, тужилаца, професора права и адвоката, које ће Народној Скупштини предлагати кандидате за избор судија уместо дотадашњег система по ком су то чиниле политичке партије. Политичке прилике којима је у највећој мери кумовала Демократска странка Србије (ДСС) довеле су до тога да Закон о судијама буде мењан неколико пута за време мандата Др Владана Батића и то тако што након изгласавања закона који омогућава већу независност, непристрасност и стручну контролу судија кроз Високи савет судства, посланици Коштуничине Демоктратске странке Србије поднесу Народној Скупштини предлог закона по ком поново политичке партије добијају значајну улогу у избору судија.

Као адвокат по вокацији, залагао се и за јачање угледа адвокатуре као и за јачање етичког кодекса у адвокатским коморама говорећи да адвокатура не може бити никакав егзил, сабирни центар за оне људе који су се огрешили о елементарне етичке норме у обављању правосудних функција, а многи су се огрешили и ви то добро знате, сви то знају, и птице на грани“ (Др Владан Батић – Народна скупштина 16.јануар 2002.г).

Држећи се предано принципа и става да судије које су се ограшиле о закон док су у судницама спроводиле политичке налоге бивших режима, не могу и не смеју да опстану у српском правосуђу, Др Владан Батић се вишеструко залагао за лустрацију која је подразумевала „чешљање“ по протеклом раду судија како би се успоставио здрав правосудни систем који ће у себи имати честите кадрове који се нису огрешили о закон и елементарне етичке кодексе.

Борећи се за такав систем више пута је предлагао разрешења судија, инсистирао да парламент, који је био надлежан за то, такве судије смени. Међутим политичка клима коју је формирао председник Савезне Републике Југославије, а која је створила сукоб унутар политичке коалиције је све више ескалирала на теми чији је протагониста био председник државе Војислав Коштуница, да се многи кадрови Миловевићевог режима имају оставити на највишим функцијама у држави. Познато је залагање председника Југославије за опстанак Милошевићевог кадра и то  шефа државне безбедности Радета Марковића на том месту и политичких сукоба који су поводом тога настали. Еквивалентна ситуација је била и када су у питању биле судије српских судова.

Иритиран таквим поступањем појединих политичких фактора који су спречавали неопходне и обећане промене у правосуђу, Др Владан Батић као министар правде,  је јавно саопштио имена судија које су кршила људска права грађанима са циљем да „Слоба по дужини владања превазиће и саму британску краљицу“. Др Батић је ове судије сврстао у неколико категорија – оне који су учествоавали у прекрајању изборних резултата, оне које су судили монтиране политичке процесе против политичких неистомишљеника и припадника ОТПОР-а, оне који су крали новац из министарства правде додељивајући себи по неколико стамбених кредита и станова, и оне који су кажњавали независне медије по неуставном Закону о инфоримсању из 1998.године. Тиме је Др Батић заправо именовао судије које су недостојне да обављају судијску дужност.

Можда историјском суду поводом овог јавног саоштавања имена недостојних судија најбоље говоре две чињенице. Прва – да су све судије са списка које је Др Владан Батић издиктирао, јавности већ биле познате управо због оних поступања за које их је  Др Батић и „оптужио“, и друга – да се десет година доцније и даље говори о судијама са тог списка и потреби да се правосуђе „лустрира“. И управо се највише говори о судијама које је Др Батић тада споменуо, јер упркос снажној вољи и искреној жељи Др Батића,  захваљујући политичкој блокади од стране кабинета тадашњег председника Југославије, неки од кадрова са тог списка су ипак опстали на судијским и јавнотужилачким функцијама.

Др Владан Батић као Министар правде био је и носилац измена кривичног законодавства па је тако у Србији укинута смртна казна,а прописана је и до тада  српском кривичном законодавству непозната група  кривичних дела корупције те је на свеобухватан начин створен услов да држава успешно спроведе поступке за таква дела. Како су кривична дела са елементом насиља доминирала у српском друштву, то су и драматично повећане казне за многа кривична дела, међу којима је и разбојништво, изнуда и уцена. Током министарског мандата залагао се за кодификацију кривичног законодавсгтва које је било разцепкано у сијасет закона на савезном и републичком нивоу, а због тешкоће разграничавања у доказивању да ли је дрога намењена продаји или је и за личну употребу, по први пут се као кривично дело прописује и само поседовање наркотика. У том правцу је измењен велики број кривичноравнох одредби које су за циљ имале престанак праксе да се лицима код којих је пронађена велика количина наркотика изиче условвна осуда.

У кривичноправној проблематици Др Владан Батић је био носилац идеје да се по угледу на институције за борбу против организованог криминала образују посебне правосудне и полицијске институције за борбу против корупције. Због ванредних парламентарних избора који су условили престанак мандата владе чији је  Др Владан Батић био министар, он није био у могућности да реализује ову иницијативу.

Период веома динамичног мандата Др Владана Батића током којег је започео решавање огромног броја проблема, обележила је и веома добра сарадња са Хашким трибуналом за ратне злочине почињене на територији бивше Југославије. Сматрао је да Србија не може без огромне  штете по себе избегавати међународне обавезе на које је пристала потписивањем међународних документа, и да је лицемерно да баш они чији је председник такве обавезе прихватио се противе таквој сарадњи. Године које су долазиле показаће тачност ових тврдњи.

Др Владан Батић остаће упамће и као једини министар правде икада у историји Србије који је предано и марљиво скупљао и скупио доказе о ратним злочинима почињеним над припадницима српског народа, нарочито се осврћући на оне злочине почињене над Србима на Косову и Метохији. Доказни материјал који је скупљен за време његовог мандата послужиће доцније за подизање бројних оптужница пред Хашким трибуналом против бројних лица за злочине почињене над Србима на Косову у Метохији. Такође је започео и скупљање материјала за злочине почињене над Србима током Другог светског рата.

И материјални положај судства је вишеструко побољшан за време мандата Др Владана Батића. Повећање зарада судијама и запосленима пратило је побољшање техничких услова и опремљености. Илустратован је податак да је пре ступања на функцију министра Батића велики број судова није могао да изради пресуде јер није имао новца за папир да их одштампа, а готово ни један суд није имао ни рачунар већ су се записници и судски документи израђивали на писаћим машинама из доба Јосипа Броза. Успешна међународна сарадња коју је изградио Др Владан Батић као резултат је дала и велики број донација које су помогли српском правосуђу да се технички опреми, а његова залагања на седницама Владе за унапређење правосуђа изнедрила су финансије за реновирање многих судских зграда и изградњу нових, будући да су неки од судова били смештени у зградама који су се пре могле назвати дотрајалим дрвеним гаражама.

2003.године Др  Владан Батић израђује Предлог закона о повраћају имовине и обештећењу и подноси га Народној скупштини Републике Србије на усвајање сматрајући да ни демоктратије засновеној на индивидуалној слободи човека и његовој економској независности, нити здраве привреде може бити без исправљања историјске неправде која је нанеда власницима приватне имовине и постављања економског уређења, између осталог и на тај начин, на здравим темељима. Одбијање тадашњег сазива скупштине да усвоји предложени закон доказало је тврдњу Др Владана Батића да „у Србији још увек влада комунистички дух и да се европске вредности у чијем стварању смо својевремено учествовали, не схватају, па ни она да је темељ европске демократије апсолутна непрокосновеност приватне својине“. Један од разлога за неусвајање тог закона лежи и у политичким приликама и тромости државног апарата која је настала након убиства премијера Др Зорана Ђинђића.

За време мандата Др Владана Батића усвојен је и Закон о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама чиме је први пут у историји Србије детаљно прописана обавеза организатора спортских приредби а за починиоце насиља прописане велике казне и посебне мере заштите од таквих лица.

Све што је Министарство правде урадило за време мандата Др Владана Батића посебно је похваљено у Европској комисији и Др Батић је добио највише оцене за спровођење реформи у правосуђу.